Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Белатукадруз: Трубе. Хармонике

Љубица Наумовић Буба

Белатукадруз (Мирослав Лукић)

Остаци рукописа које украдоше кошмари

ТРУБЕ. ХАРМОНИКЕ

 

… Само Цигани умеју да нађу место у срцу,
па да све одједном пукне ко кристална чаша!
Волим Цигане трубаче, али и Влахе гајдаше и
бандаше, јер су они мајстори, и могу да нас саставе,
да саставе све те крхотине у нама!
Шта Кустурица тражи по планинама
Западне Србије? Шта ја тражим по планинама и
манастирима српским?
Живот, незабораван, вечан, усијан као
гвожђе, као музика трубача?
– Живот ти се само једном деси, кажу
цигани трубачи. – Ви Срби почели некуд да
журите. Никад не стигнеш кад некуд појуриш.
Стани, бре, стани, Ибар водо! Куда журиш?
Трубе неће да побегну…
А неће, вала, ни хармоника.
Јер и она уме да зајеца кроз вечерњу
измаглицу, негде у да љини, или не баш тако
далеко, преко реке, иза јабланова. И кад се помеша
жубор реке и хармонике, хуј оморика и оних потока
из Мокре Горе, лако, меко и моћно увије
човекову душу нешто неописиво као магла јутро
јесење…. И опет Ибар, мутан, са својим
беличастим буковима… Дешавало се да
слушајући хармонику и трубе у минуту и запевам,
засмејем се и заплачем, да побесним и смирим
се. Због тога нас воле Цигани, више него
Власи.
У Моравској Србији, по месечини, добра
хармоника од тужног човека брзо направи пепео.
У сазвежђима села око Лесковца,
Сурдулице, Врања, Бојника, труба и камен леден
претвара у пламен.
У Звижду и Хомољу, Неготинској крајини,
трубе и виолине померају брда.
У Ибарској клисури само хармоника
може, чини ми се, макар на трен, да заустави
мутан Ибар!
Носе Срби неописив дерт, као и Цигани;
није то ни сета, ни тешка жалост, ни бунт, ни само
брига, ни само туга. То је нешто што јури мутно
као Ибар и не стаје. То је тајна коју отпечати на
час труба, хармоника, гоч…
Цигани се мало варају, када је о хармоници
реч. Или о фрули, о двојанцима. О гајдама.
Ко не уме да слуша тишину, или
шуморење бреза, лепет листова бршљана, жубор
брзавица у понорима, хујање ветра, грмљавину у
даљини, неће разумети хармонику, ни окарину.
Хармоника понекад уме да везе маглом, росом,
титрајем месечине, и да начини преплет, за какав
су су способне само руке једне од десет хиљада
највештијих везиља! Да, хармоника се не стиди да
заплаче и понекад зајеца, као дете.
А падине обасјане сунцем у даљини, и
остатке тврђава на висовима, или сјај октобарских
шумских панорама, не могу изразити труба ни
хармоника, можда ни виолина, већ само окарина…

(Октобар 2002)

___________Извор: ТРЕЋА СРБИЈА, 1-3/ 2002.

Преузето:

http://kn950.wordpress.com/2012/12/07/%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%BC%D0%B0%D1%80/

Слика: Љубица Наумовић Буба, „Весели музичари“

http://www.dnevnevesti.rs/kultura/bubine-umetnicke-slike-na-kolonijama-su-najbolje/

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280