Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Zdravlje

Jasenak (Dictamnus albus) – vilinska lekovita biljka koja gori sama od sebe

 

PLAMTEĆA BILJKA VILA

Jasenak (Dictamnus albus) je lepa lekovita biljka koja gori kao plamteći žbun a ne sagoreva. Vilinska biljka vila polja i livada

 

Ovo je jedina poznata biljka za koju je utvrđeno da može da se samozapali. Sušno stanište gde obitava, terpenske komponente etarskog ulja koje ispušta i visoke temperature vazduha mogu da učine da se oblak isparenja oko biljke zapali, a da sama biljka ostane neoštećena. Ovo pojava uočena je od davnina i zato je potpuno opravdan engleski naziv biljke koji glasi Burning bush (plamteći žbun). Latinski naziv biljke potiče od grčkih reči Dikte – ime brda na Kritu i thamnos – žbun, što ukazuje na poreklo biljke.

Jasenak Dictamnus albus
Jasenak (Dictamnus albus) u polju

Jasenak (lat. Dictamnus albus) je višegodišnja zeljasta biljka, stabljika je uspravna, dlakava, prekrivena mnogobrojnim crnim žlezdama. Listovi su postavljeni naizmenično, nazubljeni po obodu. Cvetovi su petočlani, s ružičastom krunicom prožetom ljubičastim žilicama. Može da se nađe na sušnim, kamenitim zemljištima, po obodu „toplih” šuma i šikara. U upotrebi su bili koren – Radix dictamni (Radix Fraxinellae) i kora korena (Cortex radicis dictamni). Sadrži furohinolinske alkaloide (diktamin, fagerin), diktamnolakton, fraksinelon, furokumarine (bergapten), flavonoide…

Jasenak ne treba koristiti u samolečenju. Čitava biljka je fototoksična, što znači da u dodiru s kožom, koja se naknadno izlaže suncu, izaziva crvenilo, alergiju i kontaktni dermatitis. Pri branju treba biti oprezan jer osetljive osobe (osetljivi delovi kože) mogu biti znatno nadraženi. U zvaničnoj medicini se ne koristi, dok je zabeležena primena u narodnoj medicini protiv histerije i kao sredstvo protiv crevnih nametnika.

Slavoljub Tasić

. .

Jasenak u narodnoj medicini i tradiciji

Jasenak (Dictamnus albus L.) – Ovo je narodu našem poznata biljka. Mnogi ne znaju kakva izgleda, ali po čuvenju zna je gotovo svaki. Ona je lekovita biljka, ali se niti pije niti na rane meće, nego njome vile leče od zlih bolesti. Ime joj je došlo otuda, što joj lišće liči na jasenovo. Veličina je 50 do 80 santimet. najviše. Cveće je ružasto – belo ili crvenkasto sa purpurnim crticama i na vrh stabla u podugačak grozd složeno. Na stablu, granama, a naročito na lozi ima puno dlakavih žlezdica, koje sadrže mirisavog eteričnog ulja, te za to, kad se protrlja, biljka lepo miriše. Ovo ulje i samo isparava pri toplim i suvim letnjim večerima, praveći nad samom biljkom krug od mirisave magle. Kći čuvenog botaničara Line-a posmatrala je i videla, da se ova mirisava magla može i zapaliti.

Jasenak je dugovečna biljka. Raste u srednjoj Evropi, Italiji i umerenoj Aziji. Kod nas ga ima dosta oko Beograda, u ataru sela Petrijeva kod Smedereva, na Gabrovačkom brdu i Seličevici kod Niša. Cveta u mesecu Maju. Kultivira se i kao ukrasna biljka.

Da vidimo sad kako se narod leči ovom biljkom – jasenkom.

Kod sela Petrijeva blizu Smedereva i samo se mesto zove „Jasenak“, gde ove biljke ima vrlo mnogo a nigde više u okolini ne može se ni struka naći. To je jedna kosa, obrasla šumaricama i okrenuta zapadu. U oči Ðurđeva i Spasova dana skuplja se na ovom mestu narod iz okoline. Biva, da dođe 150 i 200 duša, koje zdravih koje bolesnih, a sve radi bolesnih, da se tu jasenkom leče i ozdravljaju. Dolazio je tu svet čak iz: Golupca, Aranđelovca, Kruševca, Soko-Banje i pirotskog okruga. U oči pomenutih praznika dođu još zarana, pa oni koji su doveli bolesnike uđu u šumicu i potraže jasenak koji je ceo. Sa najvećom pažnjom gleda se, da na biljci ni jedan ni listić ni cvetak ne bude otkinut, i kad se takav jasenak nađe, obeleži se, t. j. obavije se oko njega peškir za znak da je zauzet. Tako se mora učiniti za svakog bolesnika. Pošto zađe sunce – u suton – odvedu bolesnike na obeležena i zauzeta mesta; tu im se prostre postelja, na kojoj će celu noć preležati tako, da glava bolesnikova dođe pod samu biljku. Odmah više glave, s druge strane uz-a samu biljku, stavi se sud s medom (omanji čanak), čaša vina i čaša vode; u sud sa medom metne se i jedna mala pogača. Kad je sve tako spremljeno i bolesnik legao, zapali se voštana svećica, koja se obično utvrdi na zemlji. U šumici ovlada potpun tajac, jer niko ne sme ni reči progovoriti. Bolesnik ne može za dugo da zaspi, a kad zaspi obično sniva o svojoj bolesti, kako vile dolaze i leče ga, pa mu čak određuje i dan kad će ozdraviti i t. d. Ovakvi snovi kod ovog bolesnika sasvim su opravdani, jer oni ne samo te noći, nego još i mnogo pre dolaska, ni o čem drugom ne misle, te im se te iste predstave pojavljuju i za vreme sna. Ovakovi snovi vrlo lepo utiču na bolesnika i njegovo ozdravljenje, jer mu oni posle postanu tvrdo uverenje, koje mu niko, pa ni sam lekar, ne može razbiti. Takvo uverenje u duševnim bolestima bolji je lek od svih lekarskih medikamenata, i za to nije čudo kad po neki od ovih bolesnika i od jasenka ozdravi.

Kako je mesto Jasenka baš pored puta, kojim se iz mnogih sela ide u Smederevo, to mnogi prođu tuda i one noći kad je tako bolesnika puno, pa pričaju kakva ta noć izgleda na tom mestu. Kažu, da oni zdravi, što su došli sa bolesnicima, sa najvećim strahopoštovanjem ulaze i izlaze lagano iz šumice, u kojoj se vide samo bledi plamičci od zapaljenih voštanica, te sve to izgleda tako tajanstveno, da i oni, mimoprolaznici, sa strahom pogledaju na to mesto.

Sa svakim bolesnikom mora da dođe i lice, koje će bolesnik da pobratimi ili posestrimi. Ovo se pobratimstvo izvrši na samom onom mestu gde bolesnik leži, i to ovako: Bolesnik se okrene licu koje bratimi, zovne ga po imenu i kaže mu tri puta: „primi Boga i Sv. Jovana, ti ostaješ moj brat do veka“, i svaki se put poljube u usta. Ako je bolesnik tako bolan, da ne može da govori, onda ovaj čin izvrši u njegovo ime rođak mu, koji naročito radi toga s njim i dođe. U jutru, kad se svane, odmah svi gledaju jasenak pod kojim je bolesnik noćio i ako je na njemu otkinut cvet ili listić, ili ako se nađe kakav trun u medu, vinu ili vodi više bolesnikove glave veruje se da će bolesnik ozdraviti. To tumače ovako: Dođu, vele, vile, te načnu jasenak onome, kome je suđeno da živi, ili mu natrune vino i t. d. Bolesnik se odmah zalaže medom i napoji vinom i vodom, ili mu tu uslugu učini pobratim ili posestrima. (1) Kome jasenak nije načet – neće ozdraviti.

Bolesnici, koji ovde dolaze i na ovaj se način leče, mahom su oni za koje narod kaže da su „alosani“, koji su nagazili na nečisto mesto, ili su na nečistom mestu zaspali, ili koji boluju od uzetosti. Te se bolesti prouzrokuju nevidljivim načinom, pa se tim istim načinom moraju i lečiti. Njih mogu sa bolesnika skinuti samo nevidljive sile, a to su vile, koje radi toga uzimaju u pomoć jasenak i vrše taj posao samo u oči Ðurđeva i Spasova dana, kad se obično redovno i skupljaju. Sem ovakih bolesnika dovode još i umno obolele, za koje narod drži da su zadahnuti nečistim duhom, dakle je opet uzrok bolesti nevidljiva sila, od koje i pomoći traže.

Da se vidi koliko narod polaže veru u ovako lečenje i koliko još strahuje od vila i drugih đavola, da napomenem još i ovo. Svi oni sudovi, koji su bili pod jasenkom, kao i peškiri kojima su vezivani, tu se ostavljaju i niko ih ne sme dirnuti. Pričaju, da je jedna ciganka kupila te stvari, pa se odmah razbolela i sva se od rana raspala. Čovek, koji je jedne godine zbog sirotinje kupio te ostavljene stvari – oslepio je. A čovek, čije je imanje Jasenak bilo, hteo je da istrebi i šumicu i jasenak, pa mu se nije dalo, jer je posle kratkog vremena umro.

Takav je narodu običaj na ovom mestu kod Smedereva. Vredno bi bilo znati da li se ovo verovanje održalo i po drugim mestima gde jasenka ima.

 

Mihailo Bobić

www.prirodanadar.rs

Ostavite komentar

Ostavite komentar