Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Društvo

Šta je stvaralaštvo?

 

ŠTA JE STVARALAŠTVO

 Civilizacija je počela s Bogom.

(Emir Kusturica)

Stvaralaštvo ili kreativnost je sposobnost stvaranja nečeg novog veštinom mašte, bilo da je reč o novom rešenju nekog problema, novom metodu, napravi, umetničkom predmetu ili formi. Ovaj izraz, obično se odnosi na bogatstvo ideja i originalnost razmišljanja, ali i praktičnost rada… Kreativnost je i te kakav rad!… Rad je u osnovi civilizacije.

Šta je stvaralaštvo - skulptura
Šta je stvaralaštvo i kako se može objasniti?

Kao predgovor razgovoru…

Šta je kreativnost?… Ima li, išta, kreativnije od Prirode čiji smo deo? Zapravo, ceo svet je ispoljavanje nekog neuništivog i konstantnog stvaralačkog principa. Kreacija ili slučajan kolosplet životvornih okolnosti (čak i na prvi pogled, prilično uređen!)? Ali, na stranu, sad, pitanje šta je s Kreatorom, ima li ga ili ne. To pitanje ionako brine retke. Pogledajmo Prirodu oko sebe i pokušajmo da se i sami poučimo stvaranju. Jer ako smo deo nje, a ona tako izobilna u svojim darovima, sledi da nam je stvaralaštvo prirođeno!

Kreativnost je skup osobina koje u krajnjem ishodu podrazumevaju spajanje postojećih ili novih ideja (zavisi da li zagovaramo antički stav da su ideje odvajkadašnje ili ne) i, to, na nov, originalan način, tako da novonastao  amalgam bude visokodruštveno koristan ili iskoristiv. Da bi se postojeće pojave, pojmovi, tj., ideje, kombinovali, potrebno je prvo ih uočiti, zatim ih dovesti u međusobnu vezu i, naposletku, doći do, tzv., eureke, odnosno, onog arhimedovskog osećaja da je to to! Da li je dato rešenje upotrebljivo, predstavlja jedan nov aspekt, nov kvalitet rešenja i ono čem bi trebalo težiti. (U Japanu, pak, postoji institucija u kojoj se patentiraju potpuno nekorisna otkrića, kao, na primer, mravlja kašika ili mobilni telefon za papagaja. Ovi duhoviti pronalasci predstavljaju svojevrstan  otklon, otpor prema svetu utilitarnih vrednosti, ventil za ono što na kolektivnom nivou potiskujemo, a to je igra.)…

Kad uočavamo paralele između pojava?…

Teoretičari kreativnosti će vam reći: kad smo pod nekim pritiskom, kad imamo neku unutrašnju prinudu, ali, takođe, tek, kad se posle umnog napora, prepustimo bujici ideja. Upotrebiću jednu paralelu s istorijskim Gauthamom Sidhartom.

Govori se da je prosvetljenje usledilo kad je Sidharta, posle niza izučavanja tehnika, praktikovanja yoge i drugih sistema samodiscipline uma, koje je usvajao na svojim dugim traganjima, seo pod nekakvo drvo i potpuno se opustio. Da, ali iza njega su bile decenije posvećenog rada. Stoga je od malo vajde ako samo sednemo pod drvo i namestimo se za iluminaciju. Tek udubljivanjem u suštinu neke problematike, tek revnosnim radom i jednousmerenošću intelektulanog potencijala na problem, možemo očekivati da će se, u trenucima kad kontrola uma popusti a ideje nagrnu u našu svest, pojaviti rešenje. Naposletku, rešenje mora da prođe test realnosti, odnosno, mora da potvrdi svoju bitnost. Ili to, ili se moramo podvrgnuti ponovnom preispitivanju.

Zaslužni velikani…

Prava otkrića pripadaju zaslužnim velikanima ljudske istorije koji su posvetili život nekoj problematici i pridoneli čovečanstvu, bilo da je u pitanju otkriće iz fizike ili delo iz umetnosti. Takođe, najviše stvaralaštvo polaže test vremena, čim i dokazuje svoju nespornost. Pomenimo,  samo, Mikelanđela koji je još kao sedamnaestogodišnjak načinio drven kip nagog Hrista, s kakvom, samo,  hrabrošću za ono doba! Verovatno na opštu sablazan klera, premda je klima renesansna a apoteoza tela i čoveka u jeku. Mikelanđelo je napustio ovaj naš svet 1564. u 89. godini života i od tad je prošlo mnogo godina. Star majstor, a kako je vitalan, poživeće još dugo! Kroz svoje neponovljivo stvaralaštvo!

Kreativan čin, dakako, može biti, npr., i pismen zadatak, on, to,  zapravo, i jest. Ako je učenik pripremio gradivo, savladao dubinsku analizu književnog dela, prethodno se izveštio u ređanju svojih misli u neki odgovarajući, primenjiv sistem, prinuda časa pismenog zadatka iz Srpskog jezika i književnosti, stavlja ga u poziciju da da svoju interpretaciju teksta, da izlije znanje u neku samo njemu svojstvenu formu.

Koliko je visok toranj?…

Naučnik Murray Gell-Mann, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i velik zaljubljenik u matematiku, priča o nezgodama jednog učenika srednje škole koji u Sjedinjenim Državama mora da polaže ispit iz fizike da bi bio primljen na fakultet.

Profesor ga pita: Kako ćeš izmeriti visinu tornja pomoću barometra?

Mladić odgovara: U džepu imam klupko konca, vežem barometar za to klupko, popnem se na toranj i spustim barometar, a zatim izmerim dužinu konca.

Pao si!, nemilosrdno odgovara profesor.

On je od učenika očekivao ovakav odgovor: barometar meri pritisak, a pritisak se menja s visinom (jer je pritisak vazduha na živu različit). Na svakih deset i po metara, živa se spušta za 1 milimetar; pa, ako je pritisak na zemlji 760 mm, a 757 na vrhu tornja, to znači sledeće: 760 – 757 = 3; 10,5 x 3 = 31,5! Odgovor je – toranj je visok 31,5 metar.

Student se ipak nije predao. Obratio se višim organima i dopušteno mu je da još jednom izađe na ispit. Ovog puta ga je ispitao lično profesor Gell-Mann.

Obratio se studentu ovako: Zaboravimo šta je bilo na prošlom ispitu. Isto pitanje: Evo barometra, ovde, napolju je toranj, reci mi kako ćeš da izmeriš visinu tornja barometrom.

Student se zamislio časak, napravio beleške i izjavio:

Našao sam 21 rešenje pa sad ne znam koje je najbolje!

Gell-Mann, iznenađen, zatraži od studenta da nabroji sva rešenja.

Mladić izlaže rešenja…

Prvo rešenje: staviću barometar na zemlju uza zid tornja, napraviću zarez na zidu, na vrhu barometra, onda ću barometar postaviti na zarez, pa napraviti nov zarez i tako dalje – dok ne dođem do vrha. Drugo rešenje: čekaću Sunce, staviću barometar na zemlju, izmeriću njegovu senku pa uporediti sa senkom tornja i tako ću odrediti visinu na način kao je to uradio Tales. Treće rešenje: popeću se na vrh tornja s hronometrom, baciću barometar, izmeriti vreme pa – po formuli zakona o sili teže i ubrzanju – izračunati visinu tornja. Četvrto rešenje: izračunaću visinu po padu pritiska … (Rešenje koje je drugi profesor tražio). Peto… šesto… rešenje… A, na kraju je i dvadeset i prvo rešenje, koje, možda, nije odveć pošteno. Otići ću do čuvara tornja, pokazati mu barometar i dati mu ga pod uslovom da mi kaže koliko je toranj visok!

Ko je ovde krativan, naš student ili profesor koji se uhvatio Zakona o obratnoj proporciji visine i pritiska… i ne pušta?

Vrste mišljenja…

J. P. Guilford (1897-1988), psiholog koji je zastupao ideje tredimenzionalne strukture intelekta (za postdiplomce postoji Guilfordova laboratorija Kvantitativne psihologije na Univerzitetu Južna Karolina i na Nebraska Univerzitetu) podučavao je da mišljenje može biti – konvergentno (logičko zaključivanje, traženje tačnog rešenja) i divergentno (stvaranje novih ideja, uživanje u procesu traženja, traganje za što većim brojem tačnih rešenja).

Divergentno mišljenje imaju kreativne osobe. Osobe koje koriste konvergentno mišljenje, iako inteligentne, mogu biti i netolerantne: smatraju kako postoji ispravan i neispravan način rešavanja zadatka.

Student s početka naše priče divergentno razmišlja, njegov profesor, očigledno, konvergentno.

Dakle, da biste proizveli novo delo, potrebno je znanje i iskustvo, a, zatim, i povezivanje ranije nepovezanih stvari, pojmova, pojava, u neponovljiv originalan produkt visoke društvene vrednosti.

Kreativnost je suprotna konformizmu, a konformizam ili oportunizam je odsustvo ličnog stava i mišljenja, preuzimanje zatečenih vrednosti (npr., u današnjem društvu, mladi se povode za onim što predstavlja zamenu za vrednosti, a to su: pušenje, brza hrana, lažan moral, jeftine emocije, turbo-dance-folk, kič, šund…). Kreativnost je suprotna kiču, kao svetlost tami.

Autorka: Ljiljana Ćuk

Video-prilog

Šta o stvaralaštvu i umetnosti misle dr Vladeta Jerotić, akademik, profesor, psihijatar, psihoterapeut, književnik i Emir Kusturica, reditelj, književnik i muzičar… Snimak emisije Studija-B, emisija Agape…

Dr Vladeta Jerotić i Emir KusturicaStvaralaštvo, AGAPE, domaćin TV-emisije Aleksandar Gajšek, razgovor vođen u domu Emira Kusturice, trajanje: 1:44:57 sati

Klikni, dole:

 

https://www.youtube.com/watch?v=iFJFbTx4poo
Priredio: V. V. M.

oOOo

1 komentar

  • Da li se stvaralaštvo može naučiti? Da li nedovoljno kreativan čovek može postati plodan stvaralac? Ili je to nešto urodjeno, sto dobijemo rodjenjem? Kako je to moguce da neke osobe misao „ideja udari u glavu“ a druge zaobidje? Ja se sada pitam

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280