Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Čovek

Tri pesme Desanke Maksimović

 

TRI PESME DESANKE MAKSIMOVIĆ …

I DVE MOJE

 

PREDOSEĆANJE

Poznala sam te kad, sneg se, topi,
topi, i duva vetar, mlak.
Blizina proleća, dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah, stopa ti, trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš, biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se, već, davno znan,
znan kad te poznadoh, tek.
S nežnošću gledah, stopa ti, trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš, biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad, sretno se i tužno, u isti mah.
S nežnošću gledah, stopa ti, trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Desanka Maksimović

Desanka Maksimović - tri pesme Desanke Maksimović

SREĆA

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu,
dan mi je kad njegove se, oči, vrate
i noć kad ponovo od mene odu.

Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.

Nije mi žao što će života, vode,
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je stao kraj mene pun divljenja.

Desanka Maksimović

DODIR

Noćas me u snu tače neka ruka,
Ne znam koja,
Sasvim kratko,
Samo večnost do tri dok izbroja.

I od tog dodira dođe do spoja
Mene i nekog zvezdanog sveta –

Ne znam s kojom od bezbroja
Maglina, zvezda i planeta,
S kojom od duga.
Samo nijednog nebeskog sloja,
Nijednog kruga,
Ne mogoh se setiti kad se prenuh –

Sem one ruke,
Zaboravih sve u trenu.

Desanka Maksimović

. . .

BEKSTVO

Gde dan rađa dan
tamo gde prestaju sve more
a šapat klizi u snove
držim tvoju ruku
al’ ruka pobeže

Hoću da se molim
tvojoj crkvi čednoj
gde april ulazi u maj
osmehni mi se osmehni
ljubavi držim
tvoju ruku dr
al’ ruka pobeže

I može li san
da bude toliko velik
da u nj stane sva tvoja
lepota može može
može li
evo ti moje ruke
al’ ruka pobeže

Pobeže

Velibor Mihić

TREN

Niko nam nije kriv što, strasno,
zavolesmo se lepi, mladi;
al’ sad krivi mi što, opasno,
ćutimo bez ljubavne gladi.

Sedimo i nemo čekamo
da zakon, sreći, tačku stavi;
nestale reči… i nemamo,
nemamo izlaz za put, pravi.

Ja jesam kriv, ti jesi kriva –
ali kom je, to, važno, sada?!…
Perspektiva nam tužna, siva –
još taksa za ljubav što strada!

I na ulici se razići,
tiho… Pečat peče u džepu…
I ti ćeš od mene otići –
bez „zdravo“ – u budućnost, lepu…

Velibor Mihić

Video-prilog

Desanka Maksimović govori svoju pesmu DODIR, trajanje: 1:20 minuta
Klikni dole:

 

 

Izvor: http://sr.wikipedia.org, http://www.goodreads.com, http://poetaza.blogspot.com, Velibor Mihić: „Odjeci prolaznosti“ (neobjavljena zbirka pesama)

Priredio: V. V. M. (Velibor V. Mihić)

oOOo

1 komentar

Ostavite komentar