SOKRAT I OMLADINA DANAS

Sokratove mudre misli i pouke o sadašnjosti. Kako bi slavni grčki filosof govorio danas da je u prilici da vidi kako se živi i radi

 

Šta mislite kako bi govorio Sokrat danas omladini? Nekoliko njegovih misli sa izmenjenim rečima koje dobijaju drugačiji smisao. Sokratove mudre pouke o vremenu današnjem omladini, koju je kvario i zbog toga bio osudjen, kako tada, tako bi bilo i sada.

Kako bi govorio Sokrat danas - Sudjenje i smrt Sokratova

Smrt Sokratova

Sokrat (4. jun, 470. p. n. e. – 399. p. n. e.) (grčki Σωκράτης) je bio grčki (atinski) filozof i jedna od najznačajnijih ličnosti zapadnjačke filozofske tradicije.

Njegov najznačajniji doprinos zapadnjačkoj misli je njegova dijaloška metoda istraživanja, poznata kao sokratski metod ili metod elenhos (elenchos), koji je on široko primenjivao u ispitivanju ključnih moralnih koncepata a prvi put je opisan u Platonovim Sokratskim dijalozima. Zbog ovoga se Sokrat obično smatra ocem etike ili moralističke filozofije, i filozofije uopšte.

Sokratov otac je bio Sofronisk, vajar, a majka Fenareta, babica. Bio je oženjen Ksantipom, koja mu je rodila tri sina (Lamprokle, Sofronisk i Meneksen). Po kulturnim standardima onog vremena, nju su smatrali oštrokondžom. Sam Sokrat je posvedočio da je, pošto je naučio da živi sa Ksantiopom, sada sposoban da se nosi sa bilo kojim drugim ljudskim bićem, kao što jahač koji je navikao na divlje konje sa lakoćom jaše manje divlje. Sokrat je voleo da ide na Simpozije, partije pijenja i pričanja. Legendarna je bila njegova sposobnost da pije, ostajući trezan čak i kad bi se svi iz njegove družine teško napili. Takođe je iskusio vojnu akciju, boreći se u Potidejskoj bici, Delijskoj bici i Amfipoljskoj bici. Iz platonovog Simpozijuma znamo da je Sokrat odlikovan za hrabrost. U jednoj prilici je ostao sa ranjenim Alkibijadom, i verovatno je spasao njegov život. Tokom ratnih pohoda je takođe pokazao neobičnu čvrstinu, hodajući bez obuće i kaputa zimi.

Sokrat je živeo u vremenu opadanja Atine posle poraza od Sparte i njenih saveznika u Peloponeskom ratu. U vreme kada je Atina pokušavala da se oporavi od ponižavajućeg poraza, Atinski javni sud je doveo tri vodeće javne figure da sude Sokratu zbog bezbožnosti i kvarenja atinske omladine. Sud ga je osudio, i kao kaznu je ispio otrov.

 

Kako bi govorio Sokrat danas omladini

Znam da premijer vlade sve zna.

Bolje je znati malo i nekorisno, nego mnogo i korisno.

Brak i koalicioni sporazum je nešto zašto se čovek uvek kaje, bilo da ga sklopi ili ne sklopi.

Samo pokvaren na funkciji čovek može biti trajno srećan, dok pošten mora biti nesrećan.

Nije teško znati kako se nešto radi. Teško je naći drugog da to uradi.

Život van vlasti nije vredan življenja.

Najveća je sreća – roditi se bogat.

Ljudi nisu namerno dobri, nego iz neznanja. Treba znati šta je dobro za partiju da bi loše činili.

Lenjištine nisu samo oni koji ne rade, već i oni koji su zaposleni u ministarstvima.

Istina je ono što se kao zajedničko nalazi u govoru premijera.

. . .

Demokratija će platiti zato što će pokušati odgovarati svima.

Siromašni će hteti imetak bogatih. A demokratija će im to dati.

Mladi će hteti biti uvažavani kao stari, žene će hteti biti kao muškarci, stranci će hteti prava starosedelaca. A demokratija će im to dati.

Lopovi i prevaranti će hteti važne državne funkcije. A demokratija će im to dati.

A kada lopovi i prevaranti konačno demokratski preuzmu vlast, jer kriminalci i zločinci teže moći, nastaće gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije.

 

Sokrat (470-399 p.n.e.)