TAJNA LAZAREVE TRPEZE

Šta se jelo i pilo u vreme cara Lazara… ima li dovoljno podataka o tom prohujalom vremenu 14. veka…

 

Slavu slavi srpski knez Lazare
U Kruševcu mjestu skrovitome.
Svu gospodu za sofru sjedao,
Svu gospodu i gospodičiće:
S desne strane starog Jug-Bogdana,
I do njega devet Jugovića;
A s lijeve Vuka Brankovića,
I ostalu svu gospodu redom:
U zastavu vojvodu Miloša,
I do njega dv’je srpske vojvode:
Jedno mi je Kosančić Ivane,
A drugo je Toplica Milane.
Car uzima zlatan pehar vina…
(KNEŽEVA VEČERA, odlomak; Vuk je ovu pesmu zabeležio od svog oca Stefana)

Iako nema pouzdanih podataka o Kneževoj večeri, većina istoričara je saglasna da je moralo postojati okupljanje i dogovor srpkih velikaša uoči odlaska u Kosovsku bitku 1389.

Tajna Lazareve trpeze - Šta se jelo i pilo u vreme Cara Lazara

Jela na dvoru cara Lazara

Prema narodnom predanju, Kneževa večera uoči Boja na Kosovu 1389, održana je na Lazarevom dvoru u starom gradu Kruševcu; neki istoričari tvrde da je bila na Babinom Mostu, nedaleko od Prištine, blizu poprišta bitke; a ima i onih koji sumnjaju da je Kneževe večere, uopšte, bilo.

***************

Beo mrs i divljač

Šta su jeli srpski vitezovi uoči odlaska u Kosovski boj,  otkriva naš kuvar Toni Radić u TV-emisiji Tonijeve gozbe.

– Za predjelo se posluživao beo mrs, slan ovčji sir, kajmak, skorup i mlad crn luk. Bungur je bilo glavno jelo koje se priprema od pšenice i različite vrste mesa. Glavna jela,  bila su rezervisana za razne vrste pečenja: ovčetinu, srnetinu, zečetinu kao i meso od divljeg vepra. Na kraju gozbe, gosti su bili posluživani jabukama, kruškama, crnim i belim grožđem – otkriva Toni Radić tajnu Kneževe večere.

***************

– Iako ne možemo dati pouzdan odgovor, većina istoričara je saglasna da je dogovor srpskih velikaša pred odlazak u bitku morao postojati. Kneževa večera, vekovima kasnije,  bila je povod i za mnoga umetnička dela i pozorišne predstave koje su prikazivane još pre Drugog svetskog rata – kaže Mladen Bosnić, istoričar umetnosti… Razlika između današnjih proslava i srednjovekovnih gozbi, bila je u tom što su trajale i po više dana. Tadašnje plemstvo,  imalo je retku priliku da se sretne. Zato bi u toku višednevnih gozbi uživali u razgovorima i dobroj hrani dok su ih vinima posluživale lepe devojke…

– Bez sumnje, tadašnja kuhinja, bila je preuzeta iz Vizantije jer su se u 13. veku, u vreme kralja Milutina, uveli vizantijski običaji… Što se tiče začina, u to vreme su se koristile aromatične trave, poput majčine dušice i bosiljka… Divljač je, takođe, bila zastupljena na dvoru plemstva i pripremala se više dana, tako što bi ostajala u pacu s aromatičnim travama i vinskim sirćetom… Vina su bila vrlo odomaćena na srpskim dvorima u vreme Nemanjića. Pored župskih vina, na Lazarevom dvoru, pila su se i čuvena dalmatinaka vina jer su u to vreme postojale stalne i uhodane trgovačke veze s Dubrovnikom.

Autorka: Žaklina Milenković

Priredio: V. V. M.

oOOo