KADA SE ČOVEK MORA SETITI BOGA?
Vladika Nikolaj Velimirović i izabrane misli o dobru i zlu
ŠTO GOD TKAŠ, VEZUJ KONCE ZA NEBO
Sva dela tvoja, koja učiniš, ne u ime neba i bez dozvole neba, doneće gorak plod, jer ih nebo neće obliti svojom blagodatnom kišom ni obasjati svojom životvornom svetlošću.
Što god nameravaš, oslušni savet neba.
Što god tkaš, vezuj konce za nebo.
Božanska liturgija
BEZ BOGA KAO BEZ VAZDUHA
Kao što bi tica, kad bi naišla na bezvazdušni prostor, brzo se okrenula ka vazduhu, tako i ti brzo se okreni i beži od društva neverujućih, jer među njima nećeš se moći održati na krilima, no moraćeš pasti.
Ovo ti još jedanput ponavljam:
Kao što bi tica, kad bi naišla na bezvazdušni prostor brzo se okrenula ka vazduhu, tako i ti brzo se okreni i beži od društva neverujućih, jer među njima nećeš se moći održati na krilima, no moraćeš pasti.
Bog je vazduh tvoje duše. Van tog vazduha duša tvoja mora pasti u prašinu i kao zmija puziti po prašini.
BOG NAJVEĆI TOČAK
Veliki točak sporije se okreće no stiže mali točak koji se brže okreće.
Što veći točak to sporije okretanje i manje larme; što manji točak to brže okretanje i više larme. Ovo važi kako za stvari tako i za ljude.
Najveći točak u duši čovečijoj jeste Bog. Njegov se obim ne vidi, niti se Njegov hod čuje od množine i larme malih točkova.
No, kad se svi mali točkovi u duši utišaju, duša se tek onda vidi u neizmernom božanskom točku, kojim je obuhvaćeno nebo i zemlja. I pri toj iznenadnoj i retkoj viziji duša oseća neiskazanu radost.
VREDNOSTI
Kad neko odbaci Boga kao glavnu vrednost, onda mu priroda postaje glavna vrednost.
Kad neko odbaci prirodu kao glavnu vrednost, onda mu kultura postaje glavna vrednost.
Kad neko odbaci kulturu kao glavnu vrednost, onda mu pojedine grupe ljudi ili predmeta ili pojedini ljudi i pojedine stvari postaju glavna vrednost.
No, odbaciti Boga kao glavnu vrednost i istaći potom dela Božija ili dela ljudska kao glavne vrednosti, znači isto toliko koliko i usitniti jedan zlatnik u srebro i zavoleti srebro više nego iščezli zlatnik; i usitniti srebro u bakar i zavoleti bakar više nego iščezlo srebro.
KADA SE ČOVEK MORA SETITI BOGA?
I najgori čovek mora se tri puta u životu setiti Boga:
– kada vidi pravednika da strada zbog njegove krivice;
– kad on sam strada zbog tuđe krivice, i
– kada mu dođe čas smrti.
Tri puta u životu mora se zaplakati i najtvrđi grešnik:
– kada ga, gonjena od ljudi kao divljeg zvera, pomiluje majčina ruka;
– kada ga bolesna i osamljena poseti njegov protivnik, donoseći mu darove i oproštaj, i
– kada mu na samrti sveštenik kaže: Ne boj se, Božija milost je veća od tvojih grehova!
Tri puta čovek liči sam sebi na Boga:
– kada mu se rodi sin;
– kada shvati i usvoji Hrista, i
– kada se pomiri sa svojim stradanjem za pravdu.
ĆUTLjIVA SLUŽBA BOGA
Koliko i koliko ima ljudi, koji rade svoj posao pri sunčevoj svetlosti od jutra do mraka, a i ne pogledaju u Sunce, ne osete Sunce, ne pomisle nijednom mišlju na Sunce!
Koliko i koliko ima ljudi, koji provode svoj vek pri svetlosti, moći i pomoći Božijoj, a i ne pogledaju u Boga, ne pomisle nijednom mišlju na Boga!
I Sunce ćuti bez gneva i produžuje svetliti bez prestanka. I Bog ćuti bez gneva i produžuje pomagati bez prestanka.
No kada nastane tama, kada padne magla, kada zaštipa mraz, tada se ljudi sećaju Sunca, obziru se na Sunce, hvale Sunce, uzdišu za Suncem.
Tako i kada nastanu stradanja, oskudice, muke becpomoćne i tesnaci bezizlazni, ljudi se sećaju Boga, obziru se na Boga, hvale Boga, uzdišu za Bogom.
ĆUTANjE
O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu – dok ne utvrdiš veru u Njega, o tuđem grehu – dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu – dok ne svane.
Izvor: Vladika Nikolaj Velimirović – Misli o dobru i zlu