Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Ikona je celivana umetnost – Mati Makarija

 

ŠTA JE IKONA

Mati Makarija, igumanija manastira Sokolica o ikonama. Ikona kao srpska duhovna i istorijska slika. Ikona je celivana umetnost

 

Igumanija manasira Sokolica, mati Makarija (Dr Milica Obradović), koja sa svojim sestrinstvom održava, čuva i obogaćuje život i rad u svetinji preko 20 godina, govori za prištinsko Jedinstvo o ikoni kao srpskoj istorijskoj i duhovnoj slici i mi taj razgovor delimo sa čitaocima.

Pravoslavna ikona je pogled u Večnost. Ona je prozor kroz koji gledamo i ulazimo u Nebeski svet. Ikona je otelotvorenje Božanske lepote, one lepote koja je carska odora Božanskog sveta. Zato je ikona naša čulna predstava istog, dakle nebeskog sveta i ona mora da uliva nadu u čoveku i da budi njegovu ljubav prema istinskim vrednostima.

Manastir Gračanica Ikona je celivana umetnost - Mati Makarija
Manastir Gračanica – freska Isus Hristos i apostoli

Ovim rečima nas je mati Makarija Sokolička uvela u temu ikona –sveta slika.

Slikar je uopšte usvajač prostora. On potčinjava prostor lepoti teologije. Molenje je značajan dar svim ljudima Božjim. Ikona je molitvena energija vere

A o značaju duhovnog stanja u kome se nalazi ikonopisac mati Makarija kaže:

Slikanje spolja, dakle, ikonopisanje, zavisi od onog molitvenog slikanja iznutra. Ikonopisanje je, očigledno, molitva. Da bi ikona bila puna svetlosti i topline, dakle svetosti, duša ikonopisca mora da obitava u miru, u tišini i sozercanju Nebeskih vrednosti. Jer ikonopisac može da slika Nebeski svet samo onda kada je postom, molitvom i bdenjem nad dušom svojom ušao u taj svet ili bar doživeo njegov predukus.

Pitali smo mati Makariju kako tumači mišljenje pojedinih „ozbiljnih„ slikara koji kažu da je ikonpis, kopiranje i nalik stripu. A odgovor je bio ovakav:

Sujetni slikari ovog truležnog sveta odriču ikonopiscima originalnost. Međutim, originalan ili izvoran je samo onaj koji dopire do izvora, do Boga… U ovom slučaju dobar ikonopisac jeste originalan, jer voli i slika „Original„ Boga u telu Isusa Hrista. On postiže najveći stepen slobode kroz monaško odricanje svojevoljnosti, nalazi svoju neponovljivost u ličnom izboru tema i izraza iz Svetog Predanja. “Ozbiljni“ slikari tvrde da je ikona samo strip, u svojoj površnosti, u svome neznanju dokazuju da su najneozbiljniji mislioci za koje važi „učitelju nauči se sam„! Jer ikona je celivana umetnost i niko do sada na ovom svetu nije utisnuo pečat svojih usana ni na jedan strip, ali se zato porodična ikona, koja je plemićki grb porodice, kao i svaka druga pravoslavna ikona, svakodnevno celiva, uz duboko poštovanje lika koji je na njoj izobražen.

Ima se utisak da u ovoj novoj eri, ikonopis ponovo oživljava i da ima sve više svojih poklonika. Ali i da ima dosta nepoželjnih odstupanja od pravoslavne ikone na šta je mati Makarija reagovala još pre dve decenije i poslala pismo Sinodu te smo je zbog toga pitali šta se danas dešava?

U ovo nemirno vreme naš uskovitlani i strašni svet je ponovo otkrio i prigrlio ikonu. Grade se mnogi hramovi i ukrašavaju freskama. U njih se unose ikone svakojake. Na celivaonicama naših hramova najmanje se mogu naći pravoslavne ikone. Celokupno crkveno slikarstvo danas, često, ide do kiča, čak do demonizma. Zbog svega ovoga sam još davne 1992. godine kao znak svoje monaške i pravoslavne ikonopisne savesti, uputila pismo sa konkretnim predlozima svim otačatstvenim arhijerejima SPC. Ono je razmatrano na zasedanju Svetog Arhijerejskog Sinoda, usvojeno i uvršteno u Saborska akta. Nešto kasnije, 1995. godine sam uputila dopunske predloge Svetom Arhijerejskom Sinodu. Od tada su neke stvari krenule na bolje ali mnoge su ostale na mrtvoj tačci. Recimo, pre tridesetak godina je živopisan hram manastira Vavedenja u Beogradu. Umetnik nije upotrebio prave prirodne boje, kao ni odgovarajući rastvarač i već posle petnaest godina bakterije su, hraneći se akrilnim bojama, počele da uništavaju živopis, od kojeg danas postoji samo ruglo na zidovima hrama koji vapije da bude ponovo živopisan. Na žalost praksa sa akrilnim bojama se i dalje nastavlja, jer većina freskoslikara upravo njima rade.

Kosovo je dolina fresaka

A o ikoni kao duhovnoj i istorijskoj vrednosti Kosova i Metohije Mati Makartija nam je rekla sledeće:

Sveštenik u hramu propoveda nauku Božju preko pisane reči Evangelija, a ikonopisac to čini preko boja: Boje su čitano duhovno pismo za sve narode hrišćanske ekumene. Zato su naše kosovske srednjevekovne freske telali naše duhovne snage, našeg doživljaja svetosti i istine i njih kao takve, raspoznaje sav duhovni svet i mimo naših granica, kao i mimo granica starog kontinenta. Do nedavno su Amerikanci dolazeći u srpsku pokrajinu Kosmet imali vodiče pod naslovom „The valley of frescoes“. Ta dolina fresaka upravo jeste dolina srpske duše koju njena istorija i umeće slikara, izražene preko boja na zidovima naših manastira, predstavlja veličanstvenu simbiozu Božanstva i čovečnosti. A ovaj jezik boja poznaju svi narodi sveta.

Moja izložba kopija fresaka „Gračanica zarobljena lepota angelska„ upravo jeste pokušaj da svetskom čoveku prikažem lepotu angelsku i da tako podstaknem da razmišljaju da narod koji podeduje takvu lepotu nikako ne može biti genocidan narod. Ova izložba je obišla pola Evrope i dobar deo Amerike i ona je svakako deo misionarske delatnosti našeg manastira, kaže mati Makarija.

Kakva je danas atmosfera život u manastiru Sokolica, pitali smo mati Makariju.

Monah ili monahinja jesu čulo svoga naroda. U manastiru smo, živimo svoj molitveni život koji je ne samo za duše naše, nego i za duše naše sabraće, ali zar možemo prezreti duše i nesrpskog življa oko naših manastira, ljude koji žive u većem siromaštvu od našeg srpskog siromaštva?  Naš manastir je u potpunom okruženju albanskog življa, pa ipak, po onoj da ti je važniji prvi komšija do rođenog brata koji živi stotinu kilometara udaljen od tebe, pokušavamo da uspostavimo, Bogu hvala, uspeli smo da uspostavimo ljudske i tolerantne odnose sa okolnim albanskim elmentom. Kroz naš manastir su prošli gotovo svi komandiri KFOR-a. Svi su bili primljeni, domaćinski počastvovani čašicom pića i čašicom iskrenog razgovora:

“Mi sestre manastira kao i sav srpski narod na Kosovu i Metohiji bili bi srećni da živimo u našoj matičnoj državi. Podržavamo napore kosmetskih Srba da ostvare ista prava koja u pokrajini imaju Albanci, podržavamo ih kada tvrde da ako je jednom Priština mogla da kaže da neće sa Beogradom tada i sever može da kaže da neće sa Prištinom. Činjenice pokazuju da prava ljudi na Kosmetu nisu izjednačena“, rekla nam je mati Makarija.

Amerika i velike svetske sile neće rešiti pitanje Kosova. Bog će to učiniti a šta On kaže sagnućemo glave svoje i reći: Neka bude po volji Tvojoj“, ali ćemo i dalje osati verna vlastela kneza Lazara u očekivanju dana Božje pravde.

Mati Makarija je u manastiru Sokolica kod Zvečana osnovala ikonopisnu radionicu u okviru redovnog poslušanja te nas je zato interesovalo kako se radi, kako se snabdevaju bojama i materijalom za ikonopisanje i kakvo je interesovanje za sokoličku ikonu?

U Sokolici sam osnovala ikonopisnu radionicu u kojoj rade tri monahinje u okviru svog redovnog poslušanja. Ikonopisni materijal, prave prirodne pigmente i najkvalitetnije četkice nabavljamo iz inostranstva. Moje članstvo u ULUPUDS-u mi omogućava nesmetanu nabavku i uvoz istog materijala. Veliko je interesovanje za naše ikone, prosto ne stižemo da naslikamo sve što se od nas traži. Ljudi danas umeju da raspoznaju duhovne ikone koje slikaju za to posvećene osobe.

Za uspešnu i dobru monahinju škole nisu neophodne ni značajne. Sva znanja koja sam stekla u svetskim školama su veoma korisna u mom dosadašnjem životu i radu. Hemija mi pomaže da kao slikar od samo deset osnovnih boja napravim takve nijanse, koje drugi slikari teško mogu da postignu. Znanje jezika pomaže u komunikaciji sa ljudima. Pripadnici mnogih drugih jezičkih područja će naći sagovornika u Sokolici. Moje sestre i ja smo misionari prave srpske Istine na Kosovu i našoj reči, kao reči Bogu posvećenih ljudi nam se veruje.

 

Slavica Đukić

Izvor: Dnevni list Jedinstvo

 

Biografija mati Makarije

Monahinja Makarija, Dr Milica Obradović rođena je 1940. godine u Stalaću od oca Luke , žandarmerijskog oficira i majke Vidosave rođene Milinković, učiteljice.Osnovnu školu i nižu Gimnaziju završila je u Kovinu.Godine 1963.diplomirala je na Prirodno matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godine 1971. promovisana je za doktora hemijskih nauka u Ljubljani a 1981. godine diplomirala je na Teološkom fakultetu Aristotelovog Univerziteta u Solunu.

Mati Makarija manastir Sokolica i ikone
Mati Makarija – igumanija manastira Sokolica

Period od osam godina (1974-1982) provodi u Blagoveštenskom manastiru Ormiliji, metohu svetogorskog manastira Simono-Petra na halkidfiku u Grčkoj u kojem pored ostalog izučava vizantijsku umetnost teologije u bojama – pravoslavnu ikonografiju. Godine 1982. vraća se u Srbiju i prvo boravi u ateljeu akademskog slikara Dragoljuba Jašovića koji potiče iz Peći, gde se upoznaje sa kazeinskom tehnikom, zatim prati rad istog slikara na terenu. Igumanija u manastiru Sokolica kod Zvečana postaje od 1991. godine gde je i danas. Bavi se još i kopiranjem fresaka, ilustrovanjem knjiga, kao i prevođenjem svetootačke literature.

S.Đ.

Ostavite komentar

Ostavite komentar