Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

ŠTA JE SLOBODA IZBORA ZA HRIŠĆANINA

I šta je sloboda od nametanja greha i zaštita od zla nemorala i nemoralnih prava u društvu

 

Nastavljamo da objavljujemo izvod iz dokumenta Osnovi socijalne koncepcije Ruske pravoslavne crkve koji je donesen od strane RPC da bi se vernicima dala objašnjenja i upustva kako da žive i promišljaju svoje mesto u savremenom društvu koje je puno izazova i iskušenja.

Savremeno društvo se otvoreno ili prikriveno bori protiv hrišćanstva i moralnih normi koje je Gospod Bog u zapovestima dao ljudima i ljudi ovoga doba se nalaze pred moralnim, filosofskim, verskim i životnim dilemama kako odgovoriti na zahteve nehrišćanskog društva.

Sloboda izbora hrišćanina i zapovesti Gospoda Boga date kroz Jevandjelje

Sloboda izbora hrišćanina u savremenom društvu i zapovesti Gospoda Boga date kroz Jevandjelje

SLOBODA IZBORA I SLOBODA OD ZLA

Ako zapovijesti moje održite, ostaćete u ljubavi mojoj“ (Jn. 15:10).

1. U zavisnosti od samoopredeljenja slobodne ličnosti lik Božiji u čoveku može se zamračivati ili se projavljivati snažnije. Pritom, prirodno dostojanstvo postaje sve očiglednije u životu takve ličnosti ili se potire grehom. Rezultat direktno zavisi od samoopredeljenja ličnosti.

Sloboda jeste jedna od projava lika Božijeg u ljudskoj prirodi. Po rečima Svetog Grigorija Niskog, „čovek je postao bogovidan i blažen, jer je obdaren slobodom (αὐτεξουσίῳ)“ (Beseda o upokojenima). Na osnovu ovoga, Crkva se, u svojoj pastirskoj i duhovničkoj praksi, pažljivo odnosi ka unutrašnjem svetu čoveka i njegovoj slobodi izbora. Potčinjavanje volje čoveka pomoću manipulacije ili nasilja nekom spoljašnjem autoritetu shvata se kao narušavanje poretka koji je ustanovio Bog.

U isto vreme sloboda izbora nije apsolutna i konačna vrednost. Ona je data od Boga da služi ljudskom dobru. Ostvarujući je čovek ne treba da čini zlo samome sebi i onima koji ga okružuju. Ipak, po sili vlasti greha koji je svojstven paloj ljudskoj prirodi, nikakav ljudski napor nije dovoljan za ostvarenje istinskog dobra. Na sopstvenom primeru Sveti apostol Pavle svedoči o onome šta je svojstveno svakom čoveku: „Jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim, to činim… Tada to ne činim više ja, nego grijeh koji živi u meni“ (Rim 7, 15-16). Sledstveno, čovek ne može da se snađe bez pomoći Boga i tesne saradnje sa Njim, jer samo je On izvor svakog dobra.

Odbacivši Boga i oslanjajući se isključivo na sebe, prvi ljudi pali su pod vlast razornih sila zla i smrti i predali su tu zavisnost svojim potomcima. Zloupotrebivši slobodu izbora čovek je izgubio drugu slobodu (ἐλευθερία) – slobodu života u dobru koju je imao u prvostvorenom stanju. Ovu slobodu čoveku vraća Gospod Isus Hristos: „Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni (ἐλεύθεροι)“ (Jn 8,36). Sticanje slobode od greha nemoguće je bez svetotajinskog sjedinjenja čoveka sa preobraženom Hristovom prirodom, što se ostvaruje u Tajni Krštenja (Rim 6,3-6; Kol. 3,10), a učvršćuje se kroz život u Crkvi – Telu Hristovom (Kol. 1, 24).

Sveto pismo govori o neophodnosti ulaganja sopstvenog napora čoveka da bi se oslobodio od greha: „Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti“ (Gal. 5,1). O istom iskustvu svedoči i praktično iskustvo mnoštva svetih muškaraca i žena koji su se podvizavali duhovnim podvigom i koji su potvrdili mogućnost preobraženja života svakog čoveka. Ipak, plodovi duhovnih napora čoveka projaviće se u punoći tek pri sveopštem vaskrsenju, kada će se „naše poniženo tijelo“ saobraziti „tijelu slave Njegove“ (Flp 3,21).

Sve mi je dozvoljeno, ali sve ne koristi; sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome.“ (1 Kor. 6:12)

2. Gospod Isus Hristos kaže: „I poznaćete istinu i istina će vas osloboditi… svaki koji čini grijeh rob je grijehu“ (Jn 8,32,34). To znači da je istinski slobodan onaj ko ide putem pravednog života i traži zajednicu s Bogom, izvorom apsolutne istine. Suprotno, zloupotreba slobode, izbor lažnog, nemoralnog načina života razara samu slobodu izbora jer vodi volju u porobljavanje grehom. Samo Bog, koji je izvor slobode, može da je održava u čoveku. Oni koji ne žele da se rastanu s grehom daju svoju slobodu đavolu – protivniku Boga, ocu zla i neslobode.

Priznajući vrednost slobode izbora, Crkva tvrdi da ona neizbežno iščezava kada se izbor čini u korist zla. Zlo i sloboda su nespojivi.

U ljudskoj istoriji izbor ljudi i društava u korist zla dovodio je do gubitka slobode i ogromnih ljudskih žrtava. I danas čovečanstvo može da stane na isti taj put ukoliko takve apsolutno poročne manifestacije, kao što su: abortus, samoubistvo, razvrat, izopačenost, razaranje porodice i kult grubosti i nasilja, prestanu da budu ispravno moralno ocenjivane i počnu da budu opravdavane s osloncem na izopačeno shvatanje ljudske slobode.

Slabost institucije ljudskih prava je u tome što ona, štiteći slobodu izbora (αὐτεξουσίον), sve manje i manje uzima u obzir moralnu dimenziju života i slobodu od greha (ἐλευθερία). Društveno uređenje treba da se orijentiše na obe slobode, harmonizujući njihovo ostvarenje u javnoj sferi. Ne može se štititi jedna sloboda, a da se previđa druga. Slobodno stajanje u dobru i istini nemoguće je bez slobode izbora. Isto tako, i slobodni izbor gubi svoju vrednost i smisao, ukoliko se okreće zlu.

Ako zapovijesti moje održite, ostaćete u ljubavi mojoj“ (Jn. 15:10).

 

Izvor: Ruska Pravoslavna Crkva – Osnovi socijalne koncepcije Ruske pravoslavne crkve

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: