Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

BAUK BUDŽETA KRUŽI SRBIJOM

„… ILI MALE TAJNE VELIKIH MAJSTORA … POLITIČKE KUHINJE… BUDŽET ..“

 

Budžet, rebalans, štednja, kaiš i zubi, bankrot – ima li još neko u zemlji Srbiji kome nije ogadilo ispiranje mozga, kome smo izloženi već nekoliko meseci ili bolje reći godinama u nazad? Da li je to način da se psiha gradjana dovede u takvo stanje da nam otupe sva čula, da prestanemo racionalno da razmišljamo i da poželimo da se što pre završi medijska tortura, da bi sačuvali mentalno zdravlje? Dezorijentisani smo od neprekidnih ponavljanja istih informacija i saopštenja na nacionalnim televizijama, “kratkih blokova” vesti i reklama gde u pauzama gledamo neki film ili seriju, štampanih medija u kojima je najbolje ono što je najgore. Rekli bi verovatno – zašto uopšte gledati televiziju ili čitati novine? Zar nije bolje posvetiti se knjigama, hobiju, porodici i prijateljima? Jeste bolje, bez pogovora, ali beg od svakodnevice ide u prilog samo onima koji planski sprovode torturu. Imaju cilj i ne biraju sredstva da ga ostvare. Ne možemo okretati glavu i držati daljinski upravljač u rukama – u pitanju je naša budućnost i budućnost naše dece.

Budžet Republike Srbije ili tajne igre oko para majstora političke kuhinje

Kako se pravi budžet u Srbiji

Retki su oni koji uopšte znaju šta je budžet, a još je manje onih koji se snalaze u neprekidnom nizu budžetskih pozicija, razdela, funkcija, projekata, ekonomskih klasifikacija i astronomskih cifara. Zato su i najvažnije “male tajne velikih majstora” u izradi budžeta, jer se u prašumi nejasnih i nedorečenih opisa vešto prikrivaju rashodi od kojih najveću korist imaju političke partije i pojedinci. Ne treba zaboraviti da je budžet zakon i kad se usvoji, kao i svaki drugi zakon, mora i da se poštuje. Zar ima boljeg načina da se legalizuju zloupotrebe (možda je pljačka bolji izraz)? Pečat koji stavlja tačku na najvažniji akt, posle koga više nema preispitivanja opravdanosti bilo kog budžetskog rashoda, stavlja Državna revizorska institucija, čiji sastav i način rada je teško opisati, a da se ne upotrebe neki ne baš pristojni izrazi. Jednostavno, budžet je “vrlo opasan” dokument. Koliko ste puta bili svedoci izjave nekog političara da su i najperfidnije manipulacije uradjene po zakonu (enormne zarade u javnim preduzećima i agencijama, bonusi, nagrade, troškovi, partijska primanja, donacije). Da li i ovaj rebalans budžeta krije takve mogućnosti?

DA LI JE BUDŽET ZAISTA TOLIKO KOMPLIKOVANA MATERIJA

Ako posmatramo postavku budžeta, uočićemo da nema prostije koncepcije. Uostalom, ni državni budžet se po koncepciji ne razlikuje od kućnog budžeta. Imamo zaradu i imamo troškove. Ako pokrijemo troškove i nešto nam preostane, imamo suficit kućnog budžeta i možemo čak i nešto da uštedimo. Ako nam zarada nije dovoljna da pokrijemo troškove, posegnućemo za “štednom knjižicom” ako je imamo (mladje generacije i ne znaju šta je to), ako ne onda nam preostaje “pomoć prijatelja”, ili zaduženje kod zvaničnih ili nezvaničnih kreditora. U svakom slučaju prethodi nam dobro preispitivanje troškova i odricanje od onih stvari koje nam i nisu baš neophodne. To je rebalans privatnog budžeta, jer smo pogrešno procenili mogućnosti. Isto to radi i država

Toliko o teoriji. U praksi, budžet Srbije za 2014. godinu je dokument od 184 strane, koji je rebalansom porastao na čak 241 stranu. Čak je i broj strana pretrpeo korekciju. Nije namera autora ovog teksta da obrazlaže suvoparne stavke budžeta, jer “koga to zanima”. Namera je da ukaže na neke od skrivenih i vešto ukomponovanih pozicija sa neprimerenim iznosima “neophodnih” rashoda, koje su skrivene od javnosti, a u potpunosti razotkrivaju “dobre” namere aktuelne vlasti da se sveopštom štednjom dodje do manjeg budžetskog deficita i izlaska iz duboke krize u kojoj se nalazi Srbija.

Pre prelaska na konkretne pokazatelje treba ukazati na jednu nelogičnost u iskazivanju osnovnih razgraničenja – prihoda i rashoda. Na prihodnoj strani budžeta prikazana je stavka – Prihod od privremenog smanjenja zarada u javnom sektoru u iznosu do 11,5 mlrd. dinara. Da li smanjenje zarada povećava prihode ili umanjuje rashode? Možda vam se čini da je to isto, ali ne zaboravite da se političke stranke finansiraju iz budžeta u procentu koji se primenjuje na ostvarene rashode. Ako ne umanjujete rashode, već to prikazujete kao prihode doći ćete do iste cifre budžetskog deficita, ali u toj gimnastici partije dobijaju više para.

KAKO SE TO RADI U NARODNOJ SKUPŠTINI

“Svetli primer” rebalansa budžeta je ni manje ni više nego Narodna skupština. Neću se zadržavati na “običnim” pitanjima, kao što su – zašto u parlamentu ima 250 poslanika, zašto su im tolika redovna i vanredna primanja, zašto imaju tolike privilegije, zašto je tolika stručna služba, itd.itd. Rebalans budžeta, koji je sačinjen da bi se uštedama smanjio manjak u kasi, predvideo je da se za potrebe Narodne skupštine izdvoje sredstva u iznosu od preko 3 mlrd. dinara, iako je budžetom planiran izdatak od nešto više od 2 mlrd. dinara?? Znači, umesto smanjenja Narodna skupština je rebalansom dobila milijardu dinara više. Prikazana struktura rashoda “otkrila” je razloge povećanja budžeta skupštine, a to su – verovali ili ne – NAGRADE ZAPOSLENIMA I OSTALI POSEBNI RASHODI u iznosu od 954,002,000 dinara, kao i povećanje izdataka za Usluge po ugovoru za oko 80 miliona dinara. Ako uporedimo podatak koliki je prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru (11,5 mlrd. dinara), onda ispada da je 10% uštede otišlo Narodnoj skupštini, odnosno političkim strankama. Da li ovo znači prikriveno povećanje primanja zaposlenim u Narodnoj skupštini, da bi se anulirao efekat smanjenja zarada?

U oči upadaju i Usluge po ugovoru koje se plaćaju za potrebe predsednika države, predsednika i potpredsednika Vlade, kao i generalnog sekretarijata Vlade u iznosu od preko 124 miliona dinara, bez obzira što su okruženi brojnom stručnom službom svih profila i zanimanja. Uopšte, stavka Usluge po ugovoru i Specijalizovane usluge nalaze se kao pozicija troška u svakom ministarstvu u (neverovatnom) iznosu od preko 40 mlrd. dinara. Ova formulacija rashoda, bez konkretizacije o kakvim se uslugama radi, pogodno je tlo da se prikriju isplate honorara za raznorazne intelektualne i druge usluge, projekte, monitoringe, koje se u dobroj meri usmeravaju u partijske ili lične kase. Imajući u vidu da svaki ministar ima više zamenika, pomoćnika, savetnika i državnih sekretara, kao i stručne službe koje iz budžeta primaju zarade, dodatke, naknade u novcu i naturi, socijalna davanja, naknade troškova, nagrade, troškove putovanja i sl. postavlja se pitanja koje su to još usluge po ugovoru koje se plaćaju pojedincima ili organizacijama, a koje se odnose na stručne ili druge intelektualne usluge, u tolikom obimu. Da li se kroz ove “usluge” prikrivaju i razlike zarada u pravosudju, policiji ili nekoj drugoj oblasti koje su važnije od drugih manje važnih?

Zadivljuje kreativnost vlasti u izmišljanju naziva poslova kojima su namenjena sredstva iz budžeta, a koje obavljaju uglavnom partijski kadrovi. Sve ove strukture imaju zaposlene i odobrena sredstva za rad kao i svako ministarstvo.

Dobar primer je Kancelarija za evropske integracije koja ima sledeću strukturu: Koordinacija procesa evropskih integracija; Stručna i administrativna podrška radu pregovaračkog tima; Informisanje javnosti o procesu evropskih integracija; Unapredjenje administrativnih kapaciteta Republike Srbije u oblasti evropskih integracija; Pripremljena nacionalna verzija pravnih tekovina EU; Planiranje i programiranje EU sredstava i razvojne pomoći; Praćenje i izveštavanje o EU sredstvima i medjunarodnoj pomoći; Komunikacija, koordinacija i jačanje kapaciteta u vezi sa korišćenjem EU sredstava i razvojne pomoći; Planiranje i programiranje i efikasno sprovodjenje programa prekogranične i transnacionalne saradnje; Sprovodjenje projekata IPA komponente I čiji je korisnik KEI; Efikasno poslovanje Kancelarije za evropske integracije-administracija. Ponovio bih ako ste zaboravili – sve nabrojano u Kancelariji za evropske integracije su administrativne celine za svojim zaposlenima i odobrenim sredstvima za stručnu službu, troškove materijala, opreme, posebnih usluga i sl. Koliko je partijskih kadrova zaposleno u ovakvoj organizacionoj strukturi? Da li vam se čini da su ovi nazivi na silu sročeni, da zvuče što intelektualnije i da nas ubede u njihovu neophodnost?

Na kraju, poseban osvrt na sredstva koja se izdvajaju za Upravu za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama i Kancelariju za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Zašto su ove strukture razdvojene? Svaka ima svoje stručne službe i sve što im pripada, a ono što posebno intrigira u vreme “opšte štednje” je što se za ove strukture izdvaja preko 1 mlr. dinara za rad i dotacije nevladinim organizacijama koje su vezane za verske zajednice. Od toga se za plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvu zaštitu sveštenika izdvaja se oko 200 miliona dinara. ZAŠTO? Zar je potrebno iz deficitarnog budžeta finansirati gradnju crkava, pomagati sveštenstvo, plaćati im socijalne doprinose, finansirati srednje i visoko teološko obrazovanje, u tolikom iznosu? Da li se sa time slažu gradjani Srbije?

Ako ste dovoljno zaludni, potražite na internetu Zakon o budžetu i upravo usvojen rebalans. Možda će vam mnoge stvari biti jasnije. Uporedite ono što se govori i piše po medijima sa upravo usvojenim zakonom. Izgleda da ćemo istinu ubrzo saznati, na našu žalost.

Aleksandar Zlatar

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: