Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Feliks Lope de Vega i Karpio

 

LOPE DE VEGA

Pisac Feliks Lope de Vega za kog je veliki Migel Servantes de Saavedra rekao: FENOMEN PRIRODE

 

Feliks Lope de Vega i Karpio (Felix Lope de Vega y Carpio, rodjen 25. novembar 1562. — 27. avgust 1635) je španski pisac Zlatnog veka. Ovaj genijalni stvaralac nalazi svoje teme u Bibliji, mitologiji, antičkoj, stranoj i naročito španskoj istoriji, u pastoralnim i viteškim romanima, istočnjačkim basnama, italijanskim novelama, folklornim legendama, hagiografijama, seljačkim ili gradskim običajima, narodnim pesmama i velikim tokovima unutrašnje i spoljne politike (Fuenteovehuna, 1612-1614; Peribanjes i vitez od Okanja, 1614; Baštovanov pas; Kirka. 1624; Vitez od Olmeda, 1641).

A sam Lope De Vega za sebe je rekao misleći na svoj neverovatno plodan rad: „USPEO SAM DA NAPIŠEM MNOGO JER SAM PISAO OBEMA RUKAMA!“

LOPE DE VEGA, NAJPLODNIJI MEÐU HILJADAMA…

Feliks Lope de Vega i Karpio
Feliks Lope de Vega i Karpio

„U životu, sve nedostaje;
na samrti, sve je suvišno!“

Lope de Vega, španski književnik

Rođen 1562, Feliks Lope de Vega Karpio, najznačajniji španski dramski pisac koji je, prema predanju, napisao više od 1.800 komedija i drama od kojih je sačuvano i utvrđeno da su njegove oko 500, nekoliko hiljada stihova, više romana, hronika i istorijskih zapisa. Zbog novina koje je uveo u dramsku tehniku, žestoko su ga osporavali branioci klasične drame. Drame – u kojima je opisao sve društvene slojeve Španije s kraja 16. i početka 17. veka – sjajno je komponovao majstorski stvarajući zaplete. Tvorac je komedije u tri čina, protkane tragičnim i komičnim momentima, s centralnim temama časti i ljubavi, vere i morala.

Dela: komedije i drame „Peribanjes“, „Kazna bez osvete“, „Seviljska zvezda“, „Madridski čelik“, „Cveće Don Huana“, „Nagrada za dobro govorništvo“, „Preko mosta“, „Dovitljiva devojka“, „Baštovanov pas“, „Budalasta vlastelinka“, „Fuente Ovehuana“, roman „Doroteja“, epske, didaktičke, religiozne i mitološke pesme, burleske, ode, poslanice, soneti, balade…

Detalji… „kapu, dole“ ili… „da se smrzneš“!…

Napisao je preko 1.500 pozorišnih komada… a neki se usuđuju da taj broj podignu, čak, na 1.800…

Sačuvano, ravno, 426 komedija i 49 crkvenih prikazanja…

De Vegine pesme, epovi, romani, novele (novela je između pripovetke i romana!) i drugi prozni radovi obuhvataju 30-ak debelih svezaka/tomova…

Samih soneta (sonet ima 2 strofe po 4 stiha i 2 strofe po tri stiha, ukupno 14 stihova) je napisao preko 3.000…

Kako je uspeo da toliko napiše, nikom – do današnjeg dana! – nije jasno. Tim pre što je imao veoma buran život, a razdirale su ga dve strasti, od najranije mladosti: KNJIŽEVNOST i ŽENE…

De Vegine životne pustolovine su nepregledne kao što je nepregeldno i njegovo književno delo: otmice, afere, suđenja, podvale, ženidbe, divlji brakovi, zakonita i nezakonita deca, neobuzdane ludorije, brojna nemilosrdna vređanja kolega-pisaca…

Sve je privlačio kao magnet, svi su „trčali“ za njim, naočitim, kraljevi su žudeli za njegovim društvom…

Iako se izvlačio kao jegulja, trpeo je i poraze, teške udarce posle kojih su nastupali gorki sati samoće, razmišljanja, kajanja i – molitve!…

Umro je 1635. u rodnom Madridu.

Evo jednog De Veginog soneta:

ŽENA

Žena je dobro, najveće, u ljudi,
(ludost je reći da, to, nije tako!);
žena nam daje život, dobro, svako,
žena nam, često, smrt i otrov nudi!…

Mirno se, nebo, u oku joj budi,
a mnogo puta paklu je jednako;
svijet vrijednost njenu uočava, lako,
a čovjek pati od podle joj ćudi!…

Ona krv daje, život nam podari,
i Bog ne stvori od nje luđe stvari:
sad andjeo je, sad gora od zmije…

Voli – pa mrzi, miluje – pa mrvi, –
i žena – to je k’o puštanje krvi –
što katkad spasi, a katkad ubije!

Na španskom:

Es la mujer del hombre lo más bueno,
y locura decir que lo más malo,
su vida suele ser y su regalo,
su muerte suele ser y su veneno.

Cielo a los ojos cándido y sereno,
que muchas veces al infierno igualo,
por raro al mundo su valor seńalo
por falso al hombre su rigor condeno.

Ella nos da su sangre, ella nos cría,
no ha hecho el cielo cosa más ingrata;
es un ángel, y a veces una arpía.

Quiere, aborrece, trata bien, maltrata,
y es la mujer, al fin, como sangría,
que a veces da salud y a veces mata

Na engleskom:

What’s best for man is woman, and it’s unwise
to say that she’s what’s worst for him as well.
His very life she comes to be, his prize;
the death of him she’ll be, his poison-pill.

Serene and pure, a heaven to the eyes,
who many times is equal to a hell;
I praise her marvelous courage to the skies;
to damn her fickle ruthlessness, I yell.

She gives her blood for us, she gives her breast,
and nothing heaven made gives more malaise;
she’s angel sometimes, harpy all the rest.

She loves, she loathes, she favors and she flays,
and letting blood’s what sums her up the best:
it sometimes saves your life, and sometimes slays.

Izvor: http://www.zlatiborvesti.com, Povijest svjetske  književnosti

Priredio: V. V. M.

oOOo

Ostavite komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter