Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

NAFTA KAPUT!

Da li je niska cena nafte na svetskom tržištu dovoljan razlog za bankrot Rusije ili će to zadesiti zemlje OPEK-a

 

Ko tera Rusiju u bankrot

Ko god misli da u ovoj priči ima dobrih ljudi taj se grdno vara. Ovde bi svako oterao svakoga u bankrot, samo da može. Tri su igrača: Amerika, Rusija i Saudijska Arabija.

Cenu određuje Saudijska Arabija. To jest OPEK, ali to mu dođe isto. I kako oni to rade? Lako. Pomoću slavine. Kad zavrnu – cena poraste. Recimo, kao 1974. godine, kada su učetvorostručili cenu nafte za svega dva meseca. Ili je odvrnu, kao sada, pa za godinu dana obore cenu sa 110 na 60 dolara po barelu. Ali, zašto?

Gazprom naftna platforma na Artiku - Bankrot Rusije zbog cene nafte

Gazprom-ova naftna platforma na Artiku

Dve su teorije. Jedna kaže – Saudijska Arabija želi da istera američke naftaše iz biznisa. A to ima smisla, pogledajte grafikon: Amerika već proizvodi najviše na svetu, a proizvodnja im raste pet-šest ili deset puta brže nego glavnim konkurentima. I to sve zahvaljujući novoj tehnologiji za proizvodnju nafte iz uljanih škriljaca, koja je rentabilna, već pri ceni od 70 dolara po barelu. I šta? Kad Arapi spuste cenu ispod sedamdeset, odoše škriljci u bankrot, i gotovo.

Drugi kažu – nema to veze. Amerika je naterala OPEK da obori cenu nafte i tako otera Rusiju u bankrot. Jer to Evropa očigledno ne ume da uradi. Uprkos velikoj priči o sankcijama, Nemci tu od prvog dana vode dvostruku igru. A tek Francuzi… Te digoše ruke Amerikanci od ovakvih saveznika i okrenuše se za pomoć Arapima.

Rusi misle da je baš to u pitanju. Nije im ovo prvi put, kaže Nikolaj Patrušev iz ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost. Istu stvar su Amerikanci uradili pre tri decenije, kad je Bžežinski pritisnuo Arape i cena nafte pala, zbog čega se Sovjetski Savez raspao kao kula od karata.

Ima i to smisla. Kad neka privreda ne valja, kao ruska (ili naša, na primer), svaki jači udar može da bude fatalan. Zato što nema institucija. Ima samo jedan vođa, nekoliko tajkuna i masa obespravljenog naroda. Svi sem vođe na krizu reaguju tako što je još produbljuju. Hoćete primer? Evo: u Americi je benzin danas jeftiniji od mleka. A Interfaks šalje vest: „Putin besan: kako može u Rusiji benzin da poskupljuje, a nafta u svetu pojeftinila?”

Evo kako može: benzin poskupljuje zato što rublja gubi vrednost, a ruska poslovna elita diže cenu benzina očekujući dalju devalvaciju rublje. Malo da zarade, a malo da ostane za pokrivanje makar dela gubitaka koji su ih snašli. Jer, ma koliki da su gubici, Rusija neće zatvoriti nijedan izvor nafte. Kako da zatvore, kad im nafta i gas donose sedamdeset odsto izvozne zarade i preko polovine prihoda u državnom budžetu!

Ni devizne rezerve od 428 milijardi dolara neće Rusiji biti od prevelike pomoći. To jest, mogle bi da budu da Saudijska Arabija nema skoro dvostruko više (743 milijarde). A ima svega dvadeset miliona duša da prehrani iz budžeta. Pa vi vidite koliko koji igrač u ovoj priči može da izdrži.

I to je osnovni problem: zašto je Rusija izabrala da umesto razvijene privrede koja se prostire preko celog kontinenta postane Saudijska Arabija, zemlja sa tri velika grada i nekoliko gusto naseljenih pustinjskih oaza? Saudijska Arabija, geopolitički gledano, i nije mogla bolje od onoga što je uradila. A Rusija nije mogla gore.

Rusija se danas žestoko ljulja i sada je u stvari sasvim svejedno da li strada kao žrtva američkog hladnog rata – ili kao kolateralna šteta u cenovnom ratu OPEK-a protiv američkih prerađivača uljanih škriljaca. Sad je važno samo da se sve ovo što pre završi.

Sva je prilika da će tako i biti. Ako je prva teorija tačna, Saudijska Arabija će ubrzo odustati od rata protiv američkih naftaša, jer se ispostavilo da najveći broj njih može da vadi naftu iz škriljaca ne po ceni od 70 dolara po barelu, kako su govorile prve procene, nego čak i po ceni od 35 do 40 dolara i pritom da vlasnik zaradi deset odsto profita! Toliko da spusti cenu nafte, to čak ni Saudijska Arabija ne može sebi da priušti. Ako je druga teorija tačna, da se sve ovo odvija po američkom nalogu, ni tada priča ne može da traje mnogo duže. Pri postojećoj ceni nafte, većina zemalja OPEK-a će otići u bankrot pre nego Rusija – pa će se OPEK raspasti. A to svakako nije bio cilj, pa se to neće ni desiti.

Koja god da je teorija tačna, otkrilo se koliko je Rusija ranjiva. Kao i to da njena odbrana od bankrota nije pod zemljom, u zalihama crnog zlata. Već je u institucijama i ljudima koji slobodno donose odluke. Izbor je na Rusiji da se reformiše i aktivira svoj stomilionski ljudski kapital, ili da sutra traži nekog novog Bžežinskog koga će optužiti za bankrot. Šta vam se čini, šta će Rusija izabrati?

Danica Popović

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Izvor teksta: www.politika.rs

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: