Веселинка Стојковић

КАТИЦА

(Одломак из „Анушке“)

Катица Катица је умела дивно да превлачи гудалом, и уз клавир све мелодије света, а „Малу ноћну музику“ Моцартову извлачила је како је само она умела – лако, лагано, нежно, пуно, топло, драго, лелујаво, загонетно, узбудљиво. То ће Анушка сазнати касније до краја, сада је само слушала слушала Катицу, у њеноме стану, када је одлазила са Софијом – увек са букетом ситних белих или сунчано-пламтећих ружа, или и гербера. Тако је и певала, Катица, тихо и нежно и меко, и врло врло – врло ретко.

На клавиру су јој увек увек цветали гербери. У свим бојама и увек свежи. Волела је Катица и да их поклања. Софији их је често доносила. Нарочито беле, али и у бојама корала аустралијских вода на којима је једне године била и о којима је понекад говорила.

„Расла и цветала земља је дуж вода, а воде су пљускале, пљускале… и небо, то небо… сунце у јутро… па дан на обали, па вечери на води… и песма, наша, одавде, и њихова, и одсвуда…“

 

Илустрација: https://qna.center/question/893811