Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Duhovno vidjenje Sveta Tri Jerarha i razgovor sa njima

 

DUHOVNO VIDJENJE SVETITELJA

Starac Pajsije Svetogorac je imao duhovna vidjenja nebeskog sveta. Imao je razgovor sa Sveta Tri Jerarha od kojih je dobijao pouke i savete

 

Javljanja svetitelja

Kao što je rečeno, starac je video mnoge svete, svog anđela čuvara, Presvetu Bogorodicu mnogo puta i samog Hrista. On ih nije video u snu, nego ponekad u sred bela dana. On je razgovarao sa njima, celivao ih. Oni su njega celivali, davali mu hranu iz ruke, isceljivali ga, davali mu obećanja i otkrivali mu tajne.

Starac je rekao jednom čoveku: „Od detinjstva sam čitao Sabornike. Sada mi Žitija svetih ne pomažu (misleći na čitanje), s obzirom da ih doživljavam„. On više nije imao potrebe za duhovnom hranom, budući da je doživljavao nešto uzvišenije.

Duhovno vidjenje Sveta Tri Jerarha i razgovor sa njima - freska iz Rusije
Freska iz Rusije, crkva u Borovsko Kalužskoj oblasti: SVeti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan Zlatoust

On je izbegavao da priča o svojim doživljajima. Pričao je samo kada bi rasudio da ima potrebe da pomogne nekoj duši. U drugim pričama je bio ubedljiv i otvoren, a pri opisu pomenutih događaja sa svetima je bio veoma suzdržan, jednostavan i kratak. Slušalac njegovih otkrivenja ostajao bi iznenađen pred jednostavnošću, prirodnošću, ali i jedinstvenošću događaja. Govorio je npr.: „Desilo mi se nešto“, podrazumevajući je da ga je posetio neki svetitelj. Ili: „Osetio sam nešto“, i čovek bi pomislio da je prosto osetio neko osećanje. Međutim, radilo se o nečem dubljem: otkrivenju, viđenju, uznošenju u umozrenje ili nečem sličnom. Onog dana kada bi mu se nešto desilo, on je obično ponešto maglovito beležio u svoje bogoslužbene knjige.

Starčev um se mnogo puta uznosio u umozrenje još pre nego što je postao monah. Iz iskustva on je govorio: „Onaj ko se nalazi u umozrenju, može, pretpostavimo, da čuje budilnik, i više ne. U većini slučajeva on nema opštenje sa okolinom“.

O viđenjima on je objašnjavao: „Onaj ko ima viđenje vidi očima duše. Poneki put sam pri viđenjima zatvarao oči i opet video. Dakle, gledao sam očima duše. Pri javljanju svetitelja i neko treći može ponekad da ga vidi, ponekad da čuje glas, a po nekad ništa [ne primećuje]. Ne postoji zakon“. On je još naglašavao da „monah u početku ima neznatne događaje, kasnije veće, a kasnije još veće“ (ukoliko se, naravno, podvizava ispravno i istrajno).

Ono što zadivljuje jeste da je posle svega što je video i doživeo, nakon što je „poludeo“ (u potvrdnom smislu reči) od Božanske ljubavi i nebesne sladosti, koju su mu ostavljali njegovi nebesni posetioci, njegov um uspevao da se odlepi od nebesnih stvari. Jer, nije laka stvar da čovek najednom nishodi sa Tavora u dolinu plača, da žrtvuje rajsko stanje i da se bavi ljudskim teškoćama. Rečeno je dostojno divljenja i predstavlja jedan dodatni podvig i napor starčev.

Iz starčevih nagoveštaja i svedočenja drugih ljudi proizlazi da je, osim događaja koji su navedeni u prvom delu knjige, imao i druge božanstvene doživljaje. Mi beležimo neke:

* * *

Prilikom boravka u Konici radi lečenja, starac je video Sveta Tri Jerarha. Događaj je ispričao Keti Patera, koja ga je sačuvala na sledeći način:

„Od večeri, kako je imao običaj, on se zatvorio u svoju keliju i vršio povečerje. Ujutro mi je rekao:

„Oprosti, sestro, što sam vas sinoć mnogo uznemirio“.

„Nas? Zašto“.

„Stoga što su došla sveta tri jerarha, te smo vodili razgovor. Stalno sam im govorio: ,Tiho, tiho. Smetamo porodici’. Nisam želeo da vas uznemirimo“.

Ja ničega nisam bila svesna. On je čitavu noć razgovarao sa svetiteljima, a ja ništa nisam znala“.

* * *

Izvesno je da je starac video i svetu Ekaterinu. On je događaj ispričao nekome ko mu je dao povod, da bi ga utešio. „Istog trena joj se poklonih i uhvatih njene noge. Sveta Ekaterina je visoka“.

* * *

Starac se nalazio u Surotiju 14. 10. 1979. godine (tj. po novom vremenoslovu 27. oktobra, uoči Pokrova Presvete Bogorodice). Noću je u viđenju, a ne u snu, video pokrov Bogorodičin, kao svetli oblak koji osenjuje i pokriva neke monahinje iz Srbije, koje behu došle da ga vide.

Starac je video i svetog Jovana Bogoslova. Pitali su ga kakav je bio sveti Jovan i kojim očima ga je gledao. On je odgovorio: „U svakom slučaju, bio je mrak, ali ja sam ga video. Radi se o tajni. Sveti Jovan nema na glavi veliku stvar, kao što ga slikaju na ikonama“, očigledno misleći na izbočinu na čelu.

* * *

Jeromonah ISAAK – ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

Ostavite komentar

Ostavite komentar