Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Crkvene molitve i obredi tokom dana i nedelje

Kakvo Bogosluženje se obavlja u toku dana u Crkvi a kakve molitve i obredi se obavljaju tokom nedelje. Šta se radi i zbog čega po danima

 

Crkvene molitve koje se upotrebljavaju na bogosluženju stoje u vezi ili sa tim u koje se doba dana bogosluženje savršava, ili u koji dan sedmice, ili kog dana u godini (određeni datum). Tako se razlikuju tri kruga bogosluženja: 1) dnevni, 2) nedeljni i 3) godišnji krug. Jedinstvo ova tri elementa sačinjava bogosluženje svakog datog dana.

Crkvene molitve i obredi tokom dana i nedelje

Crkvene molitve i obredi tokom dana i nedelje

1. Dnevni krug bogosluženja

Još u Starom Zavetu bilo je ustanovljeno da se određeni delovi dana osvećuju crkvenom molitvom. Ovaj običaj prešao je i u hrišćanstvo. Postoji ukupno devet službi koje je sveta Crkva namenila za zajedničku molitvu i koje se obavljaju svakoga dana u određeni čas:

1) Večernje,

2) Povečerje,

3) Polunoćnica,

4) Jutrenje,

5) Čas prvi,

6) Čas treći,

7) Čas šesti,

8) Čas deveti,

9) Božanstvena liturgija.

Ove službe čine dnevni krug bogosluženja i nazivaju se „svakodnevnim“. U svakoj od tih službi razvija se određena misao, povezana sa naročitim sveštenim uspomenama.

Crkveno-bogoslužbeni dan, po drevnom običaju, počinje od večeri. Stoga i dnevni krug bogosluženja započinje od Večernje službe.

Večernjem se naziva ono bogosluženje koje se obavlja pred kraj dana, uveče, u znak zahvalnosti za protekli dan i za osveštanje nastupajuće noći. Ono započinje čitanjem „prednačinateljnog“ (početnog) psalma 103. u kome se proslavlja premudrost Tvorca vasione, a sastoji se iz molitava za sve članove Crkve i njihove potrebe, iz čitanja psalama i pojanja stihova sa molbom Bogu da nas usliši, iz proslavljanja Gospoda Isusa Hrista, Majke Božije i svetih, iz molitvenog traženja raznih duhovnih dobara, a završava se molitvom Simeona Bogoprimca „Ninje otpuščaješi…“ a ponekad i molitvom koja je sadržala Arhanđelov pozdrav Presvetoj Djevi Mariji „Bogorodice Djevo, raduj se…“. Večernje nas tako podseća na doba Starog Zaveta, koje je započelo stvaranjem sveta, a okončalo se rađanjem Spasitelja sveta.

Povečerje se savršava pre odlaska na počinak i sastoji se od čitanja psalama i molitava kojima se od Boga traži oproštaj grehova, kao i pomoć i zaštita od vidljivih i nevidljivih neprijatelja koji traže da ulove naše duše i naročito su opasni za vreme sna, zatim od Simvola vere, molitava Bogorodici i Hristu Spasitelju da bi blagoslovio nas koji „idemo na počinak“. Povečerje se savršava kasnije, posle Večernja. Postoji Veliko i Malo povečerje. Veliko povečerje se savršava samo u Velikom postu i uoči praznika Božića, Bogojavljenja i Blagovesti. Malo povečerje se savršava tokom čitave godine.

Polunoćnica je bogosluženje koje treba da se obavlja u ponoć ili, u svakom slučaju pre svitanja, pre Jutrenja. Pošto je Gospod Isus Hristos u priči o deset devojaka Sebe predstavio u vidu ženika koji je došao u ponoć, hrišćani su imali običaj da taj čas osveštavaju molitvom, kako bi poput mudrih devojaka dočekali Gospoda budni. Osim toga ponoć je za hrišćane bila sveta zbog uspomene na to kako je Gospod u to vreme tugovao u Getsimanskom vrtu, do krvavog znoja, kako ga je verolomni Juda izdao i kako je na sudu kod prvosveštenika bio izložen gorkim uvredama. Polunoćnica se sastoji iz čitanja pokajnog 50. psalma, i psalma 118. koji predočava blaženstvo neporočnih ljudi, zatim iz Simvola vere, pesme „Evo, Ženik dolazi u ponoć…“ i molitava za umrle. Na taj način polunoćnica nas podstiče na pokajanje, na stalno čuvanje zakona Gospodnjeg i duhovnu bodrost u očekivanju iznenadnog Drugog dolaska Hristovog.

Jutrenje, to je bogosluženje koje se obavlja rano ujutro, još uoči izlaska sunca. Na jutrenju se molitveno blagodari Gospodu za mirno provedenu noć i zato što nam daruje nastupajući dan, a takođe jutrenje nas podseća na javljanje Spasitelja u svetu i na Vaskrsenje Hristovo. Jutrenje počinje moljenjem za Cara, a zatim se sastoji iz čitanja šest psalama koji predstavljaju besedu ljudske duše sa Bogom, moljenja za blagostanje Crkve Božije i svih njenih članova, čitanja katizama, proslavljanja Boga i Njegovih svetih troparima, sjedalnima i kanonima, pohvalnim pesmama i Velikim slavoslovljem i, na kraju, iz moljenja za različita duhovna dobra.

Časovi prvi, treći, šesti i deveti, to su molitvoslovlja sastavljena po jednom istom obrascu: početne molitve, tri psalma koja se odnose na događaj koji se spominje, tropar, bogorodičan, opšta zaključna molitva svih časova, povečerja i polunoćnice „Иже на всякое время и на всякий час…“ („Hriste Bože, Kome se u svako vreme i na svaki čas…“), i naročita zaključna molitva na kraju svakog časa. Prvi čas, prema računanju koje se sve do danas upotrebljava na Istoku, po našem računanju je sedam ujutro, treći čas je po našem devet ujutro, šesti podne, a deveti tri sata popodne. U prvi čas mi proslavljamo Boga zato što nam je darovao materijalnu svetlost, jer u tom času izlazi sunce; u treći čas sećamo se silaska Duha Svetoga na apostole, u šesti čas raspeća Gospoda Isusa Hrista i u deveti čas – Njegove smrti na krstu.

Božanstvena liturgija je središte i glavna služba čitavog dnevnog kruga, u odnosu na koju sve ostale službe predstavljaju samo pripremu – pripremu za njeno dostojno savršavanje i dostojno pričešćivanje Svetim Hristovim Tajnama. Zato se, po crkvenim pravilima, sveštenoslužitelj koji želi da služi Božanstvenu liturgiju obavezuje da odsluži ili, u krajnjoj liniji, makar sasluša ili kod kuće pročita sve ostale službe dnevnog kruga.

U pometku, sve te službe, naročito u manastirima, služene su posebno, svaka u svoje određeno vreme dana. Ali kasnije, radi olakšavanja verujućima, koji su se bavili svakodnevnim poslovima, one su grupisane u tri grupe: uveče – Deveti čas, Večernje i Povečerje, rano ujutro – Polunoćnica, Jutrenje i Prvi čas, u vreme pre obeda (pre podne) – Čas treći, šesti i Božanstvena liturgija. Ovaj poredak se donekle menja tokom Velikog posta, kada prema Tipiku Deveti čas i Večernje prethode savršavanju Božanstvene liturgije.

Uoči velikih praznika služi se Svenoćno bdenje koje se sastoji iz Večernja, Jutrenja i Prvog časa. U slučaju služenja Svenoćnog bdenja, pre njega se služe Deveti Čas i Malo večernje, koje predstavlja skraćeno Veliko večernje, dok se Povečerje i Polunoćnica sasvim izostavljaju, jer za njih, ako bdenje zaista traje čitave noći, ne ostaje vremena. U današnje vreme zbog ljudske slabosti i lenjosti Svenoćno bdenje je sačuvalo samo svoj naziv, dok po trajanju ni izbliza ne obuhvata čak ni polovinu noći, jer u hramovima u svetu često traje svega sat i po ili dva.

2. Sedmični krug bogosluženja po danima

Osim nepromenjivih molitvoslovlja dnevnog kruga, u sastav bogosluženja uvode se još i promenljiva molitvoslovlja koja stoje u vezi sa uspomenama koje Crkva povezuje sa svakim danom sedmice.

U prvi dan sedmice sveta Crkva se seća i svečano proslavlja Vaskrsenje Hristovo, zato se on na ruskom i zove „voskresenije“. U crkvenim Tipiku za ovaj dan se upotrebljava slovenski naziv „nedelja“, to jest dan kojim se „ne dela“, ne radi.

U ponedeljak se proslavljaju bestelesne anđelske sile, koje – posle Majke Božije, koju svakoga dana veličamo na bogosluženjima – u zboru svetih zauzimaju prvo mesto.

U utorak se proslavlja najveći među rođenima od žene – Prorok, Preteča i Krstitelj Gospodnji Jovan.

U sredu se sećamo Judinog izdajstva – kako je svog Gospoda i Učitelka predao na pogubljenje judejskim starešinama. Zato se ovaj dan, izuzev nekoliko perioda u godini, obeležava postom.

U četvrtak se proslavljaju sveti Apostoli Hristovi i svetitelj Nikolaj, arhiepiskop Mirlikijski čudotvorac.

U petak se sećamo raspeća i krene smrti Gospoda Isusa Hrista, usled čega je taj dan, pored srede, obeležen postom.

Subota, kao dan pokoja, posvećena je naročitom ukazivanju poštovanja Majci Božijoj, svetim mučenicima i svim svetim koji su dostigli upokojenje u Gospodu, a isto tako pominjanju svih onih koji su se upokojili u veri i nadi na večni život.

 

Arhiepiskop AVERKIJE (Taušev) – Liturgika

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: