Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Crtež

 

CRTEŽ

 

Dečak nije mogao da crta u snu. Dečak nije znao šta je to java. Znao je da boje, negde, postoje; jednom je čak i viknuo to – Znam da boje postoje! – ali se eho razvukao prazninom. Ruka se pravilno kretala: odozdo na gore, sa leve na desnu stranu… Evo, crtarnula se linija. Nije, jeste, ipak nije; ponovo kretanje ruke, ništa, neće, ne da ruka, ne da olovka, ne da papir, ne da đavo prokleti. Ne da…

Dečak nije mogao da crta.

Kratka priča Crtež i olovke u boji

(„Ovo je samo grafitna olovka, boje ne postoje!”)

Boje su stalno sa njim, u njemu, ali ništa iz njega ne izlazi.

Dečak nije mogao da crta u snu!

Pokušavao je da se seti šta je to java, ali se sećao samo snova: tih – nikada neću imati devojku – snova, tih – deca u školi nisu zlobna samo vole da ponekad sapliću i šutiraju – snova, tih – razredna se uvek zagrcne kada govori moje prezime i pita ko će doći na roditeljski sastanak – snova, tih – gde je nestao crtež u kome držim mamu i tatu za ruku – snova, tih – mama ne plače zato što je tužna već zato što secka luk – snova, tih – tata nije otišao zato što nas ne voli već zato što je kreten – snova, tih – mrzim mog očuha – snova, tih – ako se ovako nastavi, ubiću njih ili sebe – snova, tih – kada ću da se probudim – snova, tih – ne želim da se probudim – snova…

Pokušao je da crta. Uzeo je (grafitnu) olovku i iz nje su izletele boje: i sablaznoljubičasta i vulgarnozlatna i besnožuta i usamljenozelena i… Počele su da se suše i na kraju postale: Jedna, Velika, Krasta.

Dečak nije znao šta je to java.

Ali nešto se u dečaku probudilo. NE! On se probudio, uzeo olovku, i… i… naslikao, ne iluziju sveta, već čitav svet. A onda, ponovo, miran zaspao.

 

Goran Ž. Vojnović

Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma

Ostavite komentar

Ostavite komentar