Empatija i sve njene boje

Empatija je, u donekle, poetičnom smislu sposobnost da prepoznamo note koje proizvode tuđe emocije i sposobnost da ih i sami prenesemo u sličnu melodiju. Njena suština je, u laičkom smislu, da što bolje poznajemo svoje emocije, bolje ćemo prepoznavati i tuđe i samim tim bolje reagovati na njih. Ovaj zanimljiv fenomen deluje veoma jednostavno, ali je zapravo izuzetno kompleksna sposobnost koju u današnjem svetu, nažalost, prilično veliki procenat stanovništva nikada ne dostigne.

Psiholozi empatiju objašnjavaju na više različitih načina, ali se uglavnom slažu u tome da je ona predstavlja kognitivni ili emocionalni fenomen čija je suština deljenje emocija da drugim ljudima. Podrazumeva pre svega svest o osećanjima druge osobe zatim i poistovećenje sa tim istim emocijama. Najbanalniji primer empatije je kada gledate ili slušate neku tešku životnu priču neke osobe i osećate izuzetno duboko bol i patnju kroz koje prolazi kao da ste Vi glavni akter te životne priče. U tim situacijama samo ljudi koji zaista poseduju empatiju imaju nagon da nešto konkretno preduzmu i pomognu oštećenom. Iz ovog primera možete videti koliko je empatija bitna i koliko je bitna emotivna spona u životima svih ljudi. Da ona ne postoji život na planeti bi bio sasvim drugačiji, ljudi ne bi bili na ovaj postojeći način emotivno bliski, ne bi se pomagali međusobno, ne bi sarađivali jedni sa drugima na povoljan način, zajedno stvarali i na neki način bi bili emotivno slepi za ljude oko sebe.

Hofman, istaknuti naučnik koji se ovom temom bavio dugi niz godina je empatiju opisao kao spoznavanje tuđe situacije, apsolutno nevezano za našu ličnu. Suštinski empatičan čovek će imati sposobnost i kapacitet da saoseća sa drugom osobom i njenom situacijom bez obzira šta se njemu trenutno dešavalo u životu. Po Hofmanu, empatija je rezultat prirodne selekcije, ona mora biti višestruko determinisana, da bi mogla da bude izazvana znacima uznemirenosti žrtve ili usled situacije u kojoj se žrtva nalazi.

Jako bitni preduslovi za postojanje empatije je ljubav prema sebi i altruizam – ljubavi prema ljudima generalno. Empatiju ne treba mešati sa simpatijom, ljubaznošću, niti sa sažaljenjem. U pitanju je duboko, iskreno osećanje koje te navodi da se zaista uživiš u osećanja druge osobe.

Koreni empatije počinju u jako rano periodu. U istraživanjima je dokazano da bebin plač nije prosta reakcija na glasnoću plača druge bebe, jer u ekperimentima bebe nisu reagovale na veštački proizveden plač.  Bebe takođe ne reaguju na plač šimpanze kao ni toliko na svoj plač što je dovelo do zaključka da je plač bebe urođena reakcija na plač drugog bića iste vrste. Reaktivni plač je ograničen na prve mesece života, tj. sve do šestog meseca, jer beba tada postaje svesna odvojenosti sebe i drugih. Krajem prve godine deca razvijaju egocintrični oblik empatijske uznemirenosti. Ogleda se u tome da dete u tom dobu kada vidi da neko dete plače reaguje isto kao kad se samo povredi ili rastuži,uglavnom traži utehu kod majke. Istinski empatska uznemirenost se razvija sredinom druge godine kada deca razvijaju svesnost da i drugi imaju unutrašnja stanja i da su ona povremeno različita od njihovih sopstvenih.

Razvoj empatije ne prestaje u detinjstvu. Možemo podsticati njen rast tokom čitavog života, a možemo je i upotrebiti za promenu nepovoljnih društvenih okolnosti. Mnoga istraživanja otkrivaju koje to navike razvijaju i gaje empatični ljudi u svojim svakodnevnim životima, kako bi poboljšali i živote ljudi oko sebe. Možemo je vežbati na više načina: tako što ćemo češče pomagati drugima, opraštati im tako što ćemo bar na razumnom nivou pokušati da razumemo zašto su kada i kako odreagovali, tako što ćemo upoznavati nove ljudi i od njih saznati i kopirati načine empatisanja, tako što ćemo pohađati kurseve ili razgovarati više sa drugim ljudima, manje ili više stručnim, o tome kako možemo unaprediti svoju empatiju, čitati više o tome ili čak kupiti kućnog ljubimca koji nas često može o ovoj temi naučiti mnogo više nego što možemo i da predpostavimo. Najbitnije je imati u vidu da lični razvoj kao i razvoj empatije ne prestaje dok smo živi.

Ukoliko Vam je potreban seminarski rad ili diplomski rad na ovu ili sličnu temu, budeti slobodni da nas kontaktirate.