Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

ВЕЛИБОР МИХИЋ: СТОЛИЦА

 

А где нам је сто
Столице
Моја другарице
Да наслонимо
Ја лактове
Ти четири ноге
И заједничку идеју
Буди мирна
Не шкрипи
Идеју пред предахом
Брез брез
Издајничког огледала
Да наслонимо уморну главуџу
Успавамо се
Седећи
У самозабораву
С погледом у светлу даљину
Као тачку на крају тунела

stolica sa sto lica

Где нам је сто
Столице
Моја животна дрвенаријо
Инвентарко судбине
Столице
Буди мирна
Не шкрипи
Столице
Које ти је право лице
Прво с висине
Надменог наслона
Или последње
Ју далеко било
Стото лице
Сто-лице
Наша последња одбрана
У теби хује ветрови
Прошлих шума
У мени превиру ветрови
Бедних ручкова

Судбина у сваком случају
Дрвена

Ти устоличујеш
Моје зарђале бокове
Закаснеле рокове
Позеленеле бркове и зулуфе
Опрљена крила
Дозвољаваш ми
Да одморим потиљак-мету
Луде главе
С пребаченим пешкиром
Преко наслона и очију
У стилу мртве природе
78×36
Као заставом
Наше дрвенарије

Буди мирна
С девизом
Седни и пусти друге
Да седну
Не измакни се
Столице
Не загрцни се
Не шкрипи
Трпи трпи још мало
На домаку сам
Остварења
Свих наших дрвених
Даљина
У чијим темељима је
Чамовина
И помало иловаче
До далеких идеала

Пуна шака браде
И траве.

оОOо

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: