ĆERAĆEMO SE JOŠ
Poema Čeraćemo se još je duhovita i čuvena pesma koju je napisao akademik Matija Bećković
Za svoje pesništvo akademik Matija Bećković je dobio nagrade: Milan Rakić, Oktobarsku, Sedmojulsku, Zmajevu, Disovo proleće, Belovodsku rozetu, Zlatni krst kneza Lazara, Ravnogorsku, Stefan Mitrov Ljubiša, Veliku Bazjašku povelju, Odzivi Filipu Višnjiću, Biblios, Nagradu Vukove zadužbine, Njegoševu nagradu, Žičku hrisovulju itd.
Ćeraćemo se još – Matija Bećković
Za poemu Ćeraćemo se još pesnik je dobio nagrade Tipar, Zlatni bestseler, Jovan Dučić i Laza Kostić.
Ćeraćemo se još
Ćeraćemo se još
Sve može biti
Sem da se nećemo ćerati
Ovo što smo se ćerali,
Samo je uvodno ćeranje,
Predgovor glavnom ćeranju
Sve ima svoj kraj
Sem ćeranja
Iz raja smo išćerani
Ali iz pakla nije niko
I niko se nije ćerao toliko
Da se nije mogao ćerati više
I koliko se god ćerao
Nije do kraja doćerao
Na mladima ćeranje ostaje
Ćeraćemo se još
Ali se više nećemo ćerati
Napamet i osumice
Brže — bolje i kako bilo
Tek onako od duga vremena
Na pola srca
Nadvoje
Natroje
Svako na svoju stranu
Ne znajući šta bi drugo
Pa ajde da se ćeramo
Nego ćemo se ćerati pametnije
ledene glave
Po planu ćeranja
Koji smisle najmudriji
Ćerolozi
Sa katedri za ćerologiju
Onaj ko hoće danas da se ćera
a ne prati razvoj i domete
ćeranja
Nema šta da traži
Na ćeralištima i ćerijadama*
…
* cela poema se nastavlja i one je mnogo duža od ovih stihova.
Poslušajte i pogledajte kako Matija Bećković sam recituje svoju pesmu Ćeraćemo se još. Vredi pogledati, potpuno je drugačiji utisak o celoj pesmi kada je celu čujete. Počujte Ćeraćemo se još ceo tekst pesme.
https://www.youtube.com/watch?v=8UDUKPiPcho
Matija Bećković je pjesnik koji je, u vremenu u kojem je „duša na pamuk čupana“, u odboženom, obesvećenom, nagom istorijskom isječku, ponudio čistu formu pjevanja i mišljenja kojoj se malo šta može dodati ili oduzeti. Bećkovićevi živonosni verbalni mlazevi, utančane i uzvišene pjesničke rezbarije, u mnogo čemu, imaju posebno (visoko) mjesto u savremenom srpskom pjesništvu. A pjesme novijeg datuma, poput savršenog, no obespokojavajućeg (proročkog), Bodeža, poput otvoreno-inacijsko-iscjeliteljskog Kosova polja, poput čudesno-zaumnih Kadića i Petrovića, svjedoče da rovački jevanđelista, postepeno navlači ruho evanđeliste savremenog, a praktičar prebogatih leksičkih (dijalekatskih) majdana preobraćuje se u surovog očevica i „komentatora“ svakodnevlja.
Matija Bećković je vihorni vjetar koji je opustošio predjele aktualne pjesničke uprosječenosti — bez parbenika u savremenom srpskom pjesništvu. I kao takav, razumije se, ovaj „žrec oltara svesvijetija“ prvoredna je činjenica savremene srpske duhovnosti i kulture.