Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Ostalo

Тестамент Госта Радина и Др Ћиро Трухелка

 

ТЕСТАМЕНТ ГОСТА РАДИНА

(Преписан савременом ћирилицом)

 
Уз изложени текст дајем и следећи прилог који сам објавио у књижици Тестамент Госта Радина преписан савременом ћирилицом“ (приредио и објавио Бранко Мићић – Кондић), Нови сад, 2011. године, у којем је објављен и следећи Предговор:                                   
 
Др Ћиро Трухелка је Тестамент Госта Радина пронашао у Дубро­вачком архиву и објавио у „Гласнику земаљског музеја у Сарајеву“ 1911. године са насловом Тестамент Госта Радина (Принос патаренском питању).
Др Ћиро Трухелка Тестамент Госта Радина - Принос патаренском питању
 
Др Трухелка је у свом раду изложио следеће.
 
– Опширан увод који се састоји од 17 страница.
– Текст тестамент Радина госта преписан са оригиналног документа словима црквене ћирилице.
– Фотографију поменутог документа
Др Трухелка је био добар познаваоц своје струке, врло вредан и марљив човек, али он је био човек у служби Аустругарске монархије, која је 1878. године окупирала, а затим 1908. год. незаконито анектирала Босну и Херцеговину, где се понашала бахато као и свака колонијална сила.
То је био разлог због којег је Др Трухелка у свом уводном тексту покушао да читаоцу пружи нека објашњења која се оправдано не могу прих­ватити као тачна. Ради се о следећем:
Иако је у Тестаменту јасно написано „…сваку свету недјељу и свету петку“ Др Трухелка је поштовање свете Петке погрешно објаснио, као да су присталице средњовековне Босанске цркве поред свете недеље на исти начин поштовали и петак, па тако и славили.
Др Tрухелка је још покушао да докаже и да слављење крсне славе (крсног имена) није обичај својствен само православним верницима који припадају српском народу.
Па ипак, и поред поменутих промашаја, ми морамо бити зах­вал­ни Др Трухелки на свему ономе што је учинио да тестамент гос­та Радина као значајан документ за изучавање карактера средњо­ве­ков­нe Босанске цркве, буде доступан широј јавности, јер да Др Тру­хел­ка, није то учинио ми, можда, ни данас не би знали за његово пос­тојање.
 
Читајући текст тестамента госта Радина, можемо сазнати да су:
 
– припадници Цркве босанске поштовали знак крста.
– припадници Цркве босанске поштовали свето тројство, што је јасно показано са три тачке које се налазе у саставу знака крста на почетном делу тестамента.
– припадници цркве босанске славили крсно име као и ос­­тали Срби православне вере и један део Срба католика, који је након напуштања православља  задржао обичај слављења крсног имена.
– христијанизацију становништва у Босни обавили свеш­теници источне цркве словенског порекла. Отуд порекло босанског ћирилског писма са словним знаковима „ја“ и „ју“.
– се свештеници цркве босанске женили и рађали децу. Тако је гост Радин имао четверо деце.
  
У свом уводу Др Трухелка на једном месту каже:
 
„Од када је Рачки написао своју радњу „Богумили и Патарени“ у 7. и 8. свесци „Рада“ Југословенске академије, обикли смо ми, оба имена “Богумили“ и „Патарени“ идентифицирати. У којем су мегјусобном одношају биле поједине секте, што их он ставља у паралелу са богумилима, кушао је да прикаже Рачки, а ја би овдје само ово истакао, да до селе ни на којем босанском или дубровачком споменику није нагјен назив „богумила“. Службени назив цркве у листинама босанским је „црква босанска“, а у списима дубровачке архиве нашао сам присташе ове цркве једино под називом патарена, дочим имену богумила нема ни трага. И службени назив „босанска црква“, који акцентира оно „босанско“ доказује, да та црква није била ни у каквој органичкој свези са бугарским богумилством.“
* * *
Имајући у виду значај Тестамент госта Радина као важног документа који осветљава многе нејасне ствари у вези са карак­тером средњовекосвне босанске цркве, одлучио сам да текст Др Трухелке писан црквеном ћирилицом препишем сав­ре­меним ћирилским словима, и тако омогућим ширем кругу читаоца да се упознају са поменутим докумeнтом.
На крају сам додао и оно што је под насловом „ГОСТ РАДИН – (Године1466.)“, објавио Мак Диздар у својој књизи „Стари босански текстови“ на страницама 276 и 277 („Свјетлост“, Сарајево 1971.), да се може упоредити са оригиналним текстом Радиновог тестамента, како би се  видело, шта је Мак Диздар у свом приказу тестамента изоставио.
Код преписавања текста Тестамента са црквене на савремену ћирилицу приметио сам да се бројчане вредности које је приказао А. Соловјев у свом раду Гост Радин и његов тестамент објављеном у часопису „Преглед“ 7, Сарајево, 1947. год. увек не слажу са онима које су приказане у мом препису, али мислим да то није битно, јер за упознавање карактера сред­њовековне Босанске цркве, бројчане вредности нису толико важне, колико остали садржај Тестамента. 
 
10. јануар 2011. год.                                                      
Бранко Мићић-Кондић

Тестамента госта Радина

К 1467 ЛЕТО РОЖАСТВА ХРИСТОВА………………….……..
ОВОИ ЕСТ ТЕСТАМЕНАТ ГОСТА РАДИНА, КОИ……………ДУБРОВНИК
ДВА СИНОВЦА ГОСТА РАДИНА,ВЛАДИСЛАВ ТВРТКО И………….И
ДВА ОД НАСЛЈЕДНИКА РАЧЕНОГА ГОСТА КОИ ТЕСТАМЕНАТ У СВОЕМ ПО
ХВАЛИЛИШЕ И ЗА СЕБЕ ОВЈЕТОВАШЕ И ЗА ОСТАЛЕ НАСЛЈЕДНИКЕ, ДА СВА, ШЧО СЕ У НЕМ САДРЖИ; ДА ЋЕ СВАКОМУ БИТИ ТВРДО И НЕПОКОЛЕБИВО БЕЗ ПОРЕЧЕНЈА.
     
 + НЕКА ИЕ СВИДЈЕНИЕ СВЕМОГГА ГДНА ВА И У ЗНАНИЕ САМОВЛАДУШЧААГО И ВГОЉУБИМААГО ГОСПОСТВА ДУБРОВАЧКОГА, ИЕРЕ ЈАА, ГОСТ РАДИН, БУДУЋЕ МИЛОСТИЈУ БЖИОМ НАМЈЕСТАН У МОЈОЈ ПАМЕТИ НА СВАКО ЦЈЕЛО И ИСТИНО УФАНИЕ ДА МИ Е НЕПОТВОРЕНО ЗА МЕНЕ И КОН МЕНЕ, ПОСТАВИХ У КНЕЗА ТАДИОКА МАРОЕВИЋЈА И У СИНОВЦА МУ МАРОЈА НАОКОВИЋЈА , КАКО СЕ И ШЧО ЗДРЖИ И УЗДРЖИ У ЗАПИСЈЕХ И НАЧИНИЕХ, КОЈА ПИСМА JЕДНА ЕСУ У НОТАРИ ГСПОСТВА ДУБРОВАЧКОГА А ДРУГА ПИСМА ЕСУ У МЕНЕ ГОСТА РАДИНА ОД ИСТЕ РУКЕ КНЕЗА ТАДИОКА МАРОЕВИЋЈА И ПОД НJЕГОВУ ПЕЧАТ ВЈЕРОВАНУ, ЗА ТИ ИСТИ ПОКЛАД , [КДА ЛИ БИ СЕ] ШЧО ЗГОДИЛО МЕНИЕ ГОСТУ РАДИНУ, СМРТ ЛИ [АЛИ КОИМ ДРУГИМ] УЗРОКОМ, ТАИ ПИСМА ОСТАЈУ И ЕСУ ОТАИНА БОГА, КОИ СЕ ЗДРЖЕ У ИМЕНУ У ВИШЕ Р(Е)ЧЕНИЕХ ПИСМЈЕХ И ПОВЕЉАХ , ЗА КОИ ПОКЛАД, СДА ОДЛУЧИХ И РАЗРЕДИХ НА БОЛИ И НА ПРАВИИ НАЧИН, НЕГО ШЧО СЕ И КАКО ИМЕНУИЕ У ПРВИЕХ ПИСМЈЕХ . СДА ОВОИ ПОСЉЕГНЕ ОД ПРВИЕХ ПИСМО УЧИНИСМО, ДА ЗДРЖИ СВА ИНА И ПО СЕМ ПИСМУ МОЕМ, ГОСТА РАДИНА, ДА СЕ ИМА И ХОЋЕ РАЗРЕДИТ И УЧИ(Н)ИТИ ЗА МОИЕ Р(Е)ЧЕНО ИМАНИЕ, КОЕ СЕ НАХОДИ У ПРВЈЕХ ВИШЕ Р(Е)ЧЕНИЕХ ПОВЕЉАХ, ДА СЕ СВАКОМУ МОМУ СУРОДНИКУ А ИЛИ СЛУЗИ АЛИ ПРИЈААТЕЉУ НА ПУНУ И НА ТВРДО МОЈЕ РАЗРЕГЕНЈЕ:
НАИПРВО ЗА МОЈУ ДУШУ, ГОСТА РАДИНА 6 САТ ДУКАТ ЗЛАТИЕ ДА СЕ ДАДУ ЗА СЛУЖБУ БОЖИЈУ ТАЈ ШЕСТ САТ ДУКАТ ДА СЕ ИМАЈУ ПОДАТИ РАЗЛОЖНО И НАЧИНО(М):
ТРИСТА ДУКАТ ДА СЕ ИМАЈУ И ХОЋЕ ДАТИ У РУКЕ НЕТЈА МИ, ГОСТА РАДИНА СЕОНИЧАНИНА, ДА ОН ТОЈ РАДЗЈЕЛИ С ПРАВОМ ДУШОМ И З ДОБРИЕМ НАЧИНОМ КРШЧЕНИЕМ, КОИ СУ ПРАВЕ ВЈЕРЕ АПОСТОЛСКЕ, ПРАВИЕМ КРСТЈАНОМ, КМЕТЕМ И ПРАВЈЕМ КМЕТИЦАМ КРСТЈАНИЦАМ, КОИ ЗА МОЈУ ДУШУ У СВАКИ ВЕЛИК ДАН И СВЕТУ НЕДЈЕЉУ И СВЕТУ ПЕТКУ , НА ЗЕМЉУ КОЛЕНА ПОКЛЕЧУЋЕ ГОВ(О)РЕ СВЕТУ МОЛИТВУ (sic!) БОЖИЈУ, ДА БИ НАС ИЗБАВИО ГОСПОД  БГ ОД ГРЈЕХОВ НАШИЕХ И ПОМИЛОВАО НА СТРАШНОМ СУДИШТУ ВЈЕКУ ВЈЕКОМА: А НАВЛАШНО ДА СЕ ТОИ ДЈЕЛИ СТАРИЕМ КМЕТЕМ И КМЕТИЦАМ , ТАКОГЕ ТКО БИ БИЛ УБОЗИ ДОБРИ МУЖИЕ, ОД  КОЕ СУ ГОДИЕ ВРСТЕ, ИЛИ КРСТЈАНЕ И КРСТЈАНИЦЕ, КОИ ГРЈЕХА НЕ ЉУБЕ, ДА ИМ ИМАА И ХОЋЕ ДЈЕЛИТ Р(Е)ЧЕНИ НЕТИ МИ РАДИН, КАКО КОГА ВИДИ И ЗНАА ОД НАШЕГ ЗАКОНА, ИЛИ СЛЈЕПА ИЛИ ХРОМА ИЛИ МЛОБНА ИЛИ УБОГА, КАКО КОГА ВИДЕЋИ, НИКОМУ ТРИ ПЕРПЕРЕ А НИКОМУ ЧЕТИРИ А НИКОМУ 5 А НИКОМУ 6 А НИКОМУ 7 А НИКОМУ 8.
 
ТАКОЋЕ И МРСНИЕМ ЉУДЕМ, ПРОКАЖЕНИЕМ И СЉЕПИМ И ХРОМИМ И ГЛАДНИЕМ И ЖЕДНИЕМ И СТАРЦЕМ И СТАРИЦАМ: ТЈЕМ ДА СЕ ИМАА И ХОЋЕ ДАВ(А)ТИ КАКО КОГА ВИДЕЋЕ, НА ВЕЛИКЕ БЛАГЕ ДНИ У СВЕТУ НЕДЕЉУ И У СВЕТУ ПЕТКУ И НАВЛАШНО НА  ДАН СВЕТОГА РОЖАНСТВА ХРИСТОВА И НА СВЕТО БЛАГОВЈЕШТЕНИЕ И НА СВЕТО ВЗКРЕСЕНИЈЕ ГОСПОГНЈЕ И НА ДАН СВЕТОГ ГЕОРГИЈА, МОГА КРСНОГ ИМЕНА, И НА ДАН СВЕТОГ ВЗНЕСЕНИЈА ГОСПОГНЈА И НА ДАН СВЕТОГА ПЕТРА И НА ДАН СВЕТОГА ПАВЛА И НА ДАН СВЕТОГА СТЈЕПАНА ПРВОМУЧЕНИКА И НА ДАН СВЕТОГА МИХАИЛЈА АРХАНГЕЛА, НА ДАН СВЕТЕ ДЈЕВЕ МАРИЕ, НА ДАН СВИЕХ СВЕТИЕХ: ТОИ СВЕ ВИШЕ ПИСАНО ИМЕНОВАНО, КАКО СЕ И ШЧО  У СЕМ ПИСМУ ЗДРЖИ ТЕИ 10 ДУКАТ ДА ИМА ДАТИ КНЕЗ ТАДИОКО МАРОИЕВИЋ И СИНОВАЦ МУ МАРОИЕ НАОКОВИЋ Р(Е)ЧЕНОМУ ГОСТУ РАДИНУ СВРХУ НЕГОВЕ ВЈЕРЕ, КОЈУ ВЈЕРУЈЕ И ПОСТА, КОИ ПОСТИ, ДА НЕ МОЖЕ НИ ХОЋЕ НА  МАИЈЕ ДОНЕСТИ НИ УЧИН(И)ТИ ВИШЕ ПИСАНОГА ИМЕНОВАНОГА 10 ДУКАТ, НЕГО РАЗДЈЕЛИТ И РАЗРЕЛИТ ПРАВО И ЦЈЕЛО И ИСТИНО ЗА МОЈУ ДУШУ, КАКО СЕ И ШЧО ВИШЕ ИМЕНУЈЕ, АКО НЕЋЕ БИТИ ПРИЧЕШНИК БОЖИЕМ НЕПОСЛУШНИКОМ И АКО ХОЋЕ, ДА МУ ЈЕ МИРНА И ПОК(О)ИНА ДУША ПРИД ВИШНИЕМ ГОСПОДОМ БГОМ И ПРЈЕД СВЕТОМ ТРОИЦОМ НЕРАЗДЈЕЛИМОМ, ТЈЕМ ПРАВО ДА УП(О)КОИ  ДУШУ  МОЈУ, КОЛИКО УСХОЋЕ ГДИН БГ СВЕМОГУЋИ.
ТАКОГЕРЕ ПО ТИ НАЧИН РЈЕЧ ПО РЈЕЧ СЛОВ(О) ПО СЛОВ(О) ОД ТЈЕХИЕ НАИПРИЈЕ 6 САТ ДУКАТ СТАЛЈУ НА УФАНИЈЕ БОЖИЕ ДРУГУ ТРИСТА ДУКАТ У ОВЛАСТ И РАЗГЛЕДБУ КНЕЗА АНДРУШКА СОРКОЧЕВИЋЈА И ТАДИОКА МАРОЕВИЋЈА, ДА СУ ОНИ ТОМУИ ПОЧЕЛО И СВРХА РАЗРЕДИТ И РАЗДЈЕЛИТ РЕЧЕНО ЗАДУШИЕ МОИЕ, ГОСТА РАДИНА, ПО ПРАВОМ ПРАВИЛУ НИШЧЕТНИЕМ И УБОЗИЕМ, СЉЕПИЕМ И ХРОМИЕМ СИРОТАМ УДОВИЦАМ, ЗА ТО ПОВЈЕ И ОСТАВИХ У НИХ МОИЕ РЕЧЕНО ЗАДУШИЕ СВРХУ ВЈЕРЕ И ДУШЕ И ПЛЕМ(Е)НСТВА НИХ, ДА ДЈЕЛЕ, КАКО КОГА ВИДЕ СТАРА ИЛИ УБОГА А ИЛИ НЕВОЛНА ЧОВЈЕКА, НИКОМ 3 ДИНАРЕ А НИКОМУ 4 А НИКОМУ 5 А НИКОМУ 6 А НИКОМУ МИМО 8 ДИНАРА . К ТОМУ ДА СЕ ИМАЈУ СВЈЕЋЕ ЖЕЋИ ЗА ДУШУ МОЈУ, ГОСТА РАДИНА, У ХРАМЈЕХ БОЖИЕХ НА ОНЕИ СВЕТЕ ВЕЛИКЕ ДНИ, КОИ СЕ ВИШЕ ИМЕНУЈУ, СВАКУ СВЕТУ НЕДЕЉУ И СВЕТУ ПЕТКУ.
ОД ВЕЋЕ ТОГАИ ЗАДУШЈА, КОЕ ЈЕ ОДЛУЧЕНО НА СЛУЖБУ БОЖИЈУ И ВСИЕХ СВЕТЈЕХ, ЈАА ГОСТ РАДИН, НЕ ЗНАЈЕ СВРШЕНИЈА ЖИВОТУ МОМУ, КДА ЛИ, ГДЈЕ ЛИ, У КОЈЕ ЛИ ВРЈЕМЕ, НАРЕДИХ И СРЕДИХ И РАСПИСАХ ОСТААЛО ПРАВО ИМАЊЕ МОЈЕ, БУДЕ ЗДРАВ У ПАМЕТИ, МОИОИ, ДА СТОИ РЕЧ(Е)НО ИМАНЈЕ МОЈЕ СВЕ ПОТПУНО, МЕНИЕ ЗА, МЕНИЕ НА МОЈУ ВОЉУ, ПО СВОЕМ, У СВОЕМ И ПО СВЕ. А ЗГОДИЛО ЛИ Б(И) СЕ СМРТ МЕН, ГОСТУ РАДИНУ, ОСТАЛЈАМ И НАРЕГУЈУ ОСТАЛО МОЈЕ ИМАНИЈЕ:
НAИПРВО ВУКАВИ КРСТЈАНИЦ(И), БРАТУЧЕДА М(И) А КЋЕРШИ ТВРТКОВИ 150 ДУКАТ А ГОСТУ РАДИНУ НЕТЈУ МИ СЕОНИЧАНИНУ 100 ДУКАТ, А ДРУГОЈ ВУКАВИ  КРСТЈАНИЦ(И), МЛАИШОИ ВУКНИННН(ОИ) 100 ДУКАТ СТОИСАВИ МЛАИШОИ МОИОИ ШЕСТДЕСЕТ ДУКАТ: ВУКНИ СЕСТРИ МОИОИ 60 ДУКАТ: ВУКНИ СЕСТРИ МОИОИ 10 ДУКАТ А ВУЧИЦИ КЋЕРШИ МОИОИ 200 ДУКАТ: А ТРЕМ КРСТЈАМ КОЈИ СУ ЗА МНОМ ПОШЛИ, НАИПРЕ ДА СЕ ДАА ВУКШЕ 60 ДУКАТ ДРАГОЈУ 50 ДУКАТ (Овдје иде у оригилалу кратак празан простор): МИЛИСАВИ КРСТЈАНИЦ(И) ДА СЕ ДАА 20 ДУКАТ А РАДИНУ КРСТЈАНИНУ(bis) ДА СЕ ДА 60 ДУКАТ.
А  ПРОЧИЕХ НАЈПРИЕ ДАА ПАВИ НЕВЈЕСТИ (МИ) С ТРЕМИ СИНМИ ДВЈЕ ТИСУЋЕ ДУКАТ А КЋЕРШИ МИ АЛИНИЦИ 100 ДУКАТ А СИНОВЦУ МИ ВЛАДИСЛАВУ З ДУМА СИНОВМА ТИСУЋУ ДУКАТ А НЕВЈЕСТИ МИ КТАВИ 100 ДУКАТ А СЛУГАМА МОЈЕМ КОИ СУ ЗА МНОМ ПОШЛИ, НАИПРИЕ ВУКАСУ КОМ(О)РНИКУ 100 ДУКАТ, РАДОСАВУ И БРАТУ МU ВУКИЋУ РАДИЛОВИЋЕМ 60 ДУКАТ, РАДОВАНУ ОСТОИЋУ 30 ДУКАТ А ЧЕТИРИЕМ ГОИТАНОВИЋЕМ, РАДИВОЈУ И МИХОЈУ И РАДОСЛАВУ И ОБРАДУ, СВИМ НИМ  70 ДУКАТ, ТАКО ДА БУДУ МИХОЈУ ТРИДЕСЕТИ ДУКАТ А ОНИЕМ СВИЕМ ТРЕМ 40 ДУКАТ, РАДОНИ ВУКОТИЋУ 40 ДУКАТ, ВУКИЋУ ВУКАШИНОВИЋУ 30 ДУКАТ, ОБРАДУ И МИЛИЦИ, СЛУГАМ НАШИЕМ 10 ДУКАТ ДУКАТ А ГЈУРЈЕНУ И ИЛИЕ 10 ДУКАТ А НАШЕМ ПРИЈАТЕЉУ, КНЕЗУ ТАДИОКУ МАРОЕВИЋУ, ДВЈЕСТИ ДУКАТ И ШУБУ МОЈУ ЦРВЕНУ ОД АКСАМИТА, ПОДСТАВАЛЈЕНУ ЦИВЛИНИ, КОЈУ МИ ЈЕ ДАРОВАО ГДН КРАЛ МАТИЈАШ. КНЕЗУ АНДРУШКУ 100 ДУКАТ, А ЗА ХРАМ И  ЗА ГРЕБ ГДИ МИ КОСТИ БУДУ И ЛЕГУ  140 ДУКАТ.
 А ОВОЈ НЕКА СЕ ЗНАЈУ ПОКЛАДИ ПРАВИ, ГОСТ РАДИН, ШЧО ЈЕ ТКО У МЕНЕ ПОСТАВИО, ДА НЕ ИЗГИНЕ НИ НА МАНИЈЕ ДОГЕ:
НАИПРИЕ БРАТУЧЕДА МИ, ГОСТА РАДИВОЈА 270 ДУКАТ, ТОЈ ДА МУ СЕ ДАА ДЈЕТЕТУ, А СИНУ БОЖИЧКА МИЛОШЕВИЧЈА СЈЕРЧАНИЦЕ ДА МУ СЕ ДА 160 ДУКАТ А ВОУКУ ГОСТУ УСКОПАЉСКОМ, 110 ДУКАТ.
ОСТАЛО МОЈЕ ИМАЊЕ ИЛИ Е У СУДОВЕХ ИЛИ У  ИНОМ КОВУ ТОИ, ДА РАЗДЕЛЕ ЧЕТИРИ СИНОВЦИ МОИ ВЛАДИСЛАВ И ТВРТКО И ЈУРАИ  И РАДИЧ. А ОСТАЛО ПОКУЋЈЕ И ИМАЊЕ МОЈЕ ТОИ ДА СЕ НА НА ГЛАВЕ ВУКНИ И ВУЧИЦ(И) И МИХНИ И ТВРДКУ И ЈУРЈУ И РАДИЧУ,ИЛИ БИ КОНИ, ИЛИ СУ СВOИТЕ МОЈЕ И БИСАЗИ, ИЛИ КОЕ ГОДИЕ ПРТИШЧЕ ИЗАМ ШУБА СА ЗЛАТОМ: ОНАИ ДА Е ТВРДКУ.
ТОИ СВЕ ВИШЕ ПИСАНО ИМЕНОВАНО НА УФАЊЕ БОЖИЕ РАЗДЈЕЛИСМО И НАРЕДИСМО, ДА ДОБАР НАЧИН И РАЗРЕДБУ УЧИНЕ ТОМУИ СВЕМУ ВИШЕ ПИСАНИПОЧТЕНИ И ВИШЕ ИМЕНОВААНИ КНЕЗ АНДРУШКО СОРКОЧЕВИЋ И КНЕЗ ТАДИОКО МАРОЕВИЋ И Ш НИМ МОЈАА  ДВА  СИНОВЦА  ВЛАДИСЛАВ И ТВРТКО.
ПИСАНО ЉЕТА ГОСПОДНЕХ НА 1466 ЉЕТО МСЦА  ЖЕНАРА  5 ДАН У ДУБРОВНИКУ.
                                                                    
                                                                         ***

1 komentar

Ostavite komentar

https://www.bastabalkana.com/wp-content/uploads/2019/04/Dr-Milena-Šćepanović-proktolog-hirurg-ordinacija-Proktomed.jpg
Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280