Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Веселинка Стојковић

САМО ОСМЕХ

 

Едвард Мунк / Edvard Munch, „Летња ноћ (Ингер на обали)“, 1889.Све нежности срца положила на длан

Сам свој

Кедар пoд којим стајали смо

Шуштао је

 

Погледао си ме осмехом и кренуо

Дрхат ме зањихао

 

Призивала речи сам у помоћ које

Нисам изговарала

Дланове згртала отежале сам

У пазуха своја

 

Ниси се освртао

Бар да јеси

 

Сенке у очима бивале су веће

Срце се тањило

У круг мисао вртела се

 

Негажена брда топила зеленило су

Своје

Сахнуле воде

Којима требало је да једримо

 

Остала сам у кедра сенци док си

Одлазио

Ни колико дуго

Ни колико кратко

Не знам

 

Само осмех којим си ме поздравио

Лебдео је

 

Само осмех

 

(„Маргарете“ 1)

 

Слика: Едвард Мунк / Edvard Munch, Летња ноћ (Ингер на обали), 1889.

http://www.pionirovglasnik.com/print.php?content=343

 

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: