Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Svete ikone i svete mošti u Pravoslavnoj Crkvi

 

PROZOR U NEBO

Šta predstavljaju svete ikone i šta nam dokazuju svete mošti, piše Sveti vladika Nikolaj Velimirović

 

Po Svetom Jovanu Damaskinu, ikona je sveta umetnost stvorena radi „postizanja znanja i spasenja”.

Blagodat ikone nas održava i hrani kao mana u pustinji, privodeći nas netruležnom životu. I zaista, u Žitijima Svetih čitamo da su mnogi poverovali u Hrista gledajući neku konkretnu ikonu. Primera radi, Sv. Dositej je još u mladosti posetio Svetu zemlju i tamo video oslikanu predstavu pakla koja ga je toliko uznemirila da je posle toga korenito promenio svoj život.

Svete ikone i svete mošti u Pravoslavnoj Crkvi
Optočena ikona Presvete Bogorodice Dostojno jest

Dana 1 marta po savremenom kalendaru se u Pravoslavnoj Crkvi slavi dan pobede nad ikonoborcima. Šta Sveti Vladika Nikolaj Žički o ikonama i moštima piše.

Svete ikone

Šta predstavljaju ikone?

Pre svega, one izobražavaju lik Spasitelja našeg Isusa Hrista i događaje iz Njegovog dramatičnog života. Ono što je zapisano u Jevanđelju, to je predstavljeno našim očima i u boji, naslikano na zidovima hrama, ili na drvetu ili u oblicima neke druge materije. Ono što se čitanjem prikazuje našim ušima to se isto prikazuje gledanjem našim očima.

Koga još izobražavaju ikone?

Presvetu Djevu, anđele i svetitelje.

Zašto ne ukazujemo poštovanje drugim stvarnim bićima ili stvarima, već samo anđelima i svetiteljima?

Zato što su oni vezani za božansku ličnost našeg Spasitelja Isusa Hrista i što anđeli i ljudska bića predstavljaju jedinstvenu večnu vrednost ličnosti. Svako drugo stvorenje je pomoćna i privremena vrednost.

Koji je osnovni značaj ikona anđela i svetih ljudi?

U osnovi one predstavljaju vlast natprirodne sile nad prirodnom silom.

Da li mi poštujemo ikone kao materijalne stvari?

Nikako. Mi ne obožavamo ništa i nikoga osim Presvete Trojice u Jedinici — JEDINOG BOGA. Ali mi poštujemo svetitelje kao najbolju decu Božju i sledbenike Hristove, i njihovim likovima ukazujemo posebno poštovanje kao što deca poštuju slike svojih roditelja, ili braće.

Nisu li ikone ništa više nego likovi izobraženja Hrista i njegovih svetitelja i ništa više nego simvol našeg poštovanja prema njima?

Mnogo više od toga. Osvećene ikone su kanali moćne Božje blagodati koja leči, preporađa, prosvećuje, ohrabruje i opominje. Gospod Bog toliko ljubi svoje svetitelje i mučenike kao najbliži krug svoje porodice, da daje čak moć i njihovim likovima kada se poštuju i njihovim imenima kada se prizivaju.

Kako ovo možemo dokazati?

Mnogostrukim iskustvom Crkve kroz mnoge generacije, isto kao kroz našu generaciju, a u vezi čudotvornih dejstava ikona.

Zašto nije bilo poštovanja i prizivanja svetitelja pre Hrista kao posle Hrista?

Jer su svi bili u Adu dokle nije Hristos sišao u Ad i oslobodio njihove duše.

 

 

Svete mošti

Šta su svete mošti?

Neraspadljivi ostaci svetiteljskih tela, koja su pokazala čudotvornu moć.

Postoji li primer u Bibliji koji pokazuje čudotvornu moć svetiteljskih moštiju?

Postoji, vidi II Knj. o Carev. XIII, 21.

Da li obožavamo svetiteljske mošti?

Ne. Mi obožavamo samo Jedinog Istinitog Boga koji daje silu moštima svojih ljubljenih svetitelja da ih proslavljamo, kao što su oni proslavljali Boga, dok su bili u svojim telima.

Da li pripisujemo mađijsku moć moštima i drugim sveštenim predmetima?

Ne. To je zabluda neznabožaca. Čudotvornu moć takvih predmeta mi pripisujemo živome Bogu i Njegovim živim svetiteljima, a nikako mrtvom predmetu.

Zaključak

Iz sv. Pisma doznajemo da je svemogući Bog ponekad činio čuda kroz mrtve, bezživotne stvari, na primer:

Kroz Mojsijev štap (Izl. IV, 2),

Kroz zmiju od bakra (Brojevi, XXI, 9),

Kroz Jelisejeve kosti (II Car. XIII, 21),

Kroz Hristove haljine (Mat. IX, 20),

Kroz ilovaču i banju Siloamsku (Jn. IX, 7),

Kroz senku sv. ap. Petra (Dela ap. U, 15),

Kroz maramice i ubruse sv. ap. Pavla (Dela ap. XIX, 12).

Stoga nema sumnje da je Gospod Bog činio čuda i kroz sveti Krst, svete ikone i svete mošti.

Ova čuda treba shvatiti kao milost Božju prema nemoćnim i napaćenim ljudima; kao Božje svedočanstvo da je On svuda prisutan, živi Bog, koji sve vidi pa vidi i naša dela, a isto tako čuda su Božja opomena da ukoliko ih više vidimo utoliko treba čvršće da verujemo u Njega s ljubavlju i strahom i da utoliko više upravljamo svoj moralni život prema Njegovim zapovestima. Inače, postoji opasnost da i mi budemo osuđeni s onim Jevrejima u čijem je prisustvu Isus „činio tolika čuda, ali nisu verovali u Njega” (Jn. XII, 37). Stoga je Gospod rekao: „Da nisam među njima činio dela koja niko ne čini, ne bi greha imali: a sad i videše i omrznuše mene i Oca moga.“ (Jn. XV, 24).

 

Vladika Nikolaj Velimirović – Vera Svetih – Katihizis Istočne Pravoslavne Crkve

2 komentara

Ostavite komentar