Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Šta je ljubav – duhovna, prirodna, prema bližnjem, svetu, neprijatelju, Bogu

 

LJUBAV U VIŠE LICA

Postoji više ljubavi. Esej o tome šta je ljubav, kakva je to duhovna i prirodna ljubav, ljubav prema bližnjem, prema svetu, kako pokazati ljubav ka neprijatelju i kako dostići ljubav ka Bogu

 

LjUDSKI ROD

• Zemlja je dolina izgnanstva, dolina neprekidnog nereda i meteža, dolina privremenog stradalničkog prebivanja bića koja su izgubila svoje prvobitno dostojanstvo i obitavalište, bića koja su izgubila zdrav razum. Na bezbrojne načine ljudi stradaju u toj mračnoj i dubokoj dolini! Stradaju i pod teretom siromaštva, i u obilju bogatstva; stradaju u ubogim straćarama i velelepnim carskim dvorima; stradaju od spoljašnjih nesreća i od tog strašnog rastrojstva kojim je pogođena priroda svakog čoveka u njemu, kojim su pogođeni i duša i telo njegovi, kojim je izopačen i zaslepljen njegov um.

Ljudski rod je ‐ red palih bića. Zemlja je predvorje ada sa početnim kaznama za prestupnike. Spasitelj ju je učinio predvorjem Raja.

Šta je ljubav duhovna i prema svetu i Bogu
Duhovna ljubav nije isto što i telesna strast i prirodna ljubav koju svi imamo

LjUBAV DUHOVNA

• Sve ljude treba predati Bogu. Tome nas uči i Crkva; ona kaže: ʺSami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmoʺ. Ko preda sebe i sve Bogu, taj može da umre za svet, a bez te smrti u čovekovoj duši ne može da zasija duhovno oživljenje. Ako ostaneš veran Bogu i mrtav za ljude, onda će se, kad dođe vreme, u tvojoj duši pojaviti duhovna riznica i videćeš vaskrsenje svoje duše dejstvom Duha.

• Svetu ljubav prema bližnjem sačuvaće onaj ko sa njim ima opštenje Boga radi; sačuvaće je i onaj ko se Boga radi udaljava od takvog opštenja. Naša priroda je povređena padom, njime je povređena i naša prirodna ljubav. Stoga se za ispunjavanje uslova svete ljubavi treba rukovoditi ne osećanjima i sklonostima srca, nego zapovestima Jevanđelja, svesvetim zapovestima Gospoda našeg Isusa Hrista. Jedna od tih zapovesti kaže: Ako li te desna ruka sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih nego li da sve telo tvoje bude bačeno u pakao (Mt. 5,30), to jest, ako neki čovek, koji ti je potreban i blizak kao tvoja desna ruka, nanosi štetu tvojoj duši ‐ prekini opštenje sa njim. Takvo postupanje zapoveda nam Zakonodavac savršene ljubavi. A maštanja i osećanja našeg palog srca lako mogu da nas odvuku u propast!

LjUBAV PRIRODNA

• Naša prirodna ljubav povređena je padom; nju je potrebno umrtviti to zapoveda Hristos i iz Jevanđelja pocrpsti svetu ljubav prema bližnjem, ljubav u Hristu. Pred Jevanđeljem je bezvredna ljubav koja nastaje usled pokreta krvi i telesnih osećanja. Uostalom, kakvu bi vrednost ta ljubav i mogla da ima, kada se prilikom raspaljivanja krvi zaklinje da će položiti život za Gospoda, a posle nekoliko časova, kada se krv ohladi, kune se da Ga ne poznaje? (Mt. 26,33,35,74). Jevanđelje odbacuje ljubav koja zavisi od pokreta krvi, od osećanja telesnog srca. Pad je potčinio srce vlasti krvi, a posredstvom krvi i vlasti kneza ovoga sveta. Jevanđelje oslobađa srce od tog ropstva i nasilja, i dovodi ga pod rukovodstvo Duha Svetoga.

Duh Sveti nas uči da sveto ljubimo bližnjega. Ljubav, zapaljena i podstaknuta Duhom Svetim predstavlja oganj. Tim ognjem gasi se oganj prirodne, telesne ljubavi, povređene padom u greh. ʺKo govori da je moguće imati i jednu i drugu ljubav, obmanjuje sam sebeʺ rekao je sveti Jovan Lestvičnik.

Koliko je pala naša priroda! Onaj ko je po prirodi sposoban da vatreno ljubi bližnjeg, sada treba naročito da prinudi sebe kako bi ga ljubio na način koji zapoveda Jevanđelje. Najvatrenija prirodna ljubav lako se pretvara u odbojnost, u nepomirljivu mržnju.

U kakvim je ranama naša prirodna ljubav! Kako tešku ranu na njoj predstavljaju strasti! Srce obuzeto strastima sposobno je za svaku nepravdu, za svako bezakonje, samo da bi udovoljilo svojoj bolesnoj ljubavi. Prirodna ljubav pruža onome ko ljubi samo zemaljsko, a o nebeskom i ne razmišlja. Ona ratuje protiv Neba i Duha Svetoga, jer Duh zahteva raspinjanje tela. Ona ratuje protiv Neba i Duha Svetoga, jer se nalazi pod vlašću lukavog, nečistog i poginulog duha.

• Pogledaj predmete tvoje ljubavi: oni ti se strašno dopadaju? Tvoje srce je privezano za njih? Treba da ih se odrekneš.

Ovo odricanje od tebe zahteva Gospod, Zakonodavac ljubavi, ne zato da bi te lišio ljubavi i ljubljenih, nego da bi ti, odbacivši telesnu ljubav, oskvrnjenu primesom greha, postao sposoban za primanje duhovne ljubavi, čiste i svete, koja je najviše blaženstvo.

Onaj ko je osetio duhovnu ljubav, sa gađenjem će gledati na telesnu, kao na nakazno izopačenje ljubavi.

Kako čovek da se odrekne predmeta ljubavi, koji kao da su mu prirasli za samo srce? Reci za njih Bogu: ʺOni su, Gospode, Tvoji; a ja ‐ ko sam? Slabo i sasvim beznačajno stvorenje. Danas još lutam zemljom i mogu da budem za nešto koristan svojim ljubljenima, a sutra možda iščeznem sa lica zemlje, i za njih postanem ‐ ništa! Hteo ja to ili ne, smrt dolazi, dolaze i druge okolnosti, nasilno me odvajaju od onih koje sam smatrao svojima, i oni više nisu moji. Oni ustvari nisu ni bili moji; postojao je nekakav odnos između mene i njih; zavaravajući se tim odnosom, ja sam ih nazivao i smatrao svojima. Da su zaista bili moji ‐ zauvek bi mi pripadali.

Stvorenja pripadaju samo Tvorcu: On je njihov Bog i Vladika. Dajem Ti Tvoje, Gospode moj: pogrešno i uzalud prisvajao sam ih sebiʺ.

Za njih je sigurnije da budu Božiji. Bog je večan, sveprisutan, svemoguć, bezmerno dobar. Onome ko je Njegov, On Sam je siguran i najpouzdaniji Pomoćnik i Pokrovitelj.

Bog Svoje daje čoveku: i ljudi čoveku postaju svoji ‐ po telu privremeno, a po duhu zauvek onda kada Bog izvoli da mu podari taj dar.
Istinska ljubav prema bližnjem zasnovana je na veri u Boga: ona je ‐ u Bogu. Da svi jedno budu obraćao se Spasitelj sveta Ocu Svome kao Ti, Oče što si u Menu i Jay Tebi, da i oni u Nama jedno budu (Jn. 17,21).

Smirenje i predanost Bogu ubijaju telesnu ljubav. Ona, dakle, živi umišljenošću i neverovanjem. Tvojim ljubljenima čini što možeš ‐ ono što je korisno i što dozvoljava zakon; ali uvek ih predaj Bogu, pa će se tvoja slepa, telesna i nagonska ljubav malo pomalo pretvoriti u duhovnu, razumnu i svetu. A ako je ta tvoja ljubav strastvena i protivzakonita, onda je odbaci kao gadost.

Kad srce nije slobodno ‐ to je znak strastvenosti. Kad je tvoje srce zarobljeno ‐ to je znak bezumne, grehovne strasti.

Sveta ljubav je čista, slobodna, sva u Bogu. Ona je delovanje Duha Svetoga u srcu, po meri njegovog očišćenja.

Odbacivši neprijateljstvo, odbacivši strastvenost, odrekavši se telesne ljubavi, zadobij ljubav duhovnu: ukloni se od zla i čini dobro (Ps. 33,15). 1. 124‐125

• Istinska ljubav je stroga i pošto se pokazuje na delu, njoj nije potrebna maska ljubaznosti i dodvoravanja, kojima se obavezno prikriva samoljublje kako bi obmanulo bližnje.

LjUBAV PREMA BOGU

• Boga ljubi onako kako je On zapovedio da Ga ljube, a ne onako kako samoobmanuti sanjari misle da Ga ljube.

Ne padaj u zanose, ne dovodi u pokret svoje nerve, ne raspaljuj se materijalnim plamenom, plamenom tvoje krvi. Žrtva ugodna Bogu je ‐ smirenje srca, skrušenost duha. Bog se sa gnevom odvraća od žrtve koja se prinosi sa umišljenošću i gordim mišljenjem o sebi, makar to bila i žrtva paljenica.

Gordost pokreće nerve, raspaljuje krv, budi maštu, oživljava pali život; a smirenje umiruje nerve, kroti pokrete krvi, uništava maštanja, umrtvljuje pali život, oživljava život u Hristu Isusu.

Hoćeš da se naučiš ljubavi Božijoj? Udalji se od svakog dela, reči, pomisli i osećanja koji su zabranjeni Jevanđeljem. Svojim neprijateljstvom prema grehu, koji je toliko omražen svesvetom Bogu, pokaži i dokaži ljubav prema Bogu. Sagrešenja u koja ti se dogodi da po nemoći padneš, odmah leči pokajanjem. Ali bolje se trudi da ne dopustiš sebi ta sagrešenja, strogim bdenjem nad sobom.

Hoćeš da se naučiš ljubavi Božijoj? Pažljivo u Jevanđelju izučavaj zapovesti Gospodnje i trudi se da ih na delu ispunjavaš, trudi se da jevanđelske dobrodetelji pretvoriš u svoje navike, svoje osobine Onome ko ljubi, svojstveno je da tačno ispunjava volju onoga koga ljubi.

Savršenstvo ljubavi sastoji se u sjedinjenju sa Bogom; napredovanje u ljubavi povezano je da neobjašnjivom duhovnom utehom, nasladom i prosvećenjem. Ali u početku podviga učenik ljubavi treba da izdrži ljutu borbu sa samim sobom i sa svojom duboko povređenom prirodom. Zlo koje se srodilo sa palom ljudskom prirodom i postalo za nju zakon, ustaje i vojuje protiv Zakona Božijeg, protiv zakona svete ljubavi.

Ljubav prema Bogu zasniva se na ljubavi prema bližnjem. Kada u tebi iščezne zlopamćenje, onda si blizu ljubavi. Kad tvoje srce bude osenjeno svetim, blagodatnim mirom prema čitavom ljudskom ro du, onda si na samim dverima ljubavi.

Ali te dveri se otvaraju samo Duhom Svetim. Ljubav prema Bogu je dar Božiji u čoveku koji je čistotom srca, uma i tela pripremio sebe za primanje toga dara. Prema stepenu pripremljenosti biva i stepen dara, jer Bog je i u milosti Svojoj pravedan.

Slušajući iz pisma da je naš Bog oganj, da je ljubav oganj i osećajući u sebi oganj prirodne ljubavi nemoj da pomisliš da je to jedan te isti oganj. He! Ta dva ognja su u međusobnom neprijateljstvu i race se jedan drugim.

Prirodna pala ljubav raspaljuje čovekovu krv, pokreće njegove nerve, budi maštu; sveta ljubav hladi krv, umiruje dušu i telo, privlači unutrašnjeg čoveka na molitveno tihovanje, pogružava ga u opijenost smirenjem i duhovnom sladošću.

Mnogi podvižnici koji su prirodnu ljubav primili kao Božansku, raspalili su svoju krv i maštu. Stanje raspaljenosti veoma lako prelazi u stanje besomučnosti. Nalazeći ce u stanju raspaljenosti i besomučnosti mnogi su smatrali da su ispunjeni blagodaću i svetošću, pa su tako bili nesrećne žrtve samoobmane. Tvrdo znaj da je ljubav u Bogu najviši dar Duha Svetoga, a čovek samo može da čistotom i smirenjem pripremi sebe za primanje tog velikog dara, koji menja um, srce i telo.

Uzaludno se trudimo, besplodno i štetno, kada tražimo da pre vremena u sebi otkrijemo uzvišene duhovne darove: njih u svoje vreme daruje milosrdni Bog onima koji postojano, trpeljivo i smireno ispunjavaju jevanđelske zapovesti.

• Neki kad pročitaju u Svetom Pismu da je ljubav najuzvišenija među dobrodeteljima [vrlinama], da je ona ‐ Bog, počinju da se trude kako bi istoga časa u svome srcu razvili osećanje ljubavi i time prožimaju sve svoje molitve, misli o Bogu i dela.

Bog se odvraća od ove nečiste žrtve. On od ljudi zahteva ljubav, ali istinsku ljubav, duhovnu i svetu, a ne izmišljenu, telesnu, uprljanu gordošću i sladostrašćem. Boga je nemoguće drugačije voleti, nego srcem očišćenim i osvećenim Božanskom blagodađu. Ljubav prema Bogu je dar Božiji, ona se izliva u duše istinskih slugu Božijih delovanjem Duha Svetoga. Naprotiv, ona ljubav koja spada u naše prirodne osobine, nalazi ce u stanju povređenosti grehom koje obuhvata čitav ljudski rod, celokupno biće svakog čoveka, sve osobine svakog čoveka. Uzalud ćemo stremiti služenju Bogu i sjedinjenju sa Bogom tom ljubavlju! On je svet i počiva samo u svetima. On je nezavisan ‐ besplodni su ljudski napori da primi Boga u sebe, kada nema blagovoljenja Božijeg da obitava u čoveku, iako je čovek bogosazdani hram, stvoren sa ciljem da Bog obitava u njemu. Taj hram se nalazi u stanju žalosne zapuštenosti i pre no što bude osvećen potrebna mu je obnova.

Prevremena težnja čovekova da razvije u sebi osećanja ljubavi prema Bogu već predstavlja samoobmanu. Ona će odmah udaljiti čoveka od pravilnog služenja Bogu i dovesti do različitih zabluda, a okončaće se povredom i pogibijom duše.

• Stepen naše ljubavi prema Bogu naročito jasno vidimo prilikom molitve, koja služi kao izraz ove ljubavi i u otačkim delima je sasvim pravilno nazvana ogledalom duhovnog napretka. Kada prilikom molitve stalno upadamo u rasejanost ‐ to služi kao pokazatelj da se naše srce nalazi u ropstvu zemaljskih strasti i briga koje mu ne dopuštaju da se u potpunosti ustremi ka Bogu i prebiva sa Njim. Pažljiva molitva pokazuje da je naše srce raskinulo niti privezanosti za svet te da se stoga već slobodno usmerava ka Bogu, da se priljubljuje uz Boga, da se navikava na Boga. Prelazak sa rasejane na pažljivu molitvu, ili od ljubavi prema svetu ka ljubavi prema Bogu zahteva mnogo vremena, mnogo truda i napora, mnogo pomoći. Potrebna je pomoć posta, potrebna je pomoć celomudrenosti i čistote, potrebna je pomoć nesticanja, pomoć vere, smirenja, milosti, pomoć Božanske blagodati. Uz zajedničko dejstvo svih pomenutih potpora srce uspeva da se otrgne od ljubavi prema svetu; oslobođen nevidljivih okova pada i ogrehovljenosti, čovek se čitavim svojim bićem ustremljuje ka Bogu. Poznavši uzvišenost i blaženstvo tog stanja, on se trudi da što češće prebiva u njemu. Ljubav Božija mu opitno dokazuje svoje prisustvo u njemu, a on svoju ljubav prema Bogu dokazuje pažljivom i postojanom molitvom, koja nije razbijena pomislima o predmetima i delima prolaznog sveta.

LjUBAV PREMA BLIŽNjEM

• Iz učenja otaca znamo da postoje dve vrste ljubavi prema bližnjem: ljubav prirodna i ljubav jevanđelska, ili u Hristu. Prirodna je u nama zasađena prilikom stvaranja, te stoga postoji u svakom čoveku. Ona je, kao i druga dobra svojstva, povređena padom, ili pra roditašskim grehom; zato je u svakom čoveku podvrgnuta većim ili manjim, kratkotrajnijim ili dugotrajnijim promenama. Hristos, Ko ji je na čudesan način iscelio sve naše neduge, isceljuje i povređe nu ljubav: On zapoveda da u ljudima ljubimo Njega Gospoda. Time ljubav uzvodi na najviši stepen revnosti, daruje joj čistotu, duhov nost, svetost i plamenom ljubavi u Hristu gasi haotični i dimni plamen telesne ljubavi koja je pomešana i sastavljena od imaginar ne, nepostojeće naslade i žestokog, ubistvenog mučenja. Osećanje duhovne ljubavi vodilo je pero svetog Jovana Lestvičnika kada je napisao: ʺLjubav prema Bogu gasi ljubav prema roditeljima i drugima bliskim po telu; onaj ko kaže da ima i jednu i drugu ljubav, obmanjuje sebeʺ. On je takođe rekao: ʺVatra se vatrom gasi, to jest telesna ljubav Božanskom ljubavljuʺ. Kada pažljivo pogledamo sebe, s Božijom pomoću uvidećemo da u najboljem slučaju imamo prirodnu ljubav, a jevanđelsku tek treba da steknemo.

Ukazuj poštovanje bližnjem kao obrazu Božijem ‐ poštovanje u duši, nevidljivo za druge, koje je očigledno samo tvojoj svesti. Neka tvoje delovanje tajanstveno odgovara tvome duševnom raspoloženju.

Ukazuj poštovanje bližnjem ne praveći razliku prema uzrastu, polu, staležu i u tvome srcu postepeno će početi da se javlja sveta ljubav.

Uzrok te svete ljubavi je ‐ ne telo i krv, ne čulna privlačnost, nego ‐ Bog.

Oni koji su lišeni slave hrišćanstva, nisu lišeni druge slave dobijene prilikom stvaranja: da su ‐ obraz Božiji.

Ako obraz Božiji bude bačen u strašni adski plam, ja i tamo treba da ga poštujem.

Šta me se tiču plamen i ad! Tamo je po sudu Božijem gurnut obraz Božiji; moje je da sačuvam poštovanje prema obrazu Božijem i da time sebe sačuvam od ada. I slepom, i gubavom, i umno poremećenom, i detetu na grudima, i razbojniku, i neznabošcu ukaži poštovanje kao obrazu Božijem. Šta se tebe tiču njihove slabosti i nedostaci! Pazi na sebe, kako ti ne bi imao nedostatak u ljubavi.

Ukaži poštovanje Hristu u hrišćaninu, Hristu Koji nam je za pouku rekao i opet će reći prilikom rešavanja naše večne sudbine: Kad učiniste jednome od ove Moje najmanje braće, Meni učiniste (Mt. 25,40).

Obraćajući se svome bližnjem, imaj na umu ovu izreku Jevanđelja i postaćeš miljenik ljubavi prema bližnjem.

Miljenik ljubavi prema bližnjem ulazi njome u ljubav prema Bogu.

Ali ako misliš da ljubiš Boga, a u tvome srcu živi neprijateljsko raspoloženje makar i prema jednom čoveku, onda se nalaziš u žalosnoj samoobmani. Ako ko reče: Ljubim Boga ‐ veli sveti Jovan Bogoslov ‐ a mrzi brata ceoga, laža je… I ovu zapovest imamo od Njega: Koji ljubi Boga, da ljubi i brata cvoga (1. Jn. 4,20‐21).

• Za ponižavanjem bližnjeg sledi gubljenje ljubavi. Gubljenje ljubavi je obeležje primanja demonskih pomisli, kao što je obeležje primanja semena blagodati ‐ umnožavanje ljubavi prema bližnjem.

• Prepodobni avva Dorotej, govoreći o ljubavi prema bližnjem, poredi podvižnike Hristove sa linijama koje idu od oboda kruga prema njegovom centru… Što su bliže centru, to su bliže jedna drugoj. I podvižnici Hristovi, što se više približavaju Bogu, to su bliže jedan drugome u istinskoj ljubavi.

• Jevanđelje zapoveda ljubav prema neprijateljima: sveti oci hvale ljubav koja je prema svima jednaka. Zar ljubavi prema bližnjem ne treba da bude strano svako pravljenje razlike? Eto o čemu sada hoću da vam govorim. Hteo bih da vam o tom predmetu kažem ne moju, nego Božiju reč: neka mi milosrdni Bog podari tu reč.

Razumem samo onu ljubav, koja deluje po sveštenim zapovestima Jevanđelja, u njegovoj svetlosti, ljubav koja je i sama ‐ svetlost. Drugu ljubav ne znam i ne priznajem. Ljubav koju uzdiže svet, koju ljudi smatraju za svoju, zapečaćena je padom i nije dostojna da se nazove ljubavlju: ona je izopačenje ljubavi. Zato je tako neprijateljski raspoložena prema svetoj i istinskoj ljubavi.

Istinska, sveta ljubav prema Bogu i bližnjem jasno je predstavljena u jevanđelskim zapovestima. Njeno ispravno i neporočno de lovanje pokazuje se kroz ispunjavanje jevanđelskih zapovesti. Ko Mene ljubi rekao je Gospod zapovesti Moje drži. U takvoj ljubavi ne može biti ni maštanja, ni telesnog žara, jer početnici izvršavaju Hristove zapovesti uz prisilu nad sobom, uz takvu prisilu da se ona naziva raspećem, a oni koji su uznapredovali i osetili osenjenost blagodaću, izvršavaju ih uz snažan osećaj mira Hristovog. Mir Hristov je nekakav fini duhovni hlad; kada se razlije po duši, duša prebiva u uzvišenom ćutanju, u sveštenom mirovanju.

No, isto to Jevanđelje zapoveda da budemo oprezni sa neprijateljima svojim i da im ne verujemo. Eto, Ja vas šaljem rekao je Gospod Svojim učenicima kao ovce među vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! A čuvajte se od ljudi jer će vas predati sudovima i po sinagogama svojim tući će vas… I svi će vas mrziti zbog imena Moga (Mt. 10,34‐36). Dakle, samo Jevanđelje preporučuje opreznost u odnosu prema neprijateljima i, po mogućstvu, mudro ophođenje sa njima. Neprijateljstvo proizvodi duh sveta; ono često dolazi na mesto telesne ljubavi. Ali i sama telesna ljubav veoma je nalik na neprijateljstvo. Samo potomak starog Adama sposoban je za telesnu ljubav i neprijateljstvo; i što je u njemu življi stari čovek, to snažnije deluju bolesti kojima je pad porazio ljubav: neprijateljstvo, zavist, ljubomora, telesna ljubav. Sluga Hristov ne može da bude ničiji neprijatelj.

Vidite kako nam Jevanđelje propisuje ljubav prema neprijateljima ‐ ne slepu, ne nerazumnu, nego osvećenu duhovnim rasuđivanjem. Ljubav je ‐ svetlost; slepa ljubav ‐ nije ljubav. Slično treba reći i o ljubavi prema prijateljima. Jevanđelje zapoveda da to bude ljubav u Hristu, kako bi Hristos bio ljubljen u bližnjem, a bližnji ljubljen kao stvorenje Božija usled te ljubavi u Bogu i radi Boga, sveti ugodnici Božiji imali su ljubav jednaku prema svima, a ljubili su naročito one koji su živeli blagočestivim životom, kao što je rekao prorok David: Veoma sam poštovao prijatelje Tvoje, Gospode. Učenici su osećali veću naklonost prema onim nastavnicima u kojima su videli naročito obilje duhovnog poznanja i drugih duhovnih darova. Nastavnici su više ljubili ona svoja duhovna čeda kod kojih su uočavali naročitu brigu prema dobrodeteljima i naročito delovanje blagodati Božije. Takva ljubav, koja odaje dužno poštovanje ljudima prema stepenu njihove pobožnosti, ujedno je i prema svima jednaka, jer je u Hristu i u svima ljubi Hrista. Jedan sasud prima više tog duhovnog blaga, a drugi manje. Ali blago je jedno!

• Ljubav hrišćanina prema Bogu je ljubav prema Hristu (1. Jn. 2,23), a ljubav prema bližnjem je ljubav prema Hristu u bližnjem: zavolevši bližnjeg, zavolevši ga u Gospodu, to jest po zapovestima Gospodnjim, mi stičemo ljubav prema Hristu, a ljubav prema Hristu je ljubav prema Bogu. Savez ljubavi Božije sa ljubavlju prema bližnjem najbolje je predstavljen u poslanicama svetog apostola i jevanđeliste Jovana Bogoslova. Prema njegovom učenju, nemoguće je zavoleti Boga, a da ce prethodno ne zavoli brat. Ljubav prema bratu sastoji ce u ispunjavanju zapovesti Gospodnjih u odnosu na njega (2. Jn. 1,6).

Isto učenje objavljuje i sveti nastavnik monaštva, prepodobni Antonije Veliki, koji je govorio: ʺOd bližnjeg zavise i život i smrt (duše). Dobijajući brata, dobijamo Boga; sablažnjavajući brata, grešimo protiv Hristaʺ. Prepodobni Jovan Kolov, jedan od najvećih otaca egipatskog Skita, rekao je: ʺNe može se podići dom ako se počne odozgo, nego gradnju treba započeti od temelja i podizati uvisʺ. Upitali su ga: ʺŠta znači temeljʺ. Odgovorio je: ʺTemelj je naš bližnji: treba da ga zadobijemo i počnemo od njega. Na njemu počivaju sve zapovesti Hristoveʺ. Prepodobni Marko Podvižnik: ʺNe moguće je spasiti se drugačije, nego kroz bližnjegʺ. Slično rasuđuju i uče svi Sveti Oci; to je opšte hrišćansko učenje, učenje Crkve, učenje Hristovo.

Obrati pažnju na zadobijanje ljubavi prema bližnjem, kao na osnov tvoga života… Zavoli bližnjeg prema uputstvu jevanđelskih zapovesti ‐ nikako ne prema strasti tvoga srca. Ljubav koju je Bog zasadio u našu prirodu povređena je padom i ne može ispravno da deluje. Nikako joj ne dopuštaj da deluje! Njeno delovanje lišeno je neporočnosti i mrsko Bogu, kao oskvrnjena žrtva! Plodovi njenog delovanja su pogubni i ubistveni za dušu. Bližnjeg zavoli na sledeći način: ne gnevi se na njega i ne zlopamti; ne dozvoljavaj sebi da govoriš bližnjem bilo kakve prekorne, uvredljive, podsmešljive ili zajedljive reči; čuvaj mir sa njim koliko god možeš; smiravaj se pred njim; ne sveti mu se ni direktno ni indirektno; u svemu u čemu možeš da mu popustiš ‐ popusti mu; oduči se od protivrečenja i sporenja, odbaci ih kao obeležja gordosti i samoljublja; govori dobro o onima koji te ogovaraju; za zlo plati dobrim; moli se za one koji ti priređuju različite patnje, uvrede, iskušenja i gonjenja (Mt. 5,21‐48). Nikako, ni pod kojim izgovorom, nikoga neosuđuj, čak i ne sudi ni o kome je li dobar ili loš, imajući pred očima onog jedinog lošeg čoveka za koga treba da odgovaraš pred Bogom ‐ sebe. Prema bližnjima postupaj onako kako bi želeo da postupaju prema tebi (Mt. 7,1 12). Iz dubine srca otpuštaj i praštaj ljudima njihova sagrešenja protiv tebe, kako bi i Otac Nebeski tebi oprostio tvoja bezbrojna sagrešenja, tvoj strašni grehovni dug, koji može zauvek da te gurne i zatvori u adske tamnice (Mt. 18,23‐35). Nemoj da se vezuješ, naročito ne bludnom strašću, za tvoga bližnjeg; pod bližnjim se podrazumeva ne samo muški, nego i ženski pol. Ako pak ustreljen đavoljom strelom ipak neočekivano budeš zaražen, nemoj da kloneš duhom, znajući da mi u sebi nosimo sposobnost da se zarazimo svakojakim strastima, što se događalo i velikim svetiteljima; iz sve snage se potrudi da se izlečiš. Na kraju: ne povređuj svoga brata mnogorečitošću, praznoslovljem, bliskošću i slobodnim ophođenjem s njim. Tako se drži u odnosu prema bližnjem, pa ćeš naći i zadobiti Bogom zapoveđenu i Bogu ugodnu ljubav prema njemu; njome ćeš sebi otvoriti ulaz u ljubav Božiju.

LjUBAV PREMA NEPRIJATELjIMA

• Srce koje je zaraženo zlobom i nesposobno za ljubav prema neprijateljima zapoveđenu Jevanđeljem treba lečiti onim sredstvima na koja je ukazao Gospod: treba se moliti za neprijatelje, i nikako ih ne osuđivati i ne ogovarati, nego govoriti dobro o njima, a po mogućstvu i činiti im dobro. Ta dela race mržnju kada se raspali u srcu, drže je stalno obuzdanom i značajno je slabe. No, potpuno iskorenjivanje zlobe savršava se Božanskom blagodaću.

• Verom su sveti zadobili ljubav prema neprijateljima; oko uma, prosvećeno verom, neuklonjivo gleda u Boga i Njegov Promisao, pripisujući tom Božanskom Promislu sve spoljašnje događaje.

Duša prima iskušenja kao lečenje svojih bolesti i blagodari Lekaru ‐ Bogu. Kada se iskušenja posmatraju tako, onda ljudi i druga oruđa iskušavanja ostaju po strani, kao sredstva. Nema protiv njih ni zlobe, ni neprijateljstva! Duša koja proslavlja Sazdatelja i blagodari Nebeskom Lekaru opijena neopisivim osećanjima počinje da blagosilja oruđa svoga izlečenja.

• Nemoj da zamrziš ni onoga ko te kleveće, ni onoga ko ti se ruga, ni pljačkaša, ni ubicu: oni te raspinju sa desne strane Bogu, po nedokučivom Promislu Božijem, kako bi ti, od srca i ubeđeno, u molitvi Gospodu mogao da kažeš: ʺOno što sam zaslužio po delima primam, seti me se Gospode u Carstvu Tvomeʺ. Nevolje koje se puštaju na tebe treba da shvatiš kao svoju neiskazivu sreću i dokaz Bogoizabranosti, pa da se najtoplijom molitvom pomoliš za svoje dobrotvore, za one preko kojih dobijaš tu sreću i čijim rukama bivaš otrgnut od sveta i umrtvljen za njega, čijim se rukama uznosiš Bogu.

Oseti milost prema njima, sličnu onoj milosti koju prema nesrećnom čoveku što se davi u gresima oseća Bog, Koji je Sina Svoga predao kao iskupljujuću Žrtvu za stvorenja neprijateljski raspoložena prema Tvorcu, znajući da će se ta stvorenja većinom podsmevati ovoj Žrtvi i da će je prenebregavati. Takva milost, koja se prostire do ljubavi prema neprijateljima i izliva ce u suznim moljenjima za njih, dovodi do opitnog poznanja Istine.

• Sveti Makarije Veliki kaže: ʺBlagodat tako deluje, i umiruje sve sile i srce, da duša od velike radosti (milosti) postaje nalik nezlobivom detetu, i čovek više ne osuđuje ni Jelina, ni Judeja, ni grešnika, ni mirjanina, nego u sebi čistim okom gleda na sve i raduje se celom svetu, iz sve snage želi da poštuje i ljubi i Jeline i Judejeʺ. ʺČistota srca ‐ rekao je Isak Sirijski gleda Boga; ona sija i cveta u duši ne od ljudskog učenja, nego zato što ne vidi zlobu ljudskuʺ. Čovek ni zlobu svojih bližnjih neće videti onda kada čitav njegov odnos prema bližnjem bude prožet milošću prema njemu.

LjUBAV PREMA SVETU

• Oni koji ljube svet, za vreme zemaljskog života Bogočovekovog, svoje zločine krunisali su odbacivanjem Hrista i bogoubistvom (Mt. 23,32); a u poslednja vremena sveta krunisaće ih primanjem antihrista i odavanjem božanske počasti njemu (Jn. 5,42). Strašna je ljubav prema svetu! Ona se na neprimetan način uvlači u čoveka, a kada se uvuče, postepeno postaje njegov surovi i neograničeni gospodar. Ljudi su se postepeno pripremili i stekli duševno raspoloženje sposobno za bogoubistvo; i sada se postepeno pripremaju, stičući raspoloženje i karakter koji su u stanju da prime antihrista (2. Sol. 2,7).

Sveti Ignjatije Brjančaninov – Enciklopedija pravoslavnog duhovnog života

Ostavite komentar

Ostavite komentar