CANNABIS INDICA

Indijska konoplja je biljka od koje se dobija droga kao što su hašiš, marihuana i drugi narkotici. Šta kaže poštena nauka o kanabisu i indijskoj konoplji

 

Srbija je izložena strašnom medijskom i političkom pritisku da se indijska konoplja legalizuje – pokret Lekalizacija marihuane. Kao mantra se ponavljaju lažne i nedokazane tvrdnje o indijskoj konoplji da leči rak, da niko od nje nije umro, da ne stvara zavisnost, da je ona uklonjena iz farmakopeje zbog farmaceutskog lobija, ali istina je drugačija – ona nije čudotvorna biljka, ona je narkotik. Oni koji žele da je nesmetano uživaju i da zaradjuju na prodaji indijske konoplje, najglasniji su i traže da se izvrši legalizacija indijske konoplje, ne vodeći računa koliko njih će postasti narkoman zbog toga. Navodno, legalizacija marihuane je u medicinske svrhe, iako se ozbiljna nauka ne slaže da je indijska konoplja lekovita biljka.

Indijska konoplja i hašiš kao droga – uzgoj, primena, delovanje Cannabis indica vs sativa

Obična konoplja Sativa i Indijska konoplja Indica

Pročitajte jedan pošten članak o tome šta je Indijska konoplja i hašiš koji se od nje dobija i gde to vodi, napisao ga je pre par decenija naš čuveni akademik Jovan Tucakov, u vremenu kada je nauka bila poštenija a progaganda manje manipulativna.

. . .

INDIJSKA KONOPLJA I HAŠIŠ

Cannabis indica Lamarck Cannabinaceae

Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi ženske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas).

Naša obična konoplja, kudelja, Cannabis sativa L., koja se u Bačkoj i okolini Leskovca gaji kao važna tekstilna industrijska biljka zbog odličnog vlakna za izradu kanapa, užarije, platna i drugog tekstila, verovatno je poreklom iz Indije, Persije i Kine, odakle se vremenom raširila po celom svetu.

Konoplja je vrlo polimorfna biljka, ima mnogo varijeteta. Jedna njena odlika koja interesuje farmakognoziju, jeste Cannabis indica Lamarck. Razlikuje se od obične konoplje mnogo većom sadržinom narkotičnih smolastih materija, zbog kojih se gaji, najviše u Indiji. Vlakno joj nije tako dobro kao u obične konoplje. Gajena u hladnijim predelima, kod nas i po visokim planinama, indijska konoplja se izmetne u običnu, postaje inaktivna ili vrlo slabo aktivna. Najbolju drogu daje Bengal, jer je tamo gajenje indijske konoplje pod stručnom i strogom kontrolom vlasti. U avgustu se seje, a u septembru rasađuje u jaku, duboku, dobro nađubrenu zemlju; žanje se februara i marta. U ravnici biljka Indijska konoplja naraste 2-3 m, a u brdima 1-2 m visoko.

Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije, u istočnoj Africi (Zanzibar), u južnoj Africi, Tripolisu, SAD (Teksas) i drugde.

Od indijske konoplje dobija se više droga:

1. Bhang se dobija sušenjem još zelene konoplje. Obično se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nešto malo lišća i ploda. Služi za izradu raznih, vrlo složenih opojnih napitaka močenjem droge u razblaženom alkoholu (kapi kanabisa) sa ili bez dodataka opijuma, tatule, duvana (lutki, mudra). Proizvodi se i uživa u Indiji kao afrodizijak.

2. Gunjah, Ganja Guaza je jača vrsta opijata jer sadrži više smole, tako da su vrhovi grančica slepljeni. Dolazi u raznim oblicima. Mirisa je vrlo jakog; još bolje se oseća kad se droga rastrlja ili zagreje. Vrlo je opojna droga. Puši se u naročitim lulama u Indiji.

3. Charas, Charrus ili Churus je najaktivnija trgovačka forma. Sastoji se gotovo od čiste smole indijske konoplje sa nešto malo delića biljke, zemlje i druge nečistoće. Ova sirova smola indijske konoplje dobija se trljanjem medju rukama ili ceđenjem smolastih vrhova konoplje pomoću grubih tkanina ili se pusti da kroz redove indijske konoplje u cvetu prolaze ljudi odeveni u kožno odelo, pa se posle smola indijske konoplje krivim noževima sastruže s kože.

U Arabiji Egiptu upotrebljava se hašiš spravljen na svojstven način.

U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban način opojnu drogu pod nazivom kif.

U Turskoj izradjuju vodeni ekstrakt od indijske konoplje, kome posle toga dodaju razne aromatične i afrodizijačne biljke. Taj opojni preparat nazivaju hafijum ili hafljun.

U Meksiku i južnim delovima SAD uživaju marihuanu spravljenu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana.

Izgled droge Indijske konoplje

Vrhovi ženske konoplje u cvetu s delimično zametnutim plodovima. Oni su grubo dlakavi i slepljeni smolastom masom u rapave, skoro pljosnate grudve zelene boje. Lišće pri cvetu je jednostavno, duguljasto, slično bodlji, po rubu testerasto-zupčasto. Pazušne zbijene cimozne cvasti imaju duguljaste zaliske a svaki cvetić obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica, koja posle omotava jednosemeni plod dugačak do 5 a širok do 2 mm. Droga mora biti zelena, posebnog narkotičnog mirisa koji se jače oseti kad se droga trlja ili zagreje; aromatičnog, gorkog i neprijatnog ukusa.

Hemijski sastav indijske konoplje

Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. Glavni sastojci su smola (do 20%) i etarsko ulje (oko 0,3%). Ima još i holina, trigonelina i kalcijum-karbonata. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. Ostavlja do 15% pepela.

Smola indijske konoplje je mrka, amorfna i polutečna masa (Smith, 1845). Rastvara se u alkoholu, etru i sumporugljeniku.

Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilac narkotičnog dejstva indijske konoplje i hašiša jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirisa na konoplju: kanabinol, C21H23O2. Izaziva vrtoglavicu. Kanabinol se vrlo brzo kvari, oksiduje na vazduhu pod uticajem enzima oksidaze. Na ovaj način se može objasniti zašto se droga mora obnavljati svake godine i čuvati hermetički zatvorena. Posle dve godine običnog čuvanja droga indijske konoplje je potpuno neaktivna.

Godine 1940. izolovano je još nekoliko aktivnih sastojaka: kanabidiol, kanabol i kanin. Svi se oni rastvaraju u uljima.

Uspela je sinteza kanabinola i na taj način dokazana njegova hemijska konstitucija.

Etarsko ulje indijske konoplje je lakše od vode, dosta tečno, levogirno, boje kao ćilibar; sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena), jedne bezbojne, vrlo aromatične tečnosti. U vodi rastvorljive supstancije indijske konoplje su neaktivne.

Upotreba indijske konoplje

Indijska konoplja služi kao narkotik, antispazmodik, sedativ i hipnotik. Na Istoku se upotrebljava za stomačno-crevna oboljenja, protiv grčeva, histerije, velikog kašlja, reume, gihta, migrene, neuralgije, kao antidot pri trovanju strihninom itd.

Daje se do 1 gram 10%-ne alkoholne tinkture, 0,05 do 0,10 g suvog alkoholnog ekstrakta ili u obliku smole, zelenog (0,05 do 0,20 g) ili mrkog „kanabina“ (0,03 do 0,05 g). Prašak se ne daje jer je skoro uvek neaktivan, budući da se u njemu kanabinol mnogo brže oksidiše.

Najbolji su oni proizvodi koji su izradjeni na mestu proizvodnje od potpuno sveže droge pouzdanog porekla. Važnost i upotreba indijske konoplje medicini su sasvim neznatne, pogotovu kad se uporedi s ogromnim količinama koje se potroše za uživanje po raznim muslimanskim zemljama.

U zapadnoevropsku medicinu indijska konoplja je uvedena posle ogleda O’Shaughnessy 1838. do 1839. godine.

Šta je Hašiš i kako se dobija

Hašiš je preradjena smola dobijena od indijske konoplje (Cannabis indica). Smoli indijske konoplje za uživanje dodaju šećera, masla, brašna, opijuma, cimeta i drugih aromatičnih začina, mošusa, raznih afrodizijaka, bunike ili tatule, strihnina i drugih sredstava, što zavisi od ukusa potrošača, koji je različit u raznim zemljama. Narodi na Istoku znali su odvajkada za opojnost indijske konoplje.

Prema Herodotu, Skiti su preneli upotrebu indijske konoplje u Evropu otprilike 1.500 godina pre naše tere. Hašiš se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj botanici toga doba, jer su ga već tada Kinezi i Indusi uživali. Izgleda da Egipćani, Jevreji, Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Arapima je došla iz Persije i brzo se raširila pod imenom hašiš. Sve do 1809. god. nije se znalo od čega se pravi hašiš. Tada, prilikom Napoleonovog pohoda u Egipat, Lamark je opisao drogu. Tom prilikom se među francuskim vojnicima brzo raširilo uživanje hašiša, pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama.

Od toga doba do danas izvršena su mnogobrojna hemijska, fiziološka i terapeutska ispitivanja, ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Još uvek se najveći deo indijske konoplje upotrebljava za uživanje. Od Maroka do Indije hašiš vekovima uživaju milioni ljudi, najviše muslimani. Hašiš puše i piju.

Dejstvo hašiša moglo bi se podeliti na 4 perioda:

1. Najpre se javlja draženje (potreba za bukom, galamom, pokretima, ludom mahnitom igrom, smehom, vriskom, urlikanjem; živci su ustreptali, čovek se oseća neobično lak i čio).

2. Period fantazije, zanosa, čudnog pijanstva i prijatnog osećanja; nastupa neuravnoteženost, govor bez veze (i smisla, kao kad neko bunca ili »kao da se najeo bunike«.

3. Period halucinacija, vizija ekstaze.

4. Umor, tromost i sanjivost.

Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osećaju nikakve bolove, a mnogi tvrde da im mučenja, batine i druga zlostavljanja prijaju (fakiri, fanatici, asketi, proroci). Za strah ne znaju. Arapi i Turci davali su svojim vojnicima pre borbe hašiš. Jedino se tako mogu protumačiti neshvatljiva hrabrost i užasna svirepost koja je krstašima (XII i XIII veka) ulivala toliko straha. Misli se da francuska reč assassin (svirepi ubica) potiče od reči hašišin, tj. čovek od hašiša.

Od Maroka do Indije više od 50% umobolnih po bolnicama i zavodima su bivši uživaoci hašiša ili opijuma, a isti je procenat i medu teškim prestupnicima, ubicama i kradljivcima. Jer duže uživanje hašiša veoma je škodljivo i najčešće dovodi do užasnog furioznog ludila, a redovno i do osiromašenja, bede i nevolje, raspikućstva i uništenja porodice. Deca i žene su veoma osetljivi prema hašišu. Alkohol smanjuje dejstvo hašiša, a kiseli napici istrezne opijenog, zbog čega se oni daju kao protivotrov u slučaju trovanja (Planchon).

Posle I svetskog rata počeli su kod nas gajiti indijsku konoplju, ali se toga odustalo već prve godine gajenja, nešto zbog nerentabilitosti (skupoća radne snage), a još više zbog slabijeg kvaliteta od indijske droge. U okolini Bitolja, gde je bilo zasejano mnogo hektara indijske konoplje već prve godine uginule su sve pčele u tom kraju.

Kontrola Svetske zdravstvene organizacije pri OUN. Toksikomanija drogama izradjenim od indijske konoplje uzima sve više maha u svetu. Zbog toga je medjunarodna kontrola vrlo stroga. Trovanja su akutna i hronična, štetna za pojedinca i za društvo. Najgore je što hašiš i drugi preparati izazivaju naviku, neizdržljivu potrebu za stalnim uzimanjem i povećavanjem doza narkotika da bi se postigao željeni efekt. Žrtva propada psihički i fizički, ruši sebe, porodicu i okolinu.

Prof. Dr Jovan Tucakov

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: