RADOJE DOMANOVIĆ: RAZMIŠLJANJE JEDNOG OBIČNOG SRPSKOG VOLA
E, pa, nek mi bude doz… kad bi… pardon!… kad BIH ja, sad, npr., tj., odn., po ugledu na ovaj DOLE naveden tekst R. Domanovića, napisao KONTRU… Razmišljanje jedne obične srpske krave – e, pa! – podigla bi se na mene KUKA I MOTIKA… Prvo: Društvo za… zaš… pa, onda, redom… dežurni… pa… ZATO NEĆU, pametniji sam kad ćutim!…
Radoje Domanović
Radojev deda Milić Domanović je doseljenik iz Hercegovine, s jedne visoravni između Trebinja i Nevesinja. Zadržao se u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, sina Pavla Cukića, poznatog ustanika i Karađorđevog vojvode. Ovaj oštrouman Hercegovac se uskoro radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena, obojicu sinova, Aleksu i Miloša – Radojevog oca, školuje na Bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima. Hrabar i inteligentan, uskoro postaje imućan čovek. Ženi se unukom Pavla Cukića i ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod kog je njegov otac Milić radio kao sluga…
Iz tog braka rođen je 16. februara (ili 4. februara po julijanskom kalendaru) 1873. u porodici seoskog učitelja u selu Ovsište, kod Kragujevca, Radoje Domanović.
Detinjstvo je proveo u susednom selu Jarušicama gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi, u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika, radio je u gimnazijama: u Vranju, Pirotu i Leskovcu.
Zbog političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan s posla. Oženio se 1895. učiteljicom Natalijom s kojom je imao kćer Danicu (1896) i sina Dragišu (1902) koji je umro ubrzo po rođenju…
Posle pada režima kralja Aleksandra Obrenovića 1903, nezadovoljan malim promenama u zemlji, pokreće politički list ‘Stradija, u kom pokušava da se bori protiv mana novog režima.
Razočaran, odavao se sve više boemskom životu, mnogo je pio i, usamljen, ogorčen i siromašan – umro je u 35. godini života, 4. avgusta 1908. u Beogradu…
(Slušajte njegov čuven tekst uz stajaću sliku. Govor glumca – monolog – je besprekoran, jasan, čudo od snimka!… Obratite pažnju: volovi vuku saonice, a snega nema!)…
Video-prilog
Radoje Domanović – Razmišljanje jednog običnog srpskog vola, trajanje: 10:30 minuta
Klikni, dole:
Priredio: V. V. M.
oOOo