Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

JESTE LI ČULI ZA BEOGRADSKU KNJIŽARNICU “ZLATNO RUNO”?

(Preko puta „ATELJEA 212“)

Book Store

„Ostavi sve i razmišljaj!“ (Borivoj Gerzić)

Ako vas put nanese… a što ne bi kad je u centru grada… kao što je napomenuto, preko puta pozorišta „ATELJE 212“ – pronaći ćete zanimljivu Knjižarnicu „ZLATNO RUNO“ vlasnika Borivoja Gerzića, književnika i prevodioca, najviše poznatog po žargonima kojima se bavio.

Knjižarnica negde u svetu a la Zlatno runo

Ovde možete kupiti…

„Bolest kao put do izlečenja“ –
Naslov originala: Krankheit als Weg. Deutung und Be-Deutung der Krankheitsbilder / Thorwald Dethlefsen, Ruediger Dahlke
Autor: Ridiger Dalke, Torvald Detlefsen
Prevod: Dušica Milojković

„Istorija ludila u doba klasicizma“ –
Naslov originala: Histoire de la folie à l’âge classique / Michel Foucault
Autor: MIšel Fuko
Prevod: Jelena Stakić

Zanimljivost…

Knjižarnica „Zlatno runo“ poklanja zainteresovanim čitaocima ovogodišnje brojeve časopisa The Times Literary Supplement i London Review of Books.

Borivoj Gerzić i Jelena Lengold, Sajam knjiga 2014.

Borivoj Gerzić i Jelena Lengold, Sajam knjiga 2014.

Ko je Gerzić…

„Mnogo više knjiga je preveo nego što ih je napisao, i zato književni krugovi prepoznaju Borivoja Gerzića, pre svega, kao prevodioca. Međutim, Gerzić je jedan od naših najboljih savremenih pisaca priča… i vreme je da u domaćoj književnosti dobije mesto koje zaslužuje.

Njegov stil je sasvim osoben, moderan i obogaćen velikim poznavanjem sopstvenog jezika i svetske književnosti. Neminovno ćete se zaljubiti u ove priče jer su duboke, slobodne i senzualne.“ – Jelena Lengold

**********
Posebna preporuka:

„Mali dragulj“ –
Naslov originala: Le petit bijou
Autor: Patrik Modiano

**********

U knjižarnici možete da kupite i:

1. „Kafka na obali mora“, Haruki Murakami, 1320 din.

2. „1913. Leto stoleća“, Florijan Ilijes, 1210 din.

3. „Misterije“, Knut Hamsun, 704 din.

4. „Džim Morison“, Gradac 194/495, 770 din.

5. „Poslednje stvari“, Borivoj Gerzić, 935 din.

6. „Kule, gradovi: majstori kratke proze – od Gogolja do Fostera Volasa“ – 1683 din.

7. „Vrijeme koje se udaljava“, Mirko Kovač, 2695 din.

8. „Lav Tolstoj, Bekstvo iz raja“, Pavel Basinski, 1490 din.

9. „Razgovori s Josifom Brodskim“, Solomon Volkov, 792 din.

10. „Drugo lice Vizantije“, Radivoj Radić, 1980 din.

I ovo…

„Sa srcem na vratima“ –
prilog istoriji nužnika
Naslov originala: Med Hjerte i dora Et bidrag til dones historie
Autor: Rune Otosen Arngejr Berg

„Kafka na obali mora“ –
Autor: Haruki Murakami
Prevod: Nataša Tomić

„Leteći pilav“ –
Autor: Svetlana Slapšak
Izdavač: XX VEK
Godina izdanja: 2014.

Večeri za nezaborav…

Ponekad… ma, često: večeri čitanja, kao, na primer:

Knjižarnica „Zlatno runo“ i „Agora“ – pozivaju vas na ČITANJE našeg uvaženog pisca VLADANA MATIJEVIĆA i predstavljanje njegove najnovije knjige priča „PRISTANIŠTA“.

Ponedeljak 13. oktobar 2014. u 19 časova
Svetogorska 24, Beograd (preko puta Ateljea 212)…

I još…

„Dnevnik loše godine“ –
Naslov originala: Dairy of a Bad Year / J. M. Coetzee
Autor: Džon Majkl Kuci
Prevod: Arijana Božović

„Kako ostati duševno zdrav“ –
Naslov originala: How to Stay Sane / Philippa Perry
Autor: Filipa Peri
Prevod: Nada Štakić

„Atlas uplašenog čoveka“ –
Naslov originala: Atlas eines ängstlichen Mannes / Christoph Ransmayr
Autor: Kristof Ransmajer
Prevod: Tijana Tropin

„Koridon“ –
Četiri sokratska dijaloga
Naslov originala: Corydon / André Gide
Autor: Andre Žid
Prevod: Olja Petronić

„Mlada Bosna“ –
Autor: Radoslav Gaćinović
Izdavač: MEDIJA CENTAR
Godina izdanja: 2014

„Belezi vremena/Pojave-događaji-ljudi“
Autor: Darko Tanasković
Izdavač: Pravoslavna reč
Godina izdanja: 2014

„Srpsko slikarstvo 1900-1950“ –
Autor: Lazar Trifunović
Izdavač: Srpska književna zadruga
Godina izdanja: 2014

„Filosofski kuvar“ –
Naslov originala: Das Philosophische Kochbuch / Marianne Riermeier, Peter M. Steiner
Autor: Marijana Rirmajer, Peter M. Štajner
Prevod: Momir Ðoković

„Samo bogovi mogu obećati“ –
Autor: Božo Koprivica
Izdavač: Geopoetika
Godina izdanja: 2014.

**********
Na ovom linku možete videti kako izgledaju neke njujorške knjižare:

http://www.newyorker.com/books/page-turner/bookstores-of-new-york

**********

Dalje, šta još možete da kupite u ovoj izuzetno lepoj beogradskoj knjižarnici…

„Istorija i utopija“ –
Naslov originala:Histoire et utopie / Emile M. Cioran
Autor: Emil Sioran
Prevod: Branko Jelić

„Tri ruska romana“ –
KULTURA • knjige
Novija ruska književnost: Voz, pospani voz za Harkov, Gomelj…

Liste… liste… eh!…

Kako je ovih dana širom planete krenula opasna moda pravljenja lista nepoželjnih, evo (jedne) suprotne koja se tiče isključivo rado viđenih gostiju. Dakle: Olga Slavnikova, Vasilij Aksjonov, Zahar Prilepin, Jevgenij Griškovec, Georgij Vladimov, Viktor Jerofejev, Aleksandar Genis, Viktor Peljevin, Dimitrij Gluhovski… Spisak, dakako, nije konačan i redosled nije važan, a evo, za tren će biti dopunjen sa još tri vrla ruska pera, čije knjige su nedavno prevedene na srpski.

A šta, to?…

Posle avantura nezaustavljivog Erasta Fandorina i (Sestre) Pelagije, pred nama se našao još jedan prevod vrsnog Borisa Akunjina. „Špijunski roman“ (Baš knjiga, prevod Igor Ðukić) u potpunosti opravdava sve implikacije hrabro odabranog generičkog naslova. Naime, misterija koju Akunjin tka između korica ovog izvanrednog romana hrabro se poigrava baštinom kanona špijunskog romana, smeštajući ga u sam osvit nemačkog napada na Staljinovu Rusiju tokom Drugog svetskog rata. Akunjin ovde okuplja sve neophodne sastojke dobre špijunske misterije – dopadljive karaktere, dosta preokreta, vešto gradiranu napetost, gotovo filmsko „kadriranje“, ubedljivo razrešenje, neusiljen humor… a „Špijunski roman“ ostavlja jak utisak i u pasažima u kojima autor elegantno u priču umetnutim aluzijama polemiše s diskutabilnim epizodama iz friškije ruske istorije.

S druge strane, Jevgenij Vodolazkin u svom romanu „Lavr“ (Draslar Partner, prevod Radmila Mečanin) odlučno hita put ruskog dalekog pluskvamperfekta. Vodolazkinov glavni junak, najpre travarski šegrt, potom iscelitelj, duhovnik, sveštenik i svetac, kreće se kroz život, savlađuje prostranstva, spoznaje druge i drugost, stvara čuda, a i sam Vodolazkin na stranicama ovog odličnog štiva postiže istinsko čudo. Naime, autor promišljenim pristupom i serioznim tonom, nadograđenim jezikom koji u savršenoj meri korespondira s vremenom u kom se Lavrovo traženje ključnih istina zbiva (ruski srednji vek), uspeva da stvori ubedljiv i skladan hibrid umetničke proze čiju duhovnu bit i zaumnost niko, iole dobronameran, ne bi mogao da ospori, i superherojske priče. Osim tog, Vodolazkin nanovo podseća na važnost vertikalnog kretanja, na značaj zapitanosti i potrage za istinama bez kojih suštinske promene i punoće ni ne može biti, a sve, to, bez obzira na cenu nalaženja te mitske krajnje tačke lutanja…

Sorokin…

Vladimir Sorokin ostaje veran sebi, svojoj britkoj zajedljivosti i svom nemirenju sa specifičnostima ruske zbilje i u „Mećavi“, još jednom njegovom ogledu na futurističke teme. U „Mećavi“ (Geopetika, prevod Mirjana Grbić) kroz priču o vratolonim pokušajima ogorčenog lekara i unajmljenog konjušara da se kroz silovitu mećavu domognu mesta koje potresa zombi-epidemija – Sorokin očito cilja dve mete – polemiku s, tzv., ruskom dušom i njenom nepremostivom raspolućenošću na potezu puk-inteligencija, odnosno Bulgakovljev Morfijum. Mada očito ne potpada pod Sorokinova vrhunska dela, „Mećava“ može da okrepi povremenom maštovitošću, smireno vođenom, a ciljano svedenom naracijom, dok malo iznenađenje stiže u samom finišu ovog kraćeg romana gde Sorokin daruje nenadano poetične redove koji plene elegancijom jezika i nepobitnom uzglobljenošću u osnovnu priču i opšti ton „Mećave“. (Zoran Janković, 3. maj 2014)

Dalje…

„Ruski mislioci“ –
Naslov originala: Russian Thinkers / Isaiah Berlin
Autor: Isaija Berlin
Prevod: Ivan Radosavljević

„Tuga Belgije“ –
Naslov originala: Het verdriet van België / Hugo Claus
Autor: Hugo Klaus
Prevod: Ivana Šćepanović

Novo…

„Antologija svetske priče – KULE, GRADOVI“
Majstori kratke proze: od Gogolja do Fostera Volasa

„Antropološki ogledi – kultura, religija, umetnost“
Autor: Zigmund Frojd

„Semiti – Rasa religija književnost“ –
Naslov originala: Semites: Race, Religion, Literature / Gil Anidjar
Autor: Gil Anidžar
Prevod: Nada Harbaš

Borivoj Gerzić u “Zlatnom runu”

Borivoj Gerzić u “Zlatnom runu”

I još…

„Čuj, mali čoveče…“ –
Naslov originala: Rede an den kleinen Mann / Wilhelm Reich
Autor: Vilhelm Rajh
Prevod: Duška Pavlović

„Platforma“ –
Naslov originala: Platforme / Michel Houellebecq
Autor: Mišel Uelbek
Prevod: Zorica Banjac

„Pol i karakter“ –
Naslov originala: Geschlecht und Charakter / Otto Weininger
Autor: Oto Vajninger
Izdavač: FENIKS LIBRIS
Godina izdanja: 2007.

„Odrazi u srebrnom ogledalu –
ogledi iz ruske filosofije i književnosti“ –

Autor: Vladimir Medenica
Izdavač: Gorjani – Grafičar
Godina izdanja: 2013.

„Istorija ludila u doba klasicizma“ –
Naslov originala: Histoire de la folie à l’âge classique / Michel Foucault
Autor: MIšel Fuko
Prevod: Jelena Stakić

„Rečnik anglo-američkog slenga“ –
Autor: Borivoj Gerzić
Izdavač: ISTAR
Godina izdanja: 2002.

„Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ –
Naslov originala: Psiquiatras, psicológos y otros enfermos
Autor: Rodrigo Munjos Avia
Prevod: Jovana Živanović
Izdavač: B92

„U zemlji krvi i idiota“ –
Autor: Vedrana Rudan
Izdavač: V.B.Z. D.O.O. BEOGRAD
Godina izdanja: 2013.

Rečnik srpskog žargona
A Dictionary of Serbian Slang
Autor: Borivoj Gerzić
Izdavač: Autorsko izdanje
Godina izdanja: 2012

**********
Borivoj Gerzić
BEOGRADSKE KNJIŽARE

Iako je Gutenberg sredinom 15. veka izumeo štampu, pod Turcima, u Beogradu, skoro da niko nije čitao knjige. Povremeno su ih Dubrovčani ovde prodavali, a u 16. veku, uspeli su i da u Beogradu osnuju dubrovačku srpsku štampariju i prodavnicu knjiga. Tokom austrijske vladavine u 18. veku, trgovci knjigama u Beogradu, bili su Rusi i, uglavnom su prodavali crkvene spise. Početkom 19. veka, posle srpskih ustanaka, retke knjige rasturane su putem pretplate. A onda dolazi 1829. godina i otvaranje prve knjižare u istoriji Beograda. Gligorije Vozarević, prvi beogradski knjižar i izdavač, bio je u isto vreme i knjigovezac (ni tad nije bilo lako preživeti samo od prodaje knjiga!). Njegova knjižara, nalazila se u blizini Saborne crkve i tu su se mogla naći, čak i strana izdanja…

I pre Vozarevića, kao i posle njega, bilo je pokušaja da se u Beogradu otvore knjižare, ali, to je, izgleda, bio Sizifov posao. Zanimljivo je da su se tokom čitavog 19. i u prvoj polovini 20. veka u Beogradu knjige prodavale i u običnim trgovačkim radnjama.

Krajem 19. veka, a pogotovo između Prvog i Drugog svetskog rata, Beograd, najzad, dobija mnogo privatnih knjižara i svoje prve velike knjižare: Mitu Stajića, Tomu Jovanovića i Vujića (osnovali knjižaru 1897. i štampali, uglavnom, tzv., „knjige za narod“), Gecu Kona (1901. osniva knjižaru, a od 1903. se bavi i izdavaštvom, i na tom planu postaje najjača figura u Kraljevini Jugoslaviji između dva rata), i Cvijanovića.

Okupljališta…

U to vreme, u Beogradu ima nekoliko odlično snabdevenih i stručno vođenih antikvarnica (najpoznatija je „Dositej Obradović“) i pedesetak knjižara. Knjižare u Kraljevini Jugoslaviji postaju, tad, ono što im je i bila jedna od glavnih namena: okupljališta umetnika i intelektualaca…

U Titovoj Jugoslaviji, kad je, posle rata, dekretom ukinuto privatno vlasništvo, nestale su i privatne knjižare. Od tad pa sve do kraja osamdesetih godina, izdavaštvo, knjige i knjižare biće u Beogradu (kao i u celoj zemlji) pod stalnom kontrolom komunističkih saveta i upravnih odbora. Decenijama će takva atmosfera biti i u beogradskim knjižarama: nategnuta i neprofesionalna. Prodavačice i prodavci neće imati mnogo veze s knjigama, ali će se, zato, ponašati gotovo kao da su vlasnici knjižara…

Neposredno pre Titove smrti (1980), i posle tog, stega je popustila i pojavile su se prve privatne inicijative, i u izdavaštvu, i u knjižarstvu. Započelo se, postepeno, reformski. Mladi ljudi zaposleni u državnim knjižarama, prvo su promenili ambijent i atmosferu u samom prostoru. Bata Dramičanin, Ivica Dolenc i Nikola Šindik su, recimo, početkom osamdesetih (1980 – 85), od klasične državne knjižare u Cetinjskoj ulici, napravili mesto gde su ljudi voleli da svrate i da se zadrže. Premestili su knjige iz jednoličnih i nepristupačnih rafova na podne police i svako je mogao da, neometano, sam lista i traži knjige… ili da sedne na obližnju fotelju i čita.

Umesto dotadašnje avetinjske tišine, u pozadini se sad čula lagana prijatna muzika (s tim se, danas, u Beogradu, preteralo, pa je u nekim knjižarama muzika preglasna!). Tako je počelo. Pojavili su se privatni izdavači od kojih je prvi značajan (i politički provokativan) bio arhitekt i dizajner Slobodan Mašić sa svojim Nezavisnim izdanjima.

Knjižara u pozorištu…

Posle Cetinjske, braća Dramičanini, otvorili su 1985. svoju privatnu knjižaru u prizemlju „Jugoslovenskog dramskog pozorišta“, prvu privatnu knjižaru u bivšoj SFRJ; knjižara „Bata“ – jedno vreme je bila najzanimljivije okupljalište u gradu (imala je i svoj kafe pred samim ulazom u pozorište).

Najsnabdevenija filozofskom literaturom (i s najvećim popustima!) bila je „Nolitova“ „Univerzitetska knjižara“ u Knez-Mihailovoj ulici, koju je vodio čika „Ðole filozof“. „Starija garda“, okupljena oko Mihiza i Dobrice Ćosića, skupljala se, tokom sedamdesetih i osamdesetih, na „galerijici“ kod Milana Davidovića u knjižari „Matica srpska“ u Knez-Mihailovoj, i u knjižari „Srpska književna zadruga“ – gde su se bistrile uglavnom političke teme.

Živa atmosfera, takođe je bila u knjižari „Tačka“ (kasnije je tu nastao „Beopolis“), koju je u „Domu omladine“ vodio pesnik Gojko Ðogo, kao i u „BIGZ“-ovoj knjižari, u Kosovskoj koju je vodio Goranić.

Kad je 1989. jedan student Filozofskog fakulteta dobio na korišćenje od uprave Fakulteta deo zgrade (i pretvorio ga, tokom godina, u privatnu knjižaru), nastao je i „Plato“ koji se razvio u najveću i najsnabdeveniju gradsku knjižaru.

Iako se u to vreme u ovakvim knjižarama kuburilo i s parama, i s knjigama, i sa platama zaposlenih, ta su mesta bile gradske oaze gde je posetilac mogao da vreme provede u opuštenom listanju knjiga ili razgovoru s prodavcem ili vlasnikom knjižare, da izmeni ideje, a, neretko, i knjige…

Upad kapitala…

Devedesetih godina, u Jugoslaviji je došlo do ratova i raspada države, zatim i do konačnog kraha onog što se nazivalo komunizam, a, potom, od dvehiljadite, i do, tzv., prvobitne akumulacije kapitala: kapitalizam je surovo grunuo i u Beograd. Velike izdavačke kuće (sa svojim knjižarama) redom padaju pod stečaj. „NOLIT“ je prodat Veterinarskom zavodu, „Jugoslovenska knjiga“ je propala, „BIGZ“ je asimilovan i ne bavi se, više, izdavaštvom, „Prosveta“ je redukovana na knjižaru „Geca Kon“, „Rad“ jedva opstaje…

U knjižarama se izgubila ona ranija opuštena atmosfera, a knjiga je postala, samo, roba!… Privatnici su se usredsredili na zarađivanje novca, a socijalizaciju su zapustili, i sve one knjižare koje su nekad bile male ali sa živom atmosferom, ubrzano postaju sve veće, i prerastaju u samoposluge i robne kuće za knjige. Male privatne knjižare, usled novih, globalističkih zakona uvezenih sa Zapada, jedna za drugom se gase. Morale bi da postanu veće, i sve veće, ako žele da opstanu. Prstima jedne ruke, danas mogu da se izbroje male privatne knjižare koje čuvaju duh beogradskog knjižarstva: Lidijin „Apropo“ u Cara Lazara, Šekijev „Beopolis“ pored „Doma omladine“, „Plavi krug“ u Takovskoj, „Ant“ Duleta Čukića kod bioskopa „Akademija 28“, „Cepter“ u Knez-Mihailovoj i, najnovija knjižara iz plejade nezavisnih, „Zlatno runo“ preko puta Ateljea 212, u Svetogorskoj ulici, koju vodi Sneža Ranković.

Ako ih ne budemo podržali, nemojte da se začudite ako se knjige jednog dana ponovo vrate u trgovačke radnje i počnu da se prodaju zajedno s cipelama i prehrambenim artiklima u megastorovima…

https://www.facebook.com

Ispred Knjižarnice “Zlatno runo”...

Ispred Knjižarnice “Zlatno runo”

Mesto susretanja…

Nalazeći se u trouglu s „Ateljeom 212“ i „Srpskom kafanom“, knjižarnica „Zlatno runo“ predstavlja malu oazu urbanog duha, kulturnu vertikalu, mesto susretanja i intenzivne komunikacije čitalaca, pisaca, izdavača, aktera kulturnog života i javnog mnjenja Beograda.

Knjižarnica teži da oživi tradiciju novog beogradskog knjižarstva, započetu u kultnoj knjižari „Bata“, a zatim nastavljenu u knjižarama „Plato“ i „Stubovi kulture“ tokom osamdesetih i devedesetih godina…

U trenutku osnivanja, knjižarnica poseduje oko 5.000 naslova iz svih literarnih oblasti, objavljenih kod domaćih izdavača i onih iz regiona, a zahvaljujući i internet-prodavnici, taj broj je, praktično, neograničen.

Knjižarnica posebno ističe male i alternativne izdavače, kao i autorska izdanja, koji zbog krutih uslova i pomodnosti na tržištu knjiga obično ne mogu da nađu svoje mesto u velikim lancima prodavnica knjiga.

Prvenstven interes knjižarnice i internet-prodavnice „Zlatno runo“ je zadovoljenje potreba čitalaca, bez obzira na uzajamne odnose izdavača i distributera uključujući i pitanje brzog profita, što mnogi veliki izdavači i distributeri nameću kao osnovni uslov da bi knjigu, koja bi trebalo da ima status najviše kulturne vrednosti zajednice, uopšte ponudili čitaocima.

Књижарница
ЗЛАТНО РУНО
Светогорска 24, Београд
(преко пута Атељеа 212)
Тел. 011 3245 859
www.zlatnoruno.com
[email protected]

радно време:
пон.-пет: 10-20
субота: 10-15

Čekamo vas… OSTAVITE, SVE… I RAZMIŠLJAJTE! (Borivoj Gerzić)

Izvor: facebook.com

Priredio: V. V. M.

oOOo

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: