ZNAMO GDE SI I SKIM BIO
Savremene tehnologije praćenja i snimanja ukidaju privatnost. Šta policija zna o vama što ne bi trebalo i koje sve podatke imaju
Izrazito nezanimljivo parče tehnologije moglo bi da znači da policija zna gde idete, sa kime i kada: automatski čitač registarskih tablica. Ove kamere su bezbedno smeštene širom malih gradova u Americi kako bi snimile poznate kriminalce, ali kako pokazuje advokat i član TED Fellow programa Ketrin Kramp, podaci koje skupljaju na gomili bi mogli da imaju katastrofalne posledice širom sveta.
Šta policija zna o vama i kakve sve podatke mogu da skupe
Mali i iznenađujuće opasni detalji koje policija zna o vama
Šokantno policijsko kažnjavanje protestanata u Fergusonu, Misuri, u žaru pucnjave policije na Majkla Brauna, naglasilo je obim u kome napredna vojna oružja i oprema projektovani za bojna polja, krče put do policijskih odeljenja malih gradova širom Sjedinjenih Država. Iako je mnogo teže za posmatranje, ista stvar se dešava sa opremom za nadzor.
Masivni nadzor u stilu NSA omogućava lokalnim policijskim odeljenjima da skupljaju veliku količinu osetljiviih informacija o svemu i svakome od nas na način koji nikada ranije nije bio moguć.
Informacije o lokaciji mogu biti veoma osetljive. Ako vozite svoj auto širom Sjedinjenih Država, možete otkriti da li idete kod psihoterapeuta, na sastanak anonimnih alkoholičara, idete li u crkvu ili ne. Kada su informacije o vama kombinovane sa istim informacijama o svakom drugom, vlasti mogu da dobiju detaljan portret toga kako privatni građani uzajamno deluju.
Ove informacije su nekada bile privatne. Zahvaljujući modernoj tehnologiji, vlasti znaju previše o tome šta se dešava iza zatvorenih vrata. Lokalna policijska odeljenja donose odluke o tome šta misle ko ste na osnovu ovih informacija.
Jedna od ključnih tehnologija koja pokreće masovno praćenje lokacija je Automatski čitač registarskih tablica, što je prilično bezopasan naziv. Ako ovo niste već videli, to je verovatno zato što niste znali šta da tražite – svuda su. Postavljeni su na putevima ili policijskim automobilima, automatski čitači automobilskih tablica prave snimke svakog auta koji prolazi i prebacuju tablicu u tekst koji prepoznaje mašina tako da se može proveriti u odnosu na spisak automobila koji se potencijalno traže zbog počinjenih zločina.
Ali više od toga se dešava da lokalna policijska odeljenja drže evidenciju ne samo o ljudima koji se traže zbog zločina, već i o svakoj tablici koja prođe pored njih, što za posledicu ima skup velike količine podataka o tome kuda su Amerikanci otišli. Da li znate da se ovo dešavalo?
Kada je Majk Kec Lakabe pitao svoje lokalno policijsko odeljenje za informacije o podacima čitača tablica koje su imali o njemu, ovo je bio odgovor: pored datuma, vremena i lokacije, policijsko odeljenje imalo je slike toga kuda je išao, a često i toga sa kime je bio. Druga slika odozgo je slika Majka i njegove dve ćerke kako izlaze iz svojih kola na sopstvenom prilazu kući. Vlasti imaju stotine fotografija poput ove o Majku koje govore o njegovom svakodnevnom životu. Ako vozite auto u Sjedinjenim Državama, kladila bih se u novac da imaju fotografije poput ovih koje govore o vašem svakodnevnom životu.
Majk nije uradio ništa loše. Zašto je u redu da vlasti drže sve ove informacije? Razlog zbog kojeg se ovo dešava je taj kako su troškovi smeštanja ovih podataka drastično pali, policijska odeljenja su ih se jednostavno držala u slučaju da jednog dana mogu biti od koristi. Problem nije samo što jedno policijsko odeljenje čuva ove informacije u izolaciji ili što više policijskih odeljenja to radi. U isto vreme, Savezna vlada sakuplja sve te pojedinačne grupe podataka, i objedinjuje ih zajedno u jednu široku bazu podataka sa stotinama miliona pogodaka, koji pokazuju gde su Amerikanci putovali. Ovaj dokument od Savezne uprave za suzbijanje droge, što je jedna od agencija koje su najviše zainteresovane za ovo, jedan je od nekoliko koji otkrivaju postojanje baze podataka. U međuvremenu, u Njujorku, pripadnici policije su vozili svoja kola opremljena čitačima policijskih tablica pored džamija kako bi otkrili ko ih posećuje.
Upotrebe i zloupotrebe ove tehnologije nisu ograničene na Sjedinjene Države. U Ujedinjenom kraljevstvu, policijsko odeljenje je stavilo 80-godišnjeg Džona Keta na listu čitača tablica nakon što je prisustvovao desetinama pravnih političkih demonstracija gde je voleo da sedi na klupi i skicira pratioce.
Čitači registarskih tablica nisu jedina tehnologija za masivno praćenje lokacije dostupna agentima za sprovođenje zakona. Putem sakupljanja podataka sa tornjeva mobilne telefonije, policijski agenti mogu da otkriju ko je koristio jedan ili više tornjeva mobilne telefonije u određeno vreme, što je tehnika za koju se zna da je otkrivala lokacije desetina hiljada i čak stotina hiljada ljudi. Koristeći aparat poznat kao „Stingray“, policijski agenti mogu da pošalju signale za praćenje unutar kuća kako bi identifikovali mobilne telefone koji se tu nalaze. Ako ne znaju koju kuću da traže, onda bi ovu tehnologiju vozili okolo širom susedstva.
Kako policija u Fergusonu poseduje savremena oružja i opremu, tako i policijska odeljenja širom Sjedinjenih Država poseduju savremenu opremu za nadzor. Samo zato što je ne vidite, ne znači da nije tu.
Pitanje je – šta bi trebalo da uradimo povodom ovoga? Mislim da ovo predstavlja opasnu pretnju građanskoj slobodi. Istorija je pokazala da kada policija poseduje velike količine podataka i prati kretanje nevinih ljudi, ti podaci se zloupotrebe, možda za ucenu, možda za politički napredak, ili možda zbog samog voajerizma.
Srećom, postoje koraci koje možemo da preduzmemo. Lokalna policijska odeljenja mogu biti podređena gradskim većima, koja mogu da izglasaju zakone koji od policije zahtevaju da unište podatke o nevinim ljudima dok se omogućava da se napreduje sa legitimnom upotrebom tehnologije.
Hvala vam.
(Aplauz)
Ketrin Kramp (Catherine Crump)
Izvor: Ted konferencija