ТЕСТАМЕНТ ГОСТА РАДИНА
(Преписан савременом ћирилицом)
Уз изложени текст дајем и следећи прилог који сам објавио у књижици Тестамент Госта Радина преписан савременом ћирилицом“ (приредио и објавио Бранко Мићић – Кондић), Нови сад, 2011. године, у којем је објављен и следећи Предговор:
Др Ћиро Трухелка је Тестамент Госта Радина пронашао у Дубровачком архиву и објавио у „Гласнику земаљског музеја у Сарајеву“ 1911. године са насловом Тестамент Госта Радина (Принос патаренском питању).
Др Трухелка је у свом раду изложио следеће.
– Опширан увод који се састоји од 17 страница.
– Текст тестамент Радина госта преписан са оригиналног документа словима црквене ћирилице.
– Фотографију поменутог документа
Др Трухелка је био добар познаваоц своје струке, врло вредан и марљив човек, али он је био човек у служби Аустругарске монархије, која је 1878. године окупирала, а затим 1908. год. незаконито анектирала Босну и Херцеговину, где се понашала бахато као и свака колонијална сила.
То је био разлог због којег је Др Трухелка у свом уводном тексту покушао да читаоцу пружи нека објашњења која се оправдано не могу прихватити као тачна. Ради се о следећем:
Иако је у Тестаменту јасно написано „…сваку свету недјељу и свету петку“ Др Трухелка је поштовање свете Петке погрешно објаснио, као да су присталице средњовековне Босанске цркве поред свете недеље на исти начин поштовали и петак, па тако и славили.
Др Tрухелка је још покушао да докаже и да слављење крсне славе (крсног имена) није обичај својствен само православним верницима који припадају српском народу.
Па ипак, и поред поменутих промашаја, ми морамо бити захвални Др Трухелки на свему ономе што је учинио да тестамент госта Радина као значајан документ за изучавање карактера средњовековнe Босанске цркве, буде доступан широј јавности, јер да Др Трухелка, није то учинио ми, можда, ни данас не би знали за његово постојање.
Читајући текст тестамента госта Радина, можемо сазнати да су:
– припадници Цркве босанске поштовали знак крста.
– припадници Цркве босанске поштовали свето тројство, што је јасно показано са три тачке које се налазе у саставу знака крста на почетном делу тестамента.
– припадници цркве босанске славили крсно име као и остали Срби православне вере и један део Срба католика, који је након напуштања православља задржао обичај слављења крсног имена.
– христијанизацију становништва у Босни обавили свештеници источне цркве словенског порекла. Отуд порекло босанског ћирилског писма са словним знаковима „ја“ и „ју“.
– се свештеници цркве босанске женили и рађали децу. Тако је гост Радин имао четверо деце.
У свом уводу Др Трухелка на једном месту каже:
„Од када је Рачки написао своју радњу „Богумили и Патарени“ у 7. и 8. свесци „Рада“ Југословенске академије, обикли смо ми, оба имена “Богумили“ и „Патарени“ идентифицирати. У којем су мегјусобном одношају биле поједине секте, што их он ставља у паралелу са богумилима, кушао је да прикаже Рачки, а ја би овдје само ово истакао, да до селе ни на којем босанском или дубровачком споменику није нагјен назив „богумила“. Службени назив цркве у листинама босанским је „црква босанска“, а у списима дубровачке архиве нашао сам присташе ове цркве једино под називом патарена, дочим имену богумила нема ни трага. И службени назив „босанска црква“, који акцентира оно „босанско“ доказује, да та црква није била ни у каквој органичкој свези са бугарским богумилством.“
* * *
Имајући у виду значај Тестамент госта Радина као важног документа који осветљава многе нејасне ствари у вези са карактером средњовекосвне босанске цркве, одлучио сам да текст Др Трухелке писан црквеном ћирилицом препишем савременим ћирилским словима, и тако омогућим ширем кругу читаоца да се упознају са поменутим докумeнтом.
На крају сам додао и оно што је под насловом „ГОСТ РАДИН – (Године1466.)“, објавио Мак Диздар у својој књизи „Стари босански текстови“ на страницама 276 и 277 („Свјетлост“, Сарајево 1971.), да се може упоредити са оригиналним текстом Радиновог тестамента, како би се видело, шта је Мак Диздар у свом приказу тестамента изоставио.
Код преписавања текста Тестамента са црквене на савремену ћирилицу приметио сам да се бројчане вредности које је приказао А. Соловјев у свом раду Гост Радин и његов тестамент објављеном у часопису „Преглед“ 7, Сарајево, 1947. год. увек не слажу са онима које су приказане у мом препису, али мислим да то није битно, јер за упознавање карактера средњовековне Босанске цркве, бројчане вредности нису толико важне, колико остали садржај Тестамента.
10. јануар 2011. год.
Бранко Мићић-Кондић
Тестамента госта Радина
К 1467 ЛЕТО РОЖАСТВА ХРИСТОВА………………….
ОВОИ ЕСТ ТЕСТАМЕНАТ ГОСТА РАДИНА, КОИ……………ДУБРОВНИК
ДВА СИНОВЦА ГОСТА РАДИНА,ВЛАДИСЛАВ ТВРТКО И………….И
ДВА ОД НАСЛЈЕДНИКА РАЧЕНОГА ГОСТА КОИ ТЕСТАМЕНАТ У СВОЕМ ПО
ХВАЛИЛИШЕ И ЗА СЕБЕ ОВЈЕТОВАШЕ И ЗА ОСТАЛЕ НАСЛЈЕДНИКЕ, ДА СВА, ШЧО СЕ У НЕМ САДРЖИ; ДА ЋЕ СВАКОМУ БИТИ ТВРДО И НЕПОКОЛЕБИВО БЕЗ ПОРЕЧЕНЈА.
+ НЕКА ИЕ СВИДЈЕНИЕ СВЕМОГГА ГДНА ВА И У ЗНАНИЕ САМОВЛАДУШЧААГО И ВГОЉУБИМААГО ГОСПОСТВА ДУБРОВАЧКОГА, ИЕРЕ ЈАА, ГОСТ РАДИН, БУДУЋЕ МИЛОСТИЈУ БЖИОМ НАМЈЕСТАН У МОЈОЈ ПАМЕТИ НА СВАКО ЦЈЕЛО И ИСТИНО УФАНИЕ ДА МИ Е НЕПОТВОРЕНО ЗА МЕНЕ И КОН МЕНЕ, ПОСТАВИХ У КНЕЗА ТАДИОКА МАРОЕВИЋЈА И У СИНОВЦА МУ МАРОЈА НАОКОВИЋЈА , КАКО СЕ И ШЧО ЗДРЖИ И УЗДРЖИ У ЗАПИСЈЕХ И НАЧИНИЕХ, КОЈА ПИСМА JЕДНА ЕСУ У НОТАРИ ГСПОСТВА ДУБРОВАЧКОГА А ДРУГА ПИСМА ЕСУ У МЕНЕ ГОСТА РАДИНА ОД ИСТЕ РУКЕ КНЕЗА ТАДИОКА МАРОЕВИЋЈА И ПОД НJЕГОВУ ПЕЧАТ ВЈЕРОВАНУ, ЗА ТИ ИСТИ ПОКЛАД , [КДА ЛИ БИ СЕ] ШЧО ЗГОДИЛО МЕНИЕ ГОСТУ РАДИНУ, СМРТ ЛИ [АЛИ КОИМ ДРУГИМ] УЗРОКОМ, ТАИ ПИСМА ОСТАЈУ И ЕСУ ОТАИНА БОГА, КОИ СЕ ЗДРЖЕ У ИМЕНУ У ВИШЕ Р(Е)ЧЕНИЕХ ПИСМЈЕХ И ПОВЕЉАХ , ЗА КОИ ПОКЛАД, СДА ОДЛУЧИХ И РАЗРЕДИХ НА БОЛИ И НА ПРАВИИ НАЧИН, НЕГО ШЧО СЕ И КАКО ИМЕНУИЕ У ПРВИЕХ ПИСМЈЕХ . СДА ОВОИ ПОСЉЕГНЕ ОД ПРВИЕХ ПИСМО УЧИНИСМО, ДА ЗДРЖИ СВА ИНА И ПО СЕМ ПИСМУ МОЕМ, ГОСТА РАДИНА, ДА СЕ ИМА И ХОЋЕ РАЗРЕДИТ И УЧИ(Н)ИТИ ЗА МОИЕ Р(Е)ЧЕНО ИМАНИЕ, КОЕ СЕ НАХОДИ У ПРВЈЕХ ВИШЕ Р(Е)ЧЕНИЕХ ПОВЕЉАХ, ДА СЕ СВАКОМУ МОМУ СУРОДНИКУ А ИЛИ СЛУЗИ АЛИ ПРИЈААТЕЉУ НА ПУНУ И НА ТВРДО МОЈЕ РАЗРЕГЕНЈЕ:
НАИПРВО ЗА МОЈУ ДУШУ, ГОСТА РАДИНА 6 САТ ДУКАТ ЗЛАТИЕ ДА СЕ ДАДУ ЗА СЛУЖБУ БОЖИЈУ ТАЈ ШЕСТ САТ ДУКАТ ДА СЕ ИМАЈУ ПОДАТИ РАЗЛОЖНО И НАЧИНО(М):
ТРИСТА ДУКАТ ДА СЕ ИМАЈУ И ХОЋЕ ДАТИ У РУКЕ НЕТЈА МИ, ГОСТА РАДИНА СЕОНИЧАНИНА, ДА ОН ТОЈ РАДЗЈЕЛИ С ПРАВОМ ДУШОМ И З ДОБРИЕМ НАЧИНОМ КРШЧЕНИЕМ, КОИ СУ ПРАВЕ ВЈЕРЕ АПОСТОЛСКЕ, ПРАВИЕМ КРСТЈАНОМ, КМЕТЕМ И ПРАВЈЕМ КМЕТИЦАМ КРСТЈАНИЦАМ, КОИ ЗА МОЈУ ДУШУ У СВАКИ ВЕЛИК ДАН И СВЕТУ НЕДЈЕЉУ И СВЕТУ ПЕТКУ , НА ЗЕМЉУ КОЛЕНА ПОКЛЕЧУЋЕ ГОВ(О)РЕ СВЕТУ МОЛИТВУ (sic!) БОЖИЈУ, ДА БИ НАС ИЗБАВИО ГОСПОД БГ ОД ГРЈЕХОВ НАШИЕХ И ПОМИЛОВАО НА СТРАШНОМ СУДИШТУ ВЈЕКУ ВЈЕКОМА: А НАВЛАШНО ДА СЕ ТОИ ДЈЕЛИ СТАРИЕМ КМЕТЕМ И КМЕТИЦАМ , ТАКОГЕ ТКО БИ БИЛ УБОЗИ ДОБРИ МУЖИЕ, ОД КОЕ СУ ГОДИЕ ВРСТЕ, ИЛИ КРСТЈАНЕ И КРСТЈАНИЦЕ, КОИ ГРЈЕХА НЕ ЉУБЕ, ДА ИМ ИМАА И ХОЋЕ ДЈЕЛИТ Р(Е)ЧЕНИ НЕТИ МИ РАДИН, КАКО КОГА ВИДИ И ЗНАА ОД НАШЕГ ЗАКОНА, ИЛИ СЛЈЕПА ИЛИ ХРОМА ИЛИ МЛОБНА ИЛИ УБОГА, КАКО КОГА ВИДЕЋИ, НИКОМУ ТРИ ПЕРПЕРЕ А НИКОМУ ЧЕТИРИ А НИКОМУ 5 А НИКОМУ 6 А НИКОМУ 7 А НИКОМУ 8.
ТАКОЋЕ И МРСНИЕМ ЉУДЕМ, ПРОКАЖЕНИЕМ И СЉЕПИМ И ХРОМИМ И ГЛАДНИЕМ И ЖЕДНИЕМ И СТАРЦЕМ И СТАРИЦАМ: ТЈЕМ ДА СЕ ИМАА И ХОЋЕ ДАВ(А)ТИ КАКО КОГА ВИДЕЋЕ, НА ВЕЛИКЕ БЛАГЕ ДНИ У СВЕТУ НЕДЕЉУ И У СВЕТУ ПЕТКУ И НАВЛАШНО НА ДАН СВЕТОГА РОЖАНСТВА ХРИСТОВА И НА СВЕТО БЛАГОВЈЕШТЕНИЕ И НА СВЕТО ВЗКРЕСЕНИЈЕ ГОСПОГНЈЕ И НА ДАН СВЕТОГ ГЕОРГИЈА, МОГА КРСНОГ ИМЕНА, И НА ДАН СВЕТОГ ВЗНЕСЕНИЈА ГОСПОГНЈА И НА ДАН СВЕТОГА ПЕТРА И НА ДАН СВЕТОГА ПАВЛА И НА ДАН СВЕТОГА СТЈЕПАНА ПРВОМУЧЕНИКА И НА ДАН СВЕТОГА МИХАИЛЈА АРХАНГЕЛА, НА ДАН СВЕТЕ ДЈЕВЕ МАРИЕ, НА ДАН СВИЕХ СВЕТИЕХ: ТОИ СВЕ ВИШЕ ПИСАНО ИМЕНОВАНО, КАКО СЕ И ШЧО У СЕМ ПИСМУ ЗДРЖИ ТЕИ 10 ДУКАТ ДА ИМА ДАТИ КНЕЗ ТАДИОКО МАРОИЕВИЋ И СИНОВАЦ МУ МАРОИЕ НАОКОВИЋ Р(Е)ЧЕНОМУ ГОСТУ РАДИНУ СВРХУ НЕГОВЕ ВЈЕРЕ, КОЈУ ВЈЕРУЈЕ И ПОСТА, КОИ ПОСТИ, ДА НЕ МОЖЕ НИ ХОЋЕ НА МАИЈЕ ДОНЕСТИ НИ УЧИН(И)ТИ ВИШЕ ПИСАНОГА ИМЕНОВАНОГА 10 ДУКАТ, НЕГО РАЗДЈЕЛИТ И РАЗРЕЛИТ ПРАВО И ЦЈЕЛО И ИСТИНО ЗА МОЈУ ДУШУ, КАКО СЕ И ШЧО ВИШЕ ИМЕНУЈЕ, АКО НЕЋЕ БИТИ ПРИЧЕШНИК БОЖИЕМ НЕПОСЛУШНИКОМ И АКО ХОЋЕ, ДА МУ ЈЕ МИРНА И ПОК(О)ИНА ДУША ПРИД ВИШНИЕМ ГОСПОДОМ БГОМ И ПРЈЕД СВЕТОМ ТРОИЦОМ НЕРАЗДЈЕЛИМОМ, ТЈЕМ ПРАВО ДА УП(О)КОИ ДУШУ МОЈУ, КОЛИКО УСХОЋЕ ГДИН БГ СВЕМОГУЋИ.
ТАКОГЕРЕ ПО ТИ НАЧИН РЈЕЧ ПО РЈЕЧ СЛОВ(О) ПО СЛОВ(О) ОД ТЈЕХИЕ НАИПРИЈЕ 6 САТ ДУКАТ СТАЛЈУ НА УФАНИЈЕ БОЖИЕ ДРУГУ ТРИСТА ДУКАТ У ОВЛАСТ И РАЗГЛЕДБУ КНЕЗА АНДРУШКА СОРКОЧЕВИЋЈА И ТАДИОКА МАРОЕВИЋЈА, ДА СУ ОНИ ТОМУИ ПОЧЕЛО И СВРХА РАЗРЕДИТ И РАЗДЈЕЛИТ РЕЧЕНО ЗАДУШИЕ МОИЕ, ГОСТА РАДИНА, ПО ПРАВОМ ПРАВИЛУ НИШЧЕТНИЕМ И УБОЗИЕМ, СЉЕПИЕМ И ХРОМИЕМ СИРОТАМ УДОВИЦАМ, ЗА ТО ПОВЈЕ И ОСТАВИХ У НИХ МОИЕ РЕЧЕНО ЗАДУШИЕ СВРХУ ВЈЕРЕ И ДУШЕ И ПЛЕМ(Е)НСТВА НИХ, ДА ДЈЕЛЕ, КАКО КОГА ВИДЕ СТАРА ИЛИ УБОГА А ИЛИ НЕВОЛНА ЧОВЈЕКА, НИКОМ 3 ДИНАРЕ А НИКОМУ 4 А НИКОМУ 5 А НИКОМУ 6 А НИКОМУ МИМО 8 ДИНАРА . К ТОМУ ДА СЕ ИМАЈУ СВЈЕЋЕ ЖЕЋИ ЗА ДУШУ МОЈУ, ГОСТА РАДИНА, У ХРАМЈЕХ БОЖИЕХ НА ОНЕИ СВЕТЕ ВЕЛИКЕ ДНИ, КОИ СЕ ВИШЕ ИМЕНУЈУ, СВАКУ СВЕТУ НЕДЕЉУ И СВЕТУ ПЕТКУ.
ОД ВЕЋЕ ТОГАИ ЗАДУШЈА, КОЕ ЈЕ ОДЛУЧЕНО НА СЛУЖБУ БОЖИЈУ И ВСИЕХ СВЕТЈЕХ, ЈАА ГОСТ РАДИН, НЕ ЗНАЈЕ СВРШЕНИЈА ЖИВОТУ МОМУ, КДА ЛИ, ГДЈЕ ЛИ, У КОЈЕ ЛИ ВРЈЕМЕ, НАРЕДИХ И СРЕДИХ И РАСПИСАХ ОСТААЛО ПРАВО ИМАЊЕ МОЈЕ, БУДЕ ЗДРАВ У ПАМЕТИ, МОИОИ, ДА СТОИ РЕЧ(Е)НО ИМАНЈЕ МОЈЕ СВЕ ПОТПУНО, МЕНИЕ ЗА, МЕНИЕ НА МОЈУ ВОЉУ, ПО СВОЕМ, У СВОЕМ И ПО СВЕ. А ЗГОДИЛО ЛИ Б(И) СЕ СМРТ МЕН, ГОСТУ РАДИНУ, ОСТАЛЈАМ И НАРЕГУЈУ ОСТАЛО МОЈЕ ИМАНИЈЕ:
НAИПРВО ВУКАВИ КРСТЈАНИЦ(И), БРАТУЧЕДА М(И) А КЋЕРШИ ТВРТКОВИ 150 ДУКАТ А ГОСТУ РАДИНУ НЕТЈУ МИ СЕОНИЧАНИНУ 100 ДУКАТ, А ДРУГОЈ ВУКАВИ
А ПРОЧИЕХ НАЈПРИЕ ДАА ПАВИ НЕВЈЕСТИ (МИ) С ТРЕМИ СИНМИ ДВЈЕ ТИСУЋЕ ДУКАТ А КЋЕРШИ МИ АЛИНИЦИ 100 ДУКАТ А СИНОВЦУ МИ ВЛАДИСЛАВУ З ДУМА СИНОВМА ТИСУЋУ ДУКАТ А НЕВЈЕСТИ МИ КТАВИ 100 ДУКАТ А СЛУГАМА МОЈЕМ КОИ СУ ЗА МНОМ ПОШЛИ, НАИПРИЕ ВУКАСУ КОМ(О)РНИКУ 100 ДУКАТ, РАДОСАВУ И БРАТУ МU ВУКИЋУ РАДИЛОВИЋЕМ 60 ДУКАТ, РАДОВАНУ ОСТОИЋУ 30 ДУКАТ А ЧЕТИРИЕМ ГОИТАНОВИЋЕМ, РАДИВОЈУ И МИХОЈУ И РАДОСЛАВУ И ОБРАДУ, СВИМ НИМ 70 ДУКАТ, ТАКО ДА БУДУ МИХОЈУ ТРИДЕСЕТИ ДУКАТ А ОНИЕМ СВИЕМ ТРЕМ 40 ДУКАТ, РАДОНИ ВУКОТИЋУ 40 ДУКАТ, ВУКИЋУ ВУКАШИНОВИЋУ 30 ДУКАТ, ОБРАДУ И МИЛИЦИ, СЛУГАМ НАШИЕМ 10 ДУКАТ ДУКАТ А ГЈУРЈЕНУ И ИЛИЕ 10 ДУКАТ А НАШЕМ ПРИЈАТЕЉУ, КНЕЗУ ТАДИОКУ МАРОЕВИЋУ, ДВЈЕСТИ ДУКАТ И ШУБУ МОЈУ ЦРВЕНУ ОД АКСАМИТА, ПОДСТАВАЛЈЕНУ ЦИВЛИНИ, КОЈУ МИ ЈЕ ДАРОВАО ГДН КРАЛ МАТИЈАШ. КНЕЗУ АНДРУШКУ 100 ДУКАТ, А ЗА ХРАМ И ЗА ГРЕБ ГДИ МИ КОСТИ БУДУ И ЛЕГУ 140 ДУКАТ.
А ОВОЈ НЕКА СЕ ЗНАЈУ ПОКЛАДИ ПРАВИ, ГОСТ РАДИН, ШЧО ЈЕ ТКО У МЕНЕ ПОСТАВИО, ДА НЕ ИЗГИНЕ НИ НА МАНИЈЕ ДОГЕ:
НАИПРИЕ БРАТУЧЕДА МИ, ГОСТА РАДИВОЈА 270 ДУКАТ, ТОЈ ДА МУ СЕ ДАА ДЈЕТЕТУ, А СИНУ БОЖИЧКА МИЛОШЕВИЧЈА СЈЕРЧАНИЦЕ ДА МУ СЕ ДА 160 ДУКАТ А ВОУКУ ГОСТУ УСКОПАЉСКОМ, 110 ДУКАТ.
ОСТАЛО МОЈЕ ИМАЊЕ ИЛИ Е У СУДОВЕХ ИЛИ У ИНОМ КОВУ ТОИ, ДА РАЗДЕЛЕ ЧЕТИРИ СИНОВЦИ МОИ ВЛАДИСЛАВ И ТВРТКО И ЈУРАИ И РАДИЧ. А ОСТАЛО ПОКУЋЈЕ И ИМАЊЕ МОЈЕ ТОИ ДА СЕ НА НА ГЛАВЕ ВУКНИ И ВУЧИЦ(И) И МИХНИ И ТВРДКУ И ЈУРЈУ И РАДИЧУ,ИЛИ БИ КОНИ, ИЛИ СУ СВOИТЕ МОЈЕ И БИСАЗИ, ИЛИ КОЕ ГОДИЕ ПРТИШЧЕ ИЗАМ ШУБА СА ЗЛАТОМ: ОНАИ ДА Е ТВРДКУ.
ТОИ СВЕ ВИШЕ ПИСАНО ИМЕНОВАНО НА УФАЊЕ БОЖИЕ РАЗДЈЕЛИСМО И НАРЕДИСМО, ДА ДОБАР НАЧИН И РАЗРЕДБУ УЧИНЕ ТОМУИ СВЕМУ ВИШЕ ПИСАНИПОЧТЕНИ И ВИШЕ ИМЕНОВААНИ КНЕЗ АНДРУШКО СОРКОЧЕВИЋ И КНЕЗ ТАДИОКО МАРОЕВИЋ И Ш НИМ МОЈАА ДВА СИНОВЦА ВЛАДИСЛАВ И ТВРТКО.
ПИСАНО ЉЕТА ГОСПОДНЕХ НА 1466 ЉЕТО МСЦА ЖЕНАРА 5 ДАН У ДУБРОВНИКУ.
Biću zahvalan svima koju ukažu na neku moguću grešku u izloženom prepisu Testamenta gosta Radina.