Једна од Вукових књига с којима смо „пошли у свет“… Не заборавимо, и Гете је, подстакнут Вуком, учио српски језик… а, после, и толики други…
СРПСКИ РЈЕЧНИК
Ова књига Вука Стефановића Караџића, била је у основу наше модерне културе.
Шта Вук пише у првом издању ове веома вредне књиге, понос-књиге српског народа и његове културе…
У предговору „Српског рјечника“, Вук Стефановић Караџић је, између осталог, написао:
„Ја сам из љубави к српском језику, и из жеље да би му се што брже помогло, прије неколике године, написао и издао на свијет „Писменицу српског језика“, само као мали углед како Србљи склањају имена и спрежу глаголе. Она је изишла онакова као што је онда од мене могла изићи прва „Српска граматика“. Који су сумљали да што не знаду, могли су се чем из ње поучити; а који мисле да све знаду, они ће се подерати онакови какви су, макар им ко написао сто најбољих граматика. Из којих сам узрока издао ону прву „Српску граматику“, из онијех истих, ево, издајем и овај први „Српски рјечник“ (и другу граматику).
Ја могу слободно казати за ове ријечи, што су овђе скупљене, да су све у народу познате, и да се овако изговарају као што су овђе записане; а у народу је остало још млого ријечи које ја, или нијесам никад ни чуо, или ми нијесу сад могле пасти на ум. Може бити да ће се и у овој књизи наћи ријечи у описивању обичаја и других ријечи којије нема на свом мјесту.“
Вуковица
У овом издању, првом, од 1818, Вук је објавио и завршену реформу ћирилице:
У почетку Вук није употребљавао слова ф и х. Слово х је додао у цетињском издању „Народних српских пословица” из 1836.
Извор: http://www.poreklo.rs, wikipedia
Приредио: В. В. М.
оООо