Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Istorija

Palata Albanija je bila omiljena Nušićeva kafana

 

UPOZNAJTE BEOGRAD…
Zavirite u zgradu poznatiju kao palata Albanija, prvi beogradski oblakoder i nekada Nušićeva omiljena kafana

 

„… jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag starog  Beograda, i postojaće, kako izgleda, vekovima, kafana „Albanija“, ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane! Ne postoji kafana s manje režije, a više prometa!  Nit postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika!“ – pisao je Branislav Brana Nušić o svojoj omiljenioj kafani…

Palata Albanija u Beogradu je bila omiljena Nušićeva kafana
Palata Albanija na Terazijama u Beogradu

Palata Albanija … Jedno od obeležja Beograda, svakako je oblakoder u centru grada. Čuvena palata Albanija, stara više od 70 godina, podignuta na mestu nekadašnje kafane, ova velelepna građevina danas, osim “ožiljaka” iz Drugog svetskog rata, nosi i breme svog imena, zbog loših odnosa između Srbije i susedne joj države.

Palata Albanija je prvi oblakoder u Beogradu. Nalazi se u središtu grada, na uglu Kolarčeve i Knez Mihailove ulice. Izgrađena je na osnovu konkursnog projekta Branka Bona i Milana Grakalića, iz 1938. godine. Objekat je završen 1939. godine po projektima Miladina Prljevića i konstruktora inž. Đorđa Lazarevića. Dugo je bila najviša zgrada, dominirajući objekat moderne arhitekture na grebenu Beograda i visinski regulator prostorne kompozicije duž čitavog poteza Terazije–Slavija.

Palata „Albanija“ ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visoka je 53 metra i ukupne je površine 8.000 m². U vreme izgradnje bila je najviša zgrada jugoistočne Evrope.

KAFANA U ZAHVALNOST ALBANIJI?…

Ugao Knez-Mihailove i Kolarčeve. Ulice bez kafića, butika, taksi-stanice, trolejbusa i automobila. Sveg jedan časovnik, nekoliko lokala i – kafana “Kod Albanije”!…

Godine 1918, Prvi svetski rat je završen, a kafana menja naziv u plata Albanija. Odavde – verovatno – potiče jedna od najvećih zabluda o njenom nazivu. Naime, veruje se da je kafani u centru grada taj naziv dat u znak zahvalnosti Albaniji zbog tog što je dozvolila Srpskoj vojsci i narodu da preko njene teritorije dođu do savezničkih brodova koji su ih, od albanske obale, prebacili na Krf…

E, PA. NIJE TAČNO!…

Međutim, dokaz da to nije tačno je i gornja fotografija, na kojoj se vidi da kafana u svom imenu ima reč “Albanija” – čitavih sedamdeset godina pre početka rata. Takođe, to nije jedini objekt s tim nazivom. Tu se nalaze još dve kafane -jedna s nazivom Mala Albanija, a druga Albanez. Ova druga je, takođe, značajna i za ime naše “junakinje”.

Kafana “Albanez”, nalazi se na Terazijama, nekoliko metara dalje od “Albanije”. Lokal vodi ugostitelj Mihajlo Nikolić koji račune potpisuje s “Albanez Skenderbeg”. Međutim, on 1896. prelazi da radi u kafanu “Kod Albanije”. Beogradski hroničari pripovedaju da je ugledan gostioničar pokušao da privuče mušterije na osnovu svog imena, zbog čeg kafani menja naziv u – “Albanija”…

OMILJENO MESTO BRANISLAVA NUŠIĆA…

Iako na odličnom mestu, kafana nije održavana, pa velikom brzinom trune. Načinjen od blata i trošnog drveta, lokal ima i ogromnih problema s ventilacijom. Ipak, popularnu kafanu, osim mnogih Beograđana, često posećuje i čuven pisac Branislav Nušić.

– Počev od terazijskog čvora, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg (Kolarčeva ulica), nastaje niz kafana od kojih su mnoge, već, ranije, izumrle. Jedino, na vrhu te ulice, postoji i danas, kao trag starog Beograda, i postojaće, kako, izgleda, vekovima, kafana “Albanija”, ruglo Beograda – ali – eldorado svih zakupaca te kafane!… Ne postoji kafana s manje režije – a više prometa; nit  postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika! – beleži čuven humorist.

PRVI OBLAKODER U BEOGRADU…

Na nesreću beogradskih boema, vlasti su 17. oktobra 1936. srušile kafanu.

Dve godine kasnije, januara 1938, Hipotekarna banka Trgovačkog fonda Kraljevine Jugoslavije – objavljuje oglas za izgradnju svoje nove zgrade. Žiri prihvata ideju arhitekata iz Zagreba Branka Bona i Milana Grkalića, koji unajmljuju beogradskog arhitekta Miladina Prljića da ih predstavlja u ovom poslu. Zbog nesuglasica oko honorara, hrvatski arhitekti, povlače se iz posla, pa sve zasluge preuzima Prljević. Gradnja počinje 1938.

20. OKTOBRA 1939 !…

Jesenjeg jutra, 20. oktobra 1939, Beograd dobija prvi oblakoder, a jugoistočna Evropa najvišu zgradu u dotadašnoj istoriji. Ipak, nad prestoničkim oblakoderom,  nadvijaju se „crni oblaci“…

Drugi svetski rat tutnji Evropom, pa stiže i do Beograda. Prvi i poslednji grad bombardovan u 20. veku tokom ovog rata, nekoliko puta je bio zasut bombama. Prilikom savezničkog bombardovanja 1944. na oblakoder pada bomba teška pola tone! Međutim, zahvaljujući statičaru Ðorđu Lazareviću koji je, takođe, učestvovao u izgradnji palate, ova bomba ne uspeva da sruši beogradski oblakoder!…

ČIJA JE PALATA ALBANIJA?…

Rat odlazi u istoriju, a s njim i nekadašnje uređenje Kraljevine Jugoslavije. Sa braniocima zemlje dolazi komunizam i donosi praksu oduzimanja privatne imovine. Predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i predsednica Trgovačkog fonda dr Dragana Milovanović priča 2009. za dnevni list “Borba” da je zgrada palate vlasnicima oduzeta pre više od 50 godina!…

– Kad je reč o palati “Albanija”, potražujemo i zemljište, i zgradu, koji su zajedno s ostalim nepokretnostima oduzeti  Fondu 1958. Ostavljeno nam je 74 kvadrata. Ostali deo zgrade je nacionalizovan u korist države – rekla je tad  Milovanovićeva.

Palata Albanija od 1983. godine postaje kulturno dobro od velikog značaja, a danas ima nekoliko namena. U prizemlju su brojne prodavnice, ugavnom odeće, a na 13 spratova raspoređene su prostorije osiguravajuće kuće, optičarske radnje, advokatska kancelarija i Agencija za osiguranje depozita.

Autorka teksta: Milica Stojanović / Foto: Marko Todorović

Izvor: http://www.telegraf.rs

Priredio: V. V. M.

oOOo

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar