POSLEDNJI IZLAZI, SVETLO SE GASI

POSLEDNJI IZLAZI, SVETLO SE GASI

MILOSRDNI ANDJEO NIJE NAPUSTIO SRBIJU, NIJE VIŠE NAD NAMA, SADA JE MEDJU NAMA.

Globalna strategija uticaja na ljudske i materijalne resurse, sa ciljem da se stave pod kontrolu svi tokovi preraspodele prirodnih bogatstava, davno je sačinjena. Daleko od očiju javnosti dogovorene su podele interesnih zona i svedoci smo da se ta strategija već uveliko sprovodi. Nisu slučajne „demokratske promene“ u zemljama Afrike, srednje i latinske Amerike, bliskog i srednjeg istoka. Na svojoj koži osetili smo promene na evropskom kontinentu, gde nisu poštedjene ni zemlje sa dugom demokratskom tradicijom.

Retke su zemlje koje nemaju svoj izvor nestabilnosti. U razvijenijim zemljama „igra se na kartu“ regionalne i nacionalne podeljenosti, skupe aktuelne administracije i budžetskog deficita, koji se po pravilu finansira iz imaginarnih para globalnih novčanih institucija. Dužničko ropstvo je pogodno tlo za ostvarivanje uticaja na lokalnu politiku, a time i na potpunu kontrolu cele države.

U manje razvijenijim državama, gde je politika pod kontrolom „diktatora“, po oprobanom receptu se na silu uvodi demokratija i sve što ona nosi sa sobom. Zemlje se rasparčavaju, privreda se kroz tranzicionu privatizaciju uništava, a kroz otvaranje prema stranim investitorima otudjuju zdravi i profitabilni sistemi.

„Demokratske promene“ najlakše se sprovode preko lokalnih „nacionalno“ opredeljenih političara. Pare i vlast za njih su najveći afrodizijak. U ime gradjana i države po „uputstvu za upotrebu“ dobijenom od stranih sponzora urušiće sve sisteme koji mogu da predstavljaju pretnju da se cilj ne postigne. Obezvrediće vojsku, policiju, pravosudje, zdravstvo, školstvo, sindikate, dozvoliće upliv stranih kreditora i staviti pod kontrolu narod željan para i lepšeg života.

Ako se ipak desi da se promene ne odvijaju na miran način, demokratski, nije problem upotrebiti silu i uz blagoslov ili bez njega od strane „medjunarodne zajednice“ ostvariti cilj, bez obzira na redovne ili kolateralne žrtve. Ove procese do sada niko nije zaustavio.

GDE JE SRBIJA U GLOBALNOJ PRERASPODELI

U Srbiji je cilj odavno postignut. Jugoslavija je rasparčana, Srbija se nalazi na, do sada dostignutoj, najnižoj tački u svojoj istoriji. Sve što je vredelo uništeno je, ostalo je samo da se zatru i koreni srpskog naroda. A na tome se sistematski radi. Ne obezbedjuje se ni prosta reprodukcija stanovništva jer ne postoji materijalna osnova, zdravstvena zaštita i obrazovanje. Kultura je bila i ostala na niskim granama. Čak nema ni nade da će u nekoj budućnosti biti bolje, jer nema alternative ni u ljudima ni u organizacijama.

Politika i političari su ostvarili svoj istorijski maksimum. Vladaju medijima, kontrolišu sve instrumente (ministarstva) sile, pravosudje, novčane tokove, pa čak i rezultate „demokratskih izbora“. Da li je slučajno da nevladina organizacija, stranog porekla i što je najvažnije stranog softvera, toliko dobro predvidja rezultate izbora, da zvanična državna izborna komisija samo aminuje rezultate? Verovatno se zbog tolike stručnosti čelniku te NVO poverava upravljanje novčanim sredstvima solidarnosti, koja usput negde nedefinisano odlaze. Političari su se toliko osilili da više i ne vode računa da to što rade ima uporište bar u logici, već nam na najprimitivniji način vredjaju inteligenciju i zdrav razum. Aktuelni premijer ne može da se dogovori sam sa sobom ko je prethodna vlast. Ako su „žuti“ krivi za ovakvo stanje, onda se postavlja pitanje šta je ova vlast uradila za prethodne dve i po godine. Ako je manjinska vlada socijalista prethodna vlast, onda je besmisleno bilo šta komentarisati. Verovatno su procenili da im i ne treba veći trud, jer je srpski narod dostigao istorijski minimum, dezorijentisan, zaplašen, neobrazovan i razjedinjen. Očigledno je da je „milosrdni andjeo“ sišao sa neba, ali ovog puta u liku „iskrenih rodoljuba“.

ŠTA DALJE

Možda Srbi i ne zaslužuju da opstanu na istorijskoj pozornici. Ono što ih je krasilo vekovima nestalo je. Dozvolili su da ostanu bez vojske (osim vojnog orkestra), policija nikad nije bila uz narod (uvek je izvršavala naloge vlasti), lekari (kojima treba zabraniti da se nazivaju doktorima, jer je lekar zanimanje a doktor je naučnik što većina lekara nije) i sudije uplašeni ćute i čekaju da im se udeli milostinja (možda su zadovoljni kafom, viskijem ili evrima koje uzimaju), omladina nezainteresovana za svoju budućnost, nesposobna i neobrazovana ili još gore pogrešno obrazovana, radnici koji i dalje veruju korumpiranim sindikatima, penzioneri bolesni i nemoćni čekaju…..Ono što se nekad zvalo intelektualnom inteligencijom i elitom ne postoji. Ko je vredeo otišao je preko granice, a novu elitu čine političari, besposličari, estrada, starlete i homoseksualci. Crkva se otudjila od naroda čim je uvela cenovnik za usluge, jer bez plaćanja nema ni duhovne podrške, a dovoljna joj je i milijarda dinara koju dobija iz budžeta. Vredi li još nekoga pominjati?

Zaista, „milosrdni andjeli“, strani i domaći, sve su učinili da neprilagodjenom srpskom narodu ukažu da ne može da opstane u ovom novom svetskom poretku i da svoje mesto treba da ustupe nekom drugom. Sa zadovoljstvom će ugasiti svetlo za nama.

Aleksandar Zlatar