Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

Небојша Милосављевић

(Бор, 5. август 1970–Врање, 27. октобар 2014)

 

Црна Гора          

Ани Ненадић и

Радовану Контићу

 

VISITOR-Plana-sa-GlaveЗемља сињег

Јадранског мора,

Мученог светог камења,

До неба пружених гора;

Брата што на брата у

Заумљу режи и

Душе народа, од давнина, што

За Христом небу тежи.

 

Земља Његоша,

Петра Цетињског Светог и

Острошког Василија;

Светих непребројивих, чија

Душа од звезда, на небу

Смутнога времена

Сјајније сија;

И слуге, на Божјој њиви

Што стара се да

Семе свето проклија,

Митрополита, часног,

Амфилохија.

 

Не знам зашто,

Често кад чујем говор и

песму њену, у

мени срце затрепери и

суза кане.

Да ли се за мене грешног

то моле Свети њени

у светлу зору кад сване;

да л’ је завичај

предака мојих

ил’ је мој увир тамо?

Знам, да, у

Кутку срца мога

Чекаш ме само.

 

9. 04. 2014.

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: