Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Prizrenska 7 – zgrada u kojoj je stanovao Ivo Andrić

 

ZGRADA U KOJOJ JE STANOVAO NAŠ NOBELOVAC
Zgrada u Beogradu na adresi Prizrenska 7 donela je sreću mnogima. U njoj je stanovao Ivo Andrić kad je dobio Nobelovu nagradu

Prizrenska 7 - zgrada u kojoj je stanovao Ivo Andrić
Prizrenska 7 – zgrada u kojoj je stanovao Ivo Andrić

Modernistička arhitektura Prizrenske 7 donela je nagradu Branislavu Kojiću za najlepšu fasadu Beograda 1934. Zgrada u Prizrenskoj 7, donela je sreću i njenom arhitektu i slavnom podstanaru (Foto: Dragan Jevremović)

Malo ko će poslovno-stambenu višespratnicu, na adresi Prizrenska 7, povezati s nagradom za najlepšu fasadu 1934. Pre će pomisliti da svedene linije podsećaju na grubost realizma kojim se „okitio” Beograd posle Drugog svetskog rata. Međutim, detaljnije posmatranje otkriva tajne modernizma. Zgrada je građena u duhu GAMP-a (Grupe arhitekata modernog pravca). Projektant je Branislav Kojić (1899, Smederevo – 1987, Beograd), ujedno i sekretar GAMP-a.

Grupa je osnovana 12. novembra 1928. Ovaj datum je prekretnica u arhitekturi Beograda. Gampovci će potisnuti akademizam i postati „mejn strim” koji oblikuje grad. Predsednik Pokreta je bio Milan Zloković („Dečja klinika“ u Tiršovoj), članovi Jan Dubovi („Opservatorija“ na Zvezdari), Dušan Babić („Vila Marije Rajh“). Priključili su se njihovom stilu i Dobrović, Brašovan, Belobrk… Priznanje Kojiću je i priznanje Pokretu koji je nametnuo svoja pravila arhitekturi prestonice.

Vrednost Prizrenske 7 je stilska vežba bez kompromisa. Bočan  zid prema strmoj Reljinoj ulici je zakrivljen, kao supermenov šlep i čini se da cela zgrada uzleće uz padinu. Otvorene terase prema Savi poštuju pogled koji „puca“ s Terazijskog parka. Balkoni seku vertikalu i dupliranjem po horizontali dinamizuju fasadu. Kojić se igrao geometrijom, ali je igru podredio nagibu terena i osunčanosti stanova. Jer, kod modernista, lepo proističe iz funkcije. Zgrada je postala uzor i naknadno građenoj s druge strane Reljine – ta nova zgrada disciplinovano poštuje zakrivljenost Kojićevog zdanja, skidajući, tim, pred majstorom,  šešir. Unutrašnjost zgrade je projektovala Kojićeva supruga Danica. Oni su se tako podelili: on će raditi fasade, ona enterijere. Da li je to pravedno? Priznanja su pripa(da)la samo njemu.

Slavan podstanar… Ivo Andrić

Pričati o Prizrenskoj 7, a ne pomenuti njenog slavnog podstanara, nije moguće. Tabla na ulazu podseća da je u ovoj zgradi Ivo Andrić napisao „Na Drini ćupriju”, „Travničku hroniku”, „Prokletu avliju”. Dela za koja je dobio Nobelovu nagradu. (Pa posle kažu da je feng šui nebitna stvar! U nagrađenoj zgradi pišu se knjige za nagradu!) Andrić se uselio u podstanarsku sobu kod advokata Marjanovića, na prvom spratu. Ušao je s par kofera. Pokisao, on je proteran poslanik, rat bukti!… Perspektive očajne, a, u stvari, u toj sobi – proživeće četiri najlepše godine života. A evo i zašto…

Убаци слике 2

Andrić se posvetio dvema svojim najvećim ljubavima: pisanju i Milici Babić-Jovanović.  Sa Milicom je u ljubavnom trouglu. Miličin muž, Nenad Jovanović je bio službenik u Poslanstvu Jugoslavije, u Berlinu gde je Andrić poslanik…

Kišica ili pljusak …

Kad su stigli u Beograd, Nenad je promptno mobilisan. Naredne četiri godine, provešće u nemačkom zarobljeništvu. Ljubavni par je bio slobodan u okupiranom Beogradu.

Ovo nije bio prvi ljubavni trougao Andriću. Prethodni je činio njegov kum Gustav Krklec i supruga mu. Kad je trougao razotkriven, Krklec upada kod Andrića u  kancelariju. „Pobogu,  kume, kako se to desilo?!” Andrić mu naručuje kafu… „Gusti, znaš, to je ovako bilo. Rominjala je neka kišica, pa tako, onda se i, to, desilo…” *)

Andrić je bio ne samo Krklečev kum, nego i brat mason. Povodom Krklečeve prijave za neverstvo, loža „Preporođaj” je Andriću skinula kecelju…

Čirilica i latinica …

Nema sumnje da je Andrić bio zatajan, perfidan karakter. A evo još jednog priloga toj tezi. Sve vreme rata, Andrić je vodio dnevnik ćirilicom. A onda, kad su partizanski topovi zapucali na Avali, prešao je na latinicu!…

Tek kad je umro Nenad Lazarević, Andrić se iselio iz podstanarske sobe, u Prizrenskoj i počeo je da živi sa Milicom Babić. Tri godine kasnije, u Stokholmu, kraljevski orkestar je svirao „Kad ja pođoh na bembašu”, a Ivo i Milica su ulazili u salu da prime Ivinu Nobelovu nagradu. Diplomat i pisac Branko Lazarević, zvao je Andrića „drug fra Ivan-beg”, ne bez zavisti.

Autor teksta: Nenad Novak Stefanović

__________
*) Na jednom drugom mestu, našao sam: „To ti je kao ljetnji pljusak, kako dođe, tako prođe!“… E, sad, da li je rominjala kišica ili bio pljusak, to su znali, samo… hm!…

Izvor: http://www.politika.rs

Priredio: V. V. M.

oOOo

2 komentara

  • У тексту који сам, само, пренео с интернета, пише Марјановић… а Ви тврдите Милинковић – уз 5 узвичника. Понављам, само сам пренео текст.
    Поздрав, Велибор

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280