KAKO SE POČELA SLAVITI NOVA GODINA?
Slavljenje Nove godine je jedan od najstarijih običaja. Po nekim kazivanjima, prvi koji su slavili Novu godinu, bili su Kinezi, po drugima su, to, bili stari Germani ili Rimljani… Stari Germani su slavljem obeležavali smenu godišnjih doba. Kako zima, u njihovim zemljama, počinje sredinom novembra kad se završava žetva, okupljali su se i veselili zbog obavljene žetve i predstojećeg odmora. Tako je, kažu, nastao velik praznik: početak – Nova godina. Posle osvajanja Evrope, Rimljani su promenili početak slavljenja Nove godine na 1. januar. Novu godinu su slavili kao simbol početka novog života i novih nada za budućnost.
Taj običaj i značenje, zadržali su se do današnjih dana.
Kako se počela slaviti Nova godina širom sveta
Rusi su, sve do 10. veka, slavili Novu godinu 1. marta – kao dolazak proleća. Slavili su u čast Sunca, a njihovi obredi su imali magijsko značenje.
Savremenici, dobri poznavaoci mitologije (mitologija je priča o bogovima) i simbologije, kažu da Nova godina označuje regeneraciju univerzuma, obećanje novog rasta, čežnju za obnovom i počinjanjem iznova.
Astronomska godina je period u kom Zemlja obiđe celu putanju oko Sunca, pun „krug“ (u stvari, elipsa!) (revolucija) i traje, približno, 365 dana. Na bazi ove činjenice, napravljeni su mnogobrojni kalendari: kineski, jevrejski, muhamedanski, ruski, sijamski, etiopski, iranski, julijanski, gregorijanski (reformisani julijanski)…
Verovanja, praznoverja, običaji za Novu godinu …
Praznoverni ljudi veruju da će događaji koji se dogode prvog dana Nove godine imati uticaj na događanja tokom čitave godine i da ćemo ono što učinimo na dan Nove godine, činiti tokom cele…
Na primer, u pređašnjim vremenima je čestitanje na početku godine imalo značaj sigurne čarobne snage, a ne, samo, odraz uljudnosti.
Prema nekim verovanjima, na 12. zvuk ponoćnog zvona, valjalo je skočiti sa stola ili stolice što je donosilo sreću u budućnosti. Pucnjavom i pucketanjem bičem, terali su se zli duhovi (danas se, to, čini bacanjem petardi ili pucanjem iz pištolja, ali su se razlozi zaboravili).
Stari Rimljani su imali običaj da se žrtvuju i dobro ponašaju kroz sav januar kako bi umilostivili boga Janusa da im podari srećnu godinu. U početku su se darivali samo rođaci, da bi, kasnije, rimski Zakon propisao da se treba darivati (vrsta poreza) i car (otud običaj darivanja i posećivanja rođaka i prijatelja na dan Nove godine).
Običaj starih anglosaksonaca da se ispija zdravica uz iskazivanje najboljih želja, ostao je, do danas i raširio se u mnoge zemlje (prilikom nazdravljanja treba uliti piće u čašu i staviti je na sto i nikako ne pružati praznu čašu pa, onda, u nju sipati piće).
Buka koja se pravila u ponoć duvanjem u rog i zvonjenjem zvonima i loncima, imala je za cilj da otera zle duhove iz stare godine.
Kako su Stari Sloveni slavili Novu godinu …
Stari Sloveni su obožavali vatru kojoj su pridavali natprirodne moći. Kitili su trešnjina stabla i pripaljivali sveće u čast bogova plodnosti. Vatrom su isterivali zle duhove, odvraćali nesreću od doma i prizivali dobre sile.
U mnogim zemljama se veruje da osoba koja prva prekorači prag u Novoj godini donosi manje ili više sreće. Smatralo se da je najbolje da to bude tamnokos muškarac, a ako još pokloni nešto hrane, doneće blagostanje i sreću domaćinstvu koje je posetio. Plavokos muškarac ili udovac nisu bili poželjni, a pogotovo ne riđokos koji donosi nesreću. Da se izbor ne bi prepuštao sudbini i zla sreća zakucala, postojao je običaj unajmljivanja „odgovarajuće“ osobe koja treba da se pojavi u pravom trenutku.
A kako su slavili Novu godinu Japanci, Holanđani …
U novogodišnjoj noći, Japanci iznad vrata svojih domova vešaju konopac koji će im doneti sreću. Kad otkuca ponoć, počnu s glasnim smehom koji će im doneti radost i zadovoljstvo, s mnogo smeha u Novoj godini…
Holanđani na ulicama pale jelke, kako bi „oterali zle duhove“…
Švajcarci slave pod maskama oblačeći kostime koji označuju dobre i zle duhove, od kojih u Novoj godini treba da ostaniu, samo, dobri…
U Španiji je tradicionalno jedenje grožđa. Pre nego otkuca ponoć, Španci pripreme 12 grozdova, koje pojedu u trenutku ispraćanja Stare i dočeka Nove godine – svaki grozd za jedan mesec u budućoj godini…
U Velikoj Britaniji se veruje da prva osoba koja u Novoj godini uđe u kuću donosi sreću, tako da tu osobu darivaju novcem, hlebom i slatkišima…
Nova godina, bez obzira kad je slavili ili s kojim običajima je dočekali, uvek je znak, obeležje novog početka, novih mogućnosti i prilika koje želimo u životu za nas i naše bližnje.
Postoji i običaj da za vreme Stare godine ispišete na hartiji sve svoje želje za sledeću godinu pa se prisetite šta ste sve (pozitivno) učinili u prethodnoj. Zatim, pripalite sveću, stavite posudu s vodom, kamen, pero, i neki miris (ti predmeti predstavljaju elemente – vatra, voda, vazduh, zemlja, etar) od kojih je čovek sazdan. U podne na Novu godinu, zapalite tu hartiju sa željama i pepeo, zajedno s ostalim predmetima i vodom, sipajte u najbližu reku ili potok. To će obezbediti da se vaše želje ispune u Novoj godini.
Autor: Marijan Brodarić
Izvor: http://www.centarzdravlja.rs