Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kolumna

Kafanski život Srbije – kafana je mesto moći

 

KAFANO MUKO!

Srbi žive kao u kafani, jer je kafanski život u stvari životni stil srpske političke i svake druge elite. Život u kafani je postao model ponašanja

 

Kafana je mesto moći. U Srbiji.

Život u Srbiji se može opisati na bezbroj načina, što objektivnih ili subjektivnih, kroz parodiju, naučnu analizu ili suvu statistiku. Sve su to slike neke postojeće ili nepostojeće stvarnosti Srbije. No, da li ste razmišljali da je kafanski život i uopšte taj stil života u kafani, zapravo model ponašanja naše političke i svake druge elite, kao i uzor model za sve naše generacije vrlih gradjana. Mi živimo kafanskim životom, verovali vi ili ne. Otuda toliko pijanstvo kod naših političara i naroda. Veselje. Strast. Piće i iće.

Viski i tompus - kafanski život u Srbiji, kafana i Srbi
Viski i tompus su statusni simboli za kafanski život u Srbiji

Kada pogledamo većinu naših javnih ličnosti i njihovo ponašanje, oni kao da su upravo izašli iz kafane, bilo da su se tek pijani isteturali ili samo malo zagrejali kafanskim štimungom. Ponašaju se u životu kao u kafani, opušteno i veselo, bahatao i samozadovoljno kao da su stalno uz špricer i pečenje, ili se pak ponašaju agresivno i bukački kao da se svadjaju za susednim stolom oko toga čija je partija bolja ili fudbalski klub uspešniji.

A takav je i narod naš srpski, sav naveden i usmeren na kafanu i kafanski stil života. Naravno, kafana je skupa rabota pa većina sedi u kafićima i pije tanku kafu dok maštaju da se nadju za bogatom kafanskom trpezom na kojoj sede odabrani. Otuda naš narod voli toliko Grand parade i sve kafanske manifestacije na televiziji, jer toga nema dovoljno u životu. A voleo bi narod srpski da ima više kafane u životu a manje televizije, ali ne može, nema se – ne može se. Otuda toliki poriv za sadržajima iz kafane, za hranom i pićem, tračevima i spletkama, zabavom i pevačicama.

Uostalom, znate i sami da sve naše pevačice i estradne zabavljačice počinju i završavaju karijeru u kafani. U kafani ih primete menadžeri i u kafani rade i pevaju sve dok ne postanu estradne zvezde, a onda i dalje tezgare po kafanama, sve dok u kafani ne nadju sponzora za video spot i poslovnog čoveka za koga će se udati. Tako je to u životu pevačica, kafana joj je sudbina. Kafana je za nju  bunar u kojem se ispunjavaju njene devojačke želje ali i u kojoj se sve to grehom plaća. Kafano muko!

Kad već pominjemo sponzore i seksi bumbare iz kafane, koji dreše kesu na pevačice, znamo da su to poslovni ili partijski ljudi, kojima je kafana glavna kancelarija. Zna se decenijama unazad da se u kafani sklapaju svi bitniji dogovori i poslovi. Kada god nešto važno treba da se ugovori, sve se to zapečati flašom viskija i jagnjećim pečenjem. To je tako i nikako ne može biti drugačije. Kafana je mesto moći. Ko u kafani ne ume da se nadje i snadje, teško će uspeti u životu. U Srbiji.

Kafana je i model za društveno uredjenje države. U kafani su česte tuče i obračuni pripitih gostiju, kao u političkom životu Srbije. I šta se onda desi. Dodje policija ili ne dodje, gosti plate štetu ili ne plate, uglavnom sve ide na ceh kuće, odu kući, otrezne se i za koji dan se vrate u kafanu na novo lumpovanje. I niko se ne seća šta je juče bilo, kako smo se lemali pijani od alkohola i bahati od prejedanja pečenjem, jer je novi meč zakazan za danas ili sutra. Nikom ništa. I to je tako, to je stil života u kafani. To je pravi srpski kafanski život, veseli se i tuci od danas do sutra, pa sve ispočetka, jer te dert života koji nisi hteo ni želeo da imaš u sebi, tera da zaborav potražiš u piću, a agresivnost ispoljiš u tuči.

Život u kafani se preneo u medije. Kad pogledate o čemu, i pre svega kako mediji pišu, to je sve kafanski žargon i sve su to teme iz kafane: tračevi, dezinformacije, vicevi, prepričavanja, podmetanja, spletke, ko je šta jeo i pio, ko je koga obgrlatio, ko je koga opsovao i uspešno uvredio, ko je gde stradao i kako. Mračni svet noćnog života kafane je prebačen u medije, jer šta drugo rade urednici i novinari, osim što sede u kafani i hvataju beleške kafanskih razgovora i dogovaraju spletke sa insajderima.

Kao što reče jedan moj poznanik, kada se u Skandinaviji ljuti i opasni vikinzi napiju, oni zalegnu i postaju mirni kao bubice, teško da će se posvadjati ili pobiti sa nekim. Obeznaniće se od alkohola kao stoka, ali se neće tući. Čak se i izvinjavaju ako vas slučajno očešu. Tako su im usadjeni društveni maniri i strah od kazne. U Srbiji, kada se ljudi napiju i posvadjaju, odmah sevne nož ili pajser, a često i pištolj. Srbi u kafani nisu mede i bubice, nego nešto drugo, mnogo opasnije. A to se sve kao manir prenosi i na ulicu, na parlament, na politiku i posao. Svuda opasne situacije uz jedan kafanski šmek – kada je gazda dobro onda časti sve a kada je gazda loše onda ruši i tera sve oko sebe. Može mu se, navikao je da bude kafanski bahat, jer nema sankcija. Niko neće da ga kazni a i ako pokuša, sa sudijom će to u kafani da reši. To je ključno, nema sankcija za kafanski život u Srbiji. Zato pijani srpski političari mogu da lažu, mažu i kradu, jer nema kazne. Samo viski, tompus i pevačica u krilu.

U Skandinaviji ili zapadnim zemljama, ako se potučete u kafani, odmah vas hapse, drže u zatvoru, udare vam veliku novčanu kaznu i zabrane vam godinu dana da ulazite u kafanu. Još morate i da volontirate u socijalnim ustanovama. Jer, kafana nije mesto za obračun, nego je kafana ekonomsko mesto – mesto profita, prijatno mesto gde dolaze porodice sa decom da ručaju, kao i turisti iz celog sveta. Kafana je mesto gde se zaradjuju pare i gde treba da bude ugodno svima. Otuda kako izgledaju njihove kafane, tako izgledaju i njihova društva, sredjena, skupa i bezbedna. Neko bi dodao i sterilna.

Zato kod nas u našim kafanama svega toga nema. Kod nas je živo i razbarušeno. Pobiješ se, porušiš pola lokala, možda nekog i nabodeš, i manje više nikom ništa, niti te iko kažnjava niti ti iko zabranjuje dolazak u kafanu, već naprotiv, sledećeg dana te u toj istoj kafani dočekuju kao heroja, koji je obrisao pod kafane sa nekim slinavcem. Živela kafana, srpska korida!

Kafanski život u Srbiji je paradigma celog srpskog društva. Može se pisati o tome kako se glavni politički dogovori i zavere dogovaraju u kafani, kako se u njoj diluje droga, kako u njoj zajedno sede kriminalci i policajci, kako kroz nju prolaze svi koji žele da uspeju u životu na ovaj ili onaj način, kakva je kultura ishrane i meni u kafani, takav je i u domovima našim, kako se u kafani dogovaraju pisci i umetnici ko će dobiti koju nagradu a ko društvenu kritiku i pečat osude. Kafana je mesto za proslave rodjenja, krštenja, venčanja, diplomiranja ali i sahrane i komemoracije. Od rodjena pa do smrti kafana je mesto hodočašća kome odlazi prosečan Srbin.

Ali, kafana je oduvek, bila mračna i skupa za prosečnog Srbina, tako da su u nju išli samo oni Srbi koji su imali novac i moć. Otuda za prosečnog čoveka koji je malo zalazio u kafanu, kafanski život izgleda mistično i moćno. U kafani se mnogo toga odlučuje i tamo se svašta nešto dešava, ali ti to sve gledaš van kafane. Nemaš snagu i moć za kafanu. Ona je opasno i privlačno mesto u isti mah. U kafane nikada nije išao pristojan svet, već onaj koji ima i koji može da udari i da se odbrani. Otuda je život u kafani bio privilegija nekih medju nama, a znamo ko su oni bili, oni koji su to sebi mogli da priušte i koji se nisu libili tuče. Otuda su svoje navike i pijanke iz kafane preneli na celo društvo, jer oni su iz kafane došli na vlast, u kafani sede i vladaju Srbijom. Kafana je mesto moći. U Srbiji.

O kafano, muko!

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.

Ostavite komentar

Ostavite komentar