Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Zdravstvo u Srbiji – ima li koga u ordinaciji?

 

IMA LI KOGA U ORDINACIJI

KO IMA KORISTI OD SMANJENJA ZARADA U ZDRAVSTVU? KUDA IDE SRPSKO ZDRAVSTVO, ZNA LI MU SE PRAVAC? PACIJENTI I LEKARI ZAJEDNO TRPE POSLEDICE VLADINIH ODLUKA

Na pitanje – da li država ima koristi od smanjenja zarada u zdravstvu, dobićete direktan odgovor – NEMA. Niko nema korist, ali zato gradjani i zdravstveni radnici imaju štetu.

Zdravstvo u Srbiji - ko kuca na vrata ordinacija
Zdravstvo u Srbiji – ima li koga u ordinaciji?

Prvo pitanje nameće i drugo – kako se dogodilo da zdravstvo ima isti tretman kao i državna administracija, policija, pravosudje, penzioni fond, subvencionirana preduzeća ili preduzeća u restruktuiranju, agencije, kancelarije, komisije i svi ostali koji se isključivo, ili većinski, finansiraju iz budžeta. Da li resorni ministar i granski i ostali manje-više reprezentativni sindikati uopšte znaju kako se finansira primarna i sekundarna zdravstvena zaštita u Srbiji?

Zbog nepovoljnih kretanja u sferi javnih finansija, aktuelna vlast je pribegla rebalansu anemičnog budžeta, koji nije u svom izvršenju dovoljan da se pokriju veliki apetiti budžetskih korisnika. Smanjeni prihodi zahtevali su i korekciju, odnosno smanjenje rashoda, medjutim to je uradjeno selektivno, tako da se rebalans budžeta pretvorio u povećanje budžetskog deficita umesto obrnuto, što očigledno, zbog manjka u kasi, zahteva rasprodaju onoga što do sad nije rasprodato (sektor energetike i telekomunikacija) i nova kreditna zaduživanja.

Mera, o kojoj se najviše govorilo u medijima, je svakako smanjenje zarada zaposlenima u državnim strukturama koje se finansiraju iz budžeta, kao i smanjenje penzija, jer prihodi fonda ne mogu da pokriju ni polovinu potrebnih sredstava za isplatu penzija.

ZAŠTO SE ZDRAVSTVO NAŠLO U OVOM DRUŠTVU

Sistem zdravstvene zaštite se ne finansira iz budžeta, već od doprinosa koji uplaćuju svi korisnici zdravstvene zaštite. U strukturi budžeta evidentno je da prikupljena sredstva za zdravstvenu zaštitu ne predstavljaju prihod, a ni izdaci za primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu ne predstavljaju rashod (zarade medicinskog i nemedicinskog osoblja, lekovi, materijal). Ako zdravstvo ne utiče na budžet, a time i na smanjenje ili povećanje bužetskog deficita, zašto se mere štednje odnose i na zaposlene u zdravstvu? Da li onaj koji je predložio mere uopšte upoznat sa sistemom finansiranja vanprivrednih delatnosti, ili je površno, u cilju lične i partijske promocije jednim potezom pera donosio vrlo važne odluke. Da postoje neke, još dublje, namere ne smem ni da pomislim ili izgovorim.

Za finansiranje odredjenih zdravstvenih programa izdvajaju se u manjem obimu odredjena sredstva iz budžeta, kao i sredstva za finansiranje stručne službe ministarstva zdravlja, zdravstvene zaštite penzionera ili korisnika zavoda za zapošljavanje, ali su to posebni programi po posebnim kriterijumima i korisnicima budžetskih sredstava. Na isti način finansiraju se kroz subvencije preduzeća ili nevladine organizacije, ali oni nisu na spisku onih kojima treba umanjiti zarade.

ZDRAVSTVENI RADNICI I NJIHOVI SINDIKATI

Gde su u svemu ovome zdravstveni radnici i sindikati? Resorni ministar očigledno ima drugih obaveza. Da su zdravstveni radnici “posebna sorta” odavno je svima jasno. Visoko su obrazovani ali usko specijalizovani. Ne razumeju se baš najbolje u pravo, ekonomiju, finansije ali to ne smeta da se osete pozvanim da budu direktori ustanova, ministri, sindikalne vodje. Zato je i stanje u zdravstvu katastrofalno. Lekari – direktori ustanova upropašćavaju te iste ustanove, ministri upropašćavaju celokupan sistem, a sindikalne vodje vode računa samo o naplati obavezne dobrovoljne članarine i o ličnim interesima.

A po ordinacijama imate pacijente nezadovoljne načinom na koji se leče, odnosom zdravstvenih radnika prema njima i cenom neadekvatne zdravstvene zaštite. Sa druge strane su zdravstveni radnici nezadovoljni malim primanjima, odnosnom pacijenata prema njima i uslovima rada. Čini se da je jedino rešenje da pacijenti promene zdravstvene radnike, a zdravstveni radnici da promene pacijente. Izgleda da još nisu shvatili da imaju snagu da promene i sistem, i nezainteresovanog ministra i ministarstvo, i nezainteresovane sindikate. Obustavite rad i argumentovano ukažite na svu površnost i nezainteresovanost aktuelne vlasti, koja je nastavila kontinuitet urušavanja zdravstvenog sistema Srbije.

Aleksandar Zlatar

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280