Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

MOLITVA SABORNOSTI

Zašto se za Srbiju niko ne moli a treba da se toliko voli. Molitva za one koji nemaju nikog svog u životu

Upravo me do srca dirnuo jedan komentar moje fejsbuk čitateljke, koja je napisala kako se svakog jutra, sa čitavom porodicom, moli za „one koji nemaju nikog svog“.

Koliko je to divno! Plemenito i dirljivo, u isto vreme.

Molitva za one koji nemaju nikog svog u životu Isusova Molitva

Molitva za one koji nemaju nikog svog

I to hoću da odmah i javno kažem, pa makar (svojim komentarom i pohvalom) možda ukinuo deo čari koja organski izvire iz ovakve (najhrišćanskije moguće) misli.

Moliti se za one „koji nemaju nikog svog“, nikog da ih obiđe i uteši, pogleda i brigom isceli njihovu dušu – je najvažnija dužnost svakoga od nas.

Ja, recimo, zato i pišem sve ove moje tekstove, uvodeći sebi samom, na taj način, pravo pravcato „radno vreme“, kao da mi je to „posao“ i najvažnije od svega što radim. Zbog toga su toliki krenuli u rat i svoju smrt i vaskrsenje, a neki žrtvovali sve što imaju, „samo“ zbog tih koji „nemaju nikog svog“.

Naša Srbija danas „nema nikog svog“ u ovom okrutno-ravnodušnom i samo na interesima utemeljenom svetu.

Zato je i toliko volim.

Zbog toga mi je TOLIKO STALO.

I zato se, svi, pomolite kad god imate par sekundi vremena i koncentracije – za sve one „koji nemaju nikoga svog“. Da, makar ovako, nevidljivo, možda ipak osete da nisu sami u ovom ledenom svemiru i bezdušnom orkanu „darvinovskog genocida“ svega plemenitog, normalnog i uzvišenog.

Nek im Bog da utehu i snagu da izdrže (do Očevog zagrljaja, nakon svega)!

 

Dragoslav Bokan

Izvor: FB profil

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: