Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Preporuka

Muzej Ermitaž u Peterburgu – 250 godina postojanja Ermitaža

 

250 GODINA ERMITAŽA

Peterburški Ermitaž je jedan od najstarijih i najvećih umetničkih muzeja sveta koji ove godine proslavlja 250  godina postojanja. Za rođendan Ermitaža, uzima se 7. decembar – imendan Katarine. To je logično jer on se pojavio zahvaljujući ruskoj carici Katarini Velikoj…

 

Ruski muzej Ermitaž u Peterburgu
Grandiozni muzej Ermitaž u Peterburgu, Rusija

Tri miliona eksponata!…

Istorija muzeja Ermitaž je isto toliko dramatična kao i istorija same Rusije. Za dva i po veka, on je prošao put od Carskog dvorca do državne riznice umetničkih vrednosti, koja danas broji oko tri miliona eksponata. Sve su to spomenici svetske kulture: od kamenog doba do naših dana. A svoj život, Ermitaž je započeo u specijalnom fligelu dvorca (u prevodu s francuskog reč ermitaž znači mesto za osamljivanje, utočište usamljenika), gde je 1764. Katarina smestila prve umetničke vrednosti koji su označili početak njene kolekcije umetničkih dela. One su tad bile namenjene ličnom korišćenju, tačnije, za uzak krug ljudi bliskih krunisanoj osobi.

Prva platna, ona je dobila iz privatne kolekcije Johana Ernsta Gockovskog, pruskog plemića, ljubitelja umetnosti. O tom postoji nekoliko verzija. Među njima je i sasvim egzotična: tobože, Katarina je pozvala Gockovskog koji je dobio carsku audijenciju da odigra s njom partiju vista – i on je izgubio. Nije imao potrebnu sumu – i morao je da plati slikama iz svoje kolekcije.

Prema drugoj verziji, platna iz Berlina su bila predata ruskoj carici na ime otplate duga Gockovskog knezu Vladimiru Dolgorukovu. Podaci o broju slika se, takođe,  razlikuju.

Ima podataka da ih je bilo 317, ali uobičajeno je da se smatra da ih je bilo, u stvari, „samo“ 225. Glavno je da su među njima bili radovi majstora kao što su: Rembrant van Rejnt, Piter Paul Rubens, Antonis van Dajk, Jakob Jordans, Frans Hals, Hendrik van Balen i drugi. Ulgavnom dela holandsko-flamanske škole prve polovine 17. veka, koje je Gockovski kao poznavalac umetnosti sakupio ciljano.

– Mnoge od ovih slika danas bogate zidove sala Ermitaža –  ističe glavna naučna saradnica muzeja, kustoskinja Irina Sokolova…

 

Убаци слике 1

Veličanstven izbor remek-dela …

To je, zaista, veličanstven izbor. U Ermitažu su predstavljeni, izuzev Johanesa Vermera Delftskog ili Jana Vermera, kako ga češće zovu, i, možda, još jednog ili dva majstora, skoro svi holandski umetnici 17. veka. Pritom,  mnogi su zastupljeni velikim izborom, važnim radovima koji u istoriji umetnosti imaju bitno mesto. I, trenutno, ova kolekcija se nalazi u šest sala u anfiladi Novog Ermitaža, a, takođe, delimično u Petrovskoj galeriji koja će,  vremenom, biti potpuno zauzeta holandskim slikama. Tako će sva blistava kolekcija holandskog slikarstva postati dostupna za razgledanje.

Godine 1796. u Drezdenu za rusku caricu je bila kupljena bogata kolekcija ministra grofa Brila. U njoj je bilo oko 600 slika. Među njima je Ticijanov pejzaž Bekstvo u Egipat, prizori Drezdena i Prine Bernarda Belota. Ali prepoznatljivost galerije slika u mnogom je odredila zbirka barona Kroza, koju je Katarina kupila u Parizu 1772.  Ovde su preovlađivala platna italijanskih, francuskih i holandskih majstora 16 – 18. veka: Sveta porodica Rafaela, Judita Ðorđonea, Ticijanova Danaja i nove slike Rembranta, Rubensa, Van Dajka…

Jekaterina nije štedela. Ona je shvatala da veličina države zavisni ne samo od vojne i ekonomske moći već i od kulturnog razvoja – prosvećenosti naroda i procvata umetnosti.

I mada je u prvoj fazi interesovanje carice za kolekcionarstvo bilo diktirano modom tog doba u evropskim monarškim porodicama, u njoj, samoj, kipela je ova strast.

– Ermitaž se pojavio zahvaljujući Jekaterininom umu, karakteru – uveren je ruski istoričar Aleksandar Kamenski. – Jekaterina je želela da bude na vrhuncu mode, ali, pritom  nije bila ravnodušna prema slikarstvu, prema umetničkim delima. Njoj, samoj se to dopadalo, odgovaralo duhovnim, estetskim zahtevima. Katarina je gledala daleko napred i htela je da Rusija cveta kao kulturna država. I ona je za to mnogo činila – ne samo u pogledu zbirke Ermitaža već i u mnogim drugim pravcima. To se ticalo prosvete u celini, formiranja sistema školskog obrazovanja u Rusiji. Jer Katarina je osnovala ne samo Ermitaž već i Javnu biblioteku u Peterburgu. Zato i muzej, i sve ostalo,  nesumnjivo je bilo delo njene predstave o budućnosti Rusije…

Veliki Ermitaž …

Jekaterinina kolekcija je rasla tako brzo da vrlo brzo dvorski fligel nije bio dovoljan. Tako je na njenu naredbu 1771. započela izgradnja Velikog Ermitaža. I tek tad  istorijsko zdanje muzeja je dobilo u nazivu epitet „mali“.

Osnovavši Ermitaž, Katarina Druga je postavila vrednu tradiciju: nadalje, svi ruski carevi su popunjavali riznicu muzeja novim remek-delima. Već sredinom 19. veka,  kolekcija je postala tako velika da su bile potrebne nove prostorije. Tako se 1852. pojavio Carski Ermitaž koji je prvi put otvorio vrata širokoj publici.

Убаци слике 2

Убаци слике 3

Poklon zaljubljenicima u umetnost…

Эрмитаж. Видео-экскурсия, трајање: 1:58:19 сати (скоро 2 сата!)
Кликни, доле:

https://www.youtube.com/watch?v=HIBanFssVC4
Izvor: http://serbian.ruvr.ru, radioglasrusije

Priredio: V. V. M.

oOOo

Ostavite komentar

Ostavite komentar