Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Albert Ajnštajn i Mileva Marić – Ajnštajnova pravila ponašanja za ženu

 

ALBERT AJNŠTAJN I MILEVA MARIĆ …

Kakav je odnos, u vreme pred razvod, imao Albert Ajnštajn, naš zet, prema (u to vreme još uvek) supruzi Milevi Marić …

 

Evo šta o tom piše beogradski „Blic“…

Biograf Volter Ajsakson, opisao je u knjizi “Ajnštajn: Njegov život i univerzum” – kako se slavan naučnik loše ophodio naročito prema svojoj prvoj supruzi Milevi Marić, srpskoj matematičarki i fizičarki – prenosi „Dejli mejl“.

Albert Ajnštajn i Mileva Marić - Pravila ponašanja za ženu
Albert Ajnštajn i Mileva Marić

Prema navodima knjige, kad je njihov brak zapao u krizu, Ajnštajn nije želeo da se razvedu zbog dece, ali je napisao listu Pravila ponašanja za svoju suprugu.

Posle 11 godina braka, 1914, Mileva Marić je odlučila da ostavi supruga, ali je on tražio da zbog dece ostanu zajedno i, to ,uz „nekoliko uslova“.

Ajnštajn je zahtevao od Mileve da se ponaša kao služavka i da od njega ne očekuje nikakvu bliskost, niti pažnju, a on je, u međuvremenu, imao ljubavne afere…

Naučnik je, tokom braka s Milevom, započeo i vezu sa svojom rođakom Elzom Lovental s kojom se, najzad, i venčao.

Nekoliko meseci kasnije, Mileva je ostavila supruga i zajedno s njihova dva sina, odselila se iz Berlina u Cirih, da bi se, posle pet godina, najzad, i razveli.

Ajnštajn se 1919. oženio Elzom, svojom sestrom od tetke… a imao je i ljubavnicu – svoju sekretaricu Bet Nojman…

Lista Ajnštajnovih pravila ponašanja i zahteva Milevi Marić:

„Vodićeš računa:

– da moja odeća i rublje budu održavani u redu;

– da dobijam redovno tri obroka u svojoj sobi;

– da moja spavaća i radna soba budu uredne i naročito da moj sto bude korišćen, samo, za moje potrebe.

Odreći ćeš se svih ličnih veza sa mnom, osim ako one nisu neophodne zbog socijalnih razloga. Pogotovo ćeš se odreći:

– mog sedenja u kući s tobom;

– mog izlaženja i putovanja s tobom.

Poštovaćeš sledeća pravila u vezi sa mnom:

– Nećeš očekivati nikakvu intimnost od mene, niti ćeš mi bilo šta prigovarati;

– Prestaćeš da razgovaraš sa mnom ako, to, budem zahtevao;

– Napustićeš moju spavaću i radnu sobu ako, to, budem zahtevao – istog trena bez protesta.“

A mi dodajemo – a rodila mu je troje dece!…

U jednom drugom tekstu, u beogradskom listu „Politika“, objavljn je zanimljiv tekst o Ajnšatjnu „a u vezi“ s Milevom Marić. Naslov je:

ŠTA AJNŠTAJN DUGUJE MILEVI MARIĆ…

Tekst glasi:

Anastasija Hajdi Larvol, s Univerziteta, u Oslu, predstavlja rezultate analize do sad nepoznatih ljubavnih, porodičnih i poslovnih odnosa između Alberta i Mileve Ajnštajn (devojačko Marić).

Da je ljubav relativna, ukleta i intrigantna, baš kao ‘Teorija relativiteta’ koju je otkrio jedan od najvećih umova u istoriji sveta Albert Ajnštajn, pokazuje, upravo, njegov melodramski i, iznad sveg, „komplikovan odnos“ sa suprugom Milevom.

Da li je njihov brakorazvodni ugovor, zaista, imao klauzulu koja je obavezivala Ajnštajna da svojoj ženi prepusti novac od Nobelove nagrade? Da li je novac koji je Mileva od bivšeg muža dobijala do kraja života, isplaćivan na ime alimentacije, dečjeg nasledstva ili njenog naučnog rada – bila su neistražena i misteriozna pitanja koja su decenijama bila poprište ostrašćenih nagađanja pristalica i protivnika dela Alberta Ajnštajna.

Jedna od takvih kontroverzi, bila je da li je Ajnštajn svojoj (bivšoj) supruzi, zaista, dao celokupan iznos Nobelove nagrade za fiziku, koju je dobio 1922. za rad iz 1905. i 1906.

NEPOBITNI DOKAZI…

– Došla sam do nepobitnih dokaza da je Ajnštajn sav iznos Nobelove nagrade – morao da prepusti Milevi Ajnštajn – posle mnogih peripetija, čija je zamršenost do sad vrlo efikasno sprečavala naučnike da raspetljaju, popišu i saberu sve stavke ovog porodičnog trilera – kaže magistarka istorije Anastasija Hajdi Larvol, s Univerziteta, u Oslu.

Ova istoričarka čija je majka Srpkinja… će u Matematičkom institutu SANU… održati predavanje i predstaviti rezultate analize do sad neosvetljenih ljubavnih, porodičnih i poslovnih odnosa između Alberta i Mileve Ajnštajn.

Većina pisane zaostavštine Ajnštajnovih, bila je do 2006. skrivena od javnosti. Primarni „izvor“ istoričarke dr Radmile Milentijević (izašao 2010), otkriva bezbroj podataka iz Albertovog arhiva, u Jerusalimu, na osnovu kojih je, zajedno s drugim podacima, sad moguće rekonstruisati događaje posle razvoda Ajnštajnovih, od 1919. do 1948. – kad je Mileva preminula u Cirihu.

Značajan broj ljudi u Srbiji veruje da je Albert Ajnštajn u tom braku prisvojio dosta njenih ideja i da je ona ostala nezasluženo u njegovoj senci.

– Njihov ljubavni odnos, bio je – na početku – izrazito strastven i erotičan. Mileva je radila na matematičkim dokazima svih Ajnštajnovih radova do 1911. Tu spadaju i njegovi najpoznatiji, kao i dva rada nagrađena Nobelovom nagradom… Zaključak moje prve analize je da su se njih dvoje dogovorili da pod imenom jednog naučnika – Alberta – prezentiraju naučne radove i „dobiju” dobro plaćeno profesorsko mesto… Razlozi za to su što je Albert bio harizmatičan i, kao Nemac, mogao je mnogo bolje da predaje, a nikako nije mogao da dobije mesto, čak, ni asistenta nijednog univerziteta u Evropi… Pisma kazuju da je na mnoga mesta uzalud slao molbe. Mileva nije bila harizmatična i nemački je govorila sa srpskim naglaskom, ali je odlično podučavala materiju i bila vrstan matematičar. Ona zbog trudnoće nije diplomirala na vreme, a pre sveg joj je bilo važno da zarade novac jer je ponovo bila u drugom stanju. Ludo je volela Ajnštajna, a njemu su matematika i dokazni procesi bila slaba strana koju je nadomeštavala Mileva – napominje naša sagovornica.

Postoje mnogo indikacija da su njih dvoje, zajedno, u dogovoru, pokupili znanje i drugih naučnika, kao što su Anri Poenkare koji je, zapravo, „otac“ ‘Teorije relativiteta’ ili matematičar Hilbert. To je još jedan razlog zašto Mileva nikad nije objavila svoj velik udeo u Albertovom radu, iako se on, ponekad, prema njoj ponašao – izrazito beskrupulozno.

„GRUB I POKVAREN“…

Međutim, iako je prema Milevi često bio i grub i pokvaren, on joj se, uvek, vraćao i vodio je računa o njoj i posle njihovog razvoda (!)…

Ali, kad je dobio profesorsko mesto u Berlinu, 1914, sreo je svoju blisku rođaku Elzu Levental-Ajnštajn i zaljubio se u nju. Tad je napustio Milevu…

NA SUDU PRIZNAO PRELJUBU…

– Brakorazvodni ugovor je sklopljen 14. februara 1919. Albert je priznao preljubu i brak se zbog tog razveo. U tački 3. brakorazvodnog ugovora, navedeno je da Ajnštajn, u slučaju da dobije (!!!) Nobelovu nagradu, mora da glavnicu iznosa od Nobelove nagrade uplati na račun Mileve Ajnštajn i da je deponuje u Švajcarsku banku, pa taj novac postaje vlasništvo Mileve Ajnštajn. Takođe se u ugovoru navodi da Mileva Ajnštajn slobodno može raspolagati kamatom, dok se za glavnicu mora dogovoriti s Albertom Ajnštajnom. U slučaju njene preudaje ili smrti, 40.000 maraka koje je Ajnštajn morao da deponuje po razvodu, vraćaju se, njemu, dok glavnica Nobelove nagrade pripada deci – pojašnjava Anastasija Hajdi Larvol.

NASTAVILI DOPISIVANJE …

Posle Prvog svetskog rata, Mileva je kupila dve zgrade koje je preuredila i koristila za izdavanje stanova i tako zarađivala novac za porodicu i školovanje. Sve vreme, ona se dopisuje sa Albertom o tim zgradama, tako da nema dileme ni oko vlasništva ni oko porekla tih para.

– Mileva je kupila te dve zgrade novcem od Nobelove nagrade i, to, nedvosmisleno pokazuju pisma iz njihove međusobne i advokatske korespondencije – naglašava istoričarka.

Autor teksta u „Politici“: Aleksandar Apostolovski

Izvor: http://www.blic.rs, http://www.politika.rs
Priredio: V. V. M.

oOOo

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter