Sveta Tri Jerarha – žitije tri stuba vere i Crkve

ŽITIJE SVETA TRI JERARHA

Tri stuba pravoslavne crkve i ispovedanja istinite vere su sveta tri jerarha Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan Zlatousti.

Žitije svetitelja koji se zajedno kao Sveta Tri Jerarha slave 30 januara (12 februara)

Sveta Tri Jerarha

Svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar, Grigorije Bogoslov 25. januar i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar. A ovaj zajednički praznik 30 januara (po crkvenom kalendaru, 12 fabruara po savremenom) ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena.

Sveta Tri jerarha – Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan Zlatousti

Jednom nasta odnekuda rasprava u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti.

No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan (14. juna) imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, napose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: „Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog„.

Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. januar (12 februar po novom kalendaru) kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.

Post i vera — Vasilije,
Bogoslovlje — Grigorije.
Milosrđe — Zlatousti,
Zlatousti, Medousti!
Rabotnici jednog dela;
Tri napose — tri angela,
Tri zajedno ko Bog jedan,
Nit ko glavni ni uzgredan.
U večnosti svi se slažu.
Jednog vičeš — tri pomažu.
Jednog pevaš, sva tri čuju,
Jednog slaviš, tri s“ raduju.
Tri čoveka — jedno celo,
Tri Jerarha – jedno delo,
Tri imena — jedna slava,
Svoj trojici — Hristos glava.

Božanstveni Jovan Zlatoust bio je mali rastom; imao je veliku glavu; bio je mršav i vrlo nežnog telesnog sastava; lice mu je bilo duguljasto, bledo i svetlo, oči krupne i duboke, pogled vrlo umiljat i blag; imao je veliko čelo, sa mnogo bora; po temenu ćelav; brada mu je bila mala i vrlo lepa, nešto proseda. Valja naglasiti da je svojom rečitošću i slatkorečivošću prevazišao sve mudrace i retore grčke; isto tako i dubinom i jasnoćom misli. On je, kao niko drugi, tako sjajno i duboko objasnio i protumačio Sveto Pismo, i tako mnogo doprineo propovedi Evanđelja i uzvisio propoved Evanđelja, da bi trebalo da Hristos ponovo dođe na zemlju, da nije bilo ovoga svetitelja. Ovaj zlatorečivi svetitelj postade tako veliki svojim svetim životom i bogomislijem, da nadmaši sve vrlinske ljude. I beše on izvor ljubavi i milostivosti, sav bratoljublje i pouka. Požive šezdeset i tri godine, i beše pastir Crkve Hristove, i otide ka Gospodu Hristu.

Sveti Vasilije Veliki bio je veoma visokog rasta, mršav i tanak, crnomanjast i bled, jakih i gustih obrva; davao je utisak čoveka misaonog i koji bdi nad sobom. Na licu je imao nešto bora; obrazi su mu bili duguljasti, obrasli gustom kovrdžastom bradom koja je bilo dosta dugačka i proseda. Po svome obrazovanju on je prevazilazio ne samo sve mudrace i naučenjake svoga doba, nego i one starih vremena. Jer je bio sve nauke izučio, i potpuno njima ovladao. Pa ne samo to, nego i podvižničkim životom steče božansku filosofiju, i uzdiže se do bogoviđenja. Zbog toga bi posvećen za episkopa; pastirstvovao u Crkvi Božjoj osam godina, i prešao Gospodu svome.

Grigorije Bogoslov bio je osrednjeg rasta, nešto bled i milolik, obrva sastavljenih, pogleda blaga; imao je bradu prilično gustu, ali ne i dugačku; bio je ćelav. O svetom Grigoriju moglo bi se reći ovo: ako bismo zamislili čoveka koji bi bio oduhovljeni i živi stub, sagrađen od svih vrlina, onda je takav bio ovaj veliki Grigorije. Živeći svetim i svetlim životom, on dostiže takve visine bogoviđenja i bogoslovlja, da je mudrošću svojom pobedio sve u nauci i dogmatima vere. Zato je i dobio izuzetan naziv: Bogoslov. Kao episkop upravljao Crkvom u Carigradu nekoliko godina. I kada mu bi preko osamdeset godina, on otputova iz ovoga sveta.

RASUĐIVANjE

Evo primera kako carevi traže savet u svetitelja, kako svetitelji izbegavaju sujetu i bogatstvo i kako savetuju careve. Pravoslavni car Petar bugarski krenu sa svitom svojom uz Rilo planinu, gonjen neodoljivom željom da vidi sv. Jovana Rilskog i koristi se njegovom poukom. I posla car ljude napred da jave svetitelju. No svetitelj se ne saglasi na viđenje s carem. Ožalošćeni car posla ponovo ljude sa nešto jestivnih stvari i dovoljno zlata i molbom da mu svetitelj napiše neki savet.

Jovan primi jestive stvari a zlato vrati ne htevši ga ni dodirnuti; i odgovori caru: „Ako želiš nebesno carstvo, budi milostiv kao Otac nebesni. Ne uzdaj se u nepravdu i ne budi koristoljubiv; budi krotak, tih, svakome dostupan. Ne primaj pohvale od svojih velikaša. Porfira tvoja neka sija vrlinama. Sećanje na smrt da ne ostavlja dušu tvoju. Smirivaj se pred stopama matere crkve; priklanjaj glavu pred njenim prvoprestolnicima da bi te Car careva, videći tvoje usrđe, obdario blagom, kakvo nikad na srce čoveku ne dođe.“

Dobivši to pismo, car ga je poljubio, i potom često pročitavao.

SOZERCANjE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao prijatelja dece i to:

1. kao prijatelja angela nebeskih koji su kao deca nevini, poslušni i bestrasni,

2. kao prijatelja male dece na zemlji koja prosto i lako veruju u Boga,

3. kao prijatelja svetitelja koji su trudom i blagodaću očišćeni od greha i postali nevini kao deca.

BESEDA o tome kako ljudi moraju biti kao deca da bi bili sinovi Božji

Zaista vam kažem: ako se ne povratite i ne budete kao djeca, nećete ući u carstvo nebesko (Mat. 18, 3)

Tako govori Gospod, i reč je Njegova sveta i istinita. Kakvo to prevashodstvo imaju deca nad odraslim? Imaju tri prevashodstva: u veri, u poslušnosti i u nezlobivosti. Dete pita roditelja o svemu, i ma šta roditelj odgovorio, ono veruje roditelju svome. Dete je poslušno roditelju svome, i lako potčinjava volju svoju volji roditeljskoj. Dete je nezlobivo, i mada se brzo srdi, brzo i prašta. To troje zahteva Gospod od svih ljudi, naime: veru, poslušnost i nezlobivost. On traži da ljudi veruju Njemu bezuslovno, kao što dete veruje roditelju svome; da budu bezuslovno poslušni prema Njemu, kao što je dete poslušno roditelju svome; i da budu nezlobivi u odnosu jedan prema drugom, da ne pamte zlo i ne vraćaju zlo za zlo.

Vera, poslušnost i nezlobivost glavne su odlike detinje duše. Uz to još dolazi: bestrasnost i radost. Dete nije srebroljubivo; dete nije pohotljivo; dete nije slavoljubivo; ono ima oko nepomućeno porocima, i radost nepomućenu brigama.

O braćo, ko nas može ponovo učiniti decom? Niko osim Hrista jedinoga. On nas može ponovo učiniti decom i pomoći ponovnom rođaju našem i to: primerom Svojim, naukom Svojom i silom Duha Svoga Svetoga.
O Gospode Isuse, savršeni u poslušnosti i nezlobivosti, večni mladenče Oca nebesnog, pomozi nam biti kao mladenci verom u Tebe, poslušnošću prema Tebi i nezlobivošću jednog prema drugom. Tebi slava i hvala vavek.

Amin.

Izvor: Žitija Svetih