SVETA SLAVO MOLI BOGA ZA NAS
Sveti ljudi pravoslavlja su naši zastupnici pred Bogom. Zašto se molimo Svecima i Svetima za pomoć i kako treba da se molimo Svetima
Sveti ljudi pravoslavlja su svojim čistim životom zaslužili carstvo nebesko. Oni su Bogu mili i njih Bog čuje. Otuda su oni naši nebeski zastupnici, mole se za nas, štite nas i paze. Iskupljuju grehe naše, bdiju nad našim životima, mole Boga da nam oprosti sagrešenja, da nas ne kazni, da nas bolesti ne sustignu. Posebno ako je neki svetitelj naša krsna i porodična slava, Svetac zaštitnik doma. Svaki važan datum u našim životima je pod patronatom nekog svetog, dan našeg rodjenja, krštenja, venčanja, jer uvek je tada uz nas stajao svetitelj koji se tog dana proslavljao. Otuda se njima ukazuje čast i poštovanje i u molitvama se prizivaju da nam pomognu, da umole i umilostive Boga.
Pedesetnica i silazak Svetog Duha na apostole – freska
Za svaku bogougodnu stvar se možemo moliti Svetima. Samo ih nemojte moliti za stvari koje su grešne, nemoralne, bogoprotivne, za stvari koje nisu ni vama ni drugima dušekorisne, nemojte ih moliti da nekome nešto nažao učine, jer je to veliki greh a i Sveti će okrenuti lice od vas.
Prenosimo jedan tekst Mitropolita Antonija Bluma o tome zašto se moliti Svetima da nam pomognu da razumemo molitve koje su napisali sveti oci pravoslavlja, nadahnuti Duhom Svetim.
. . .
POMOLIMO SE SVETIMA DA NAM POMOGNU DA RAZUMEMO MOLITVE
U prošloj besedi sam govorio o tome kako možemo da se uključimo u iskustvo Svetih, čitajući i slušajući pažljivo molitve koje su oni sačinili iz dubine svog ličnog iskustva, iz iskustva bogopoznanja, života sa Njim i svog dubokog ljudskog iskustva. Ovo saučestvovanje u njihovom iskustvu sam poredio sa onim kako dete osluškuje razgovor odraslih, pokušavajući da se ulije u deo tog razgovora, a da ga pritom mnogo toga zbunjuje. Ali, kada se ovo dešava sa detetom ono ne samo da sluša, u jednom trenutku ono može da se obrati nekom od ljudi koji razgovaraju i da ga zamoli da mu nešto razjasni i objasni. Isto tako bismo morali i mi da postupamo u odnosu na Svete čije molitve koristimo.
Ako je istina ono u šta mi verujemo – da Bog nije Bog mrtvih, nego Bog živih (Mt. 22, 32), ako su za Njega svi živi, ako u večnosti oni sveti ljudi koji su na zemlji sačinili ove molitve i dalje žive, onda oni i sad mogu da nam budu bliski. Zašto se, onda, pristupajući nekoj molitvi koja je potpisana imenom nekog Svetoga kao što to stoji u molitvenicima: molitva svetog Jovana Zlatousta, Vasilija Velikog ili Marka Podvižnika, ne bismo obratili datom Svetom i rekli: „Sveti Jovane, sveti Vasilije ili sveti Marko, sad ću se moliti tvojim rečima, svom dušom ću pokušati da učestvujem u deliću tvog iskustva. Pomozi mi!..“
Čime on može da pomogne?
Kao prvo, on može da se pomoli za nas: „Gospode, blagoslovi ga, prosveti, urazumi, daj mu da shvati ono što mu je do sada bilo nerazumljivo…“
A kao drugo, na neki tajanstveni način, a ovo je poznato iz iskustva, jer su to mnogi iskusili – on može da nam odškrine tajnu svoje sopstvene duše i da nam učini shvatljivim ono što bi nam inače bilo neshvatljivo. I na kraju, on može našu slabu molitvu kao na svojim rukama da odnese pred lice Božije i da kaže: „On se moli – tepa kao dete, ali pogledaj sa kakvom iskrenošću, kako iskreno, sa kakvom željom da shvati, s kakvom željom da se priljubi uz Tebe on to čini. Gospode, blagoslovi ga!..“
I ako budemo ovako postupali, ako se budemo udubljivali u reči, ne u trenutku molitve nego kad imamo slobodnog vremena da se zamislimo i razmislimo o onome što čitamo, ako se, kako je govorio Sv. Teofan Zatvornik, unesemo osećanjem srca u ovu molitvu, odnosno ako pokušamo da uhvatimo zvuk njene duboke muzike, atmosferu ove molitve, da shvatimo šta stoji iza reči, kakva osećanja (a to znači i kakvo životno iskustvo) – ako ovo budemo radili u slobodno vreme, onda ćemo kada stanemo pred Boga sa ovom molitvom, svaki put postati pomalo bogatiji i naše bogaćenje i naša bliskost sa ovim Svetim će se povećavati, on će nam postajati sve bliži, i tada će njegove reči postati žive i počeće da menjaju i preobražavaju našu dušu, a samim tim i naš život.
Mitropolit Antonije Blum – Naučimo se molitvi