Život

Matematika ljubavi – 3 dokazana saveta za pronalaženje partnera

 

FORMULA ZA PARTNERA

Kako matematičkim metodama naći partnera – matematika ljubavi. Postoji li formula za ljubav. Tri dokazana saveta za to kako matematika može da vam pomogne s ljubavlju i vezama

 

Pronalaženje pravog partnera nije jednostavno – ali da li je uopšte matematički moguće? U šarmantnom govoru, matematičarka Hana Fraj predstavlja šablone u našem traganju za ljubavlju i daje tri najbolja saveta (matematički dokazana!) za pronalaženje te posebne osobe.

Matematika ljubavi - 3 dokazana saveta za pronalaženje partnera
3 dokazana saveta za pronalaženje idealnog partnera

Danas želim da vam pričam o matematici ljubavi. Mislim da svi možemo da se složimo da su matematičari čuveni po tome da sjajno pronalaze ljubav. Ali to nije samo zbog naših očaravajućih ličnosti, vrhunskih veština razgovora i odličnih pernica za olovke. To je i zbog toga zato što smo zapravo uložili mnogo truda u proračunavanje načina za pronalaženje savršenog partnera.

U mom omiljenom radu na ovu temu, koji se zove „Zašto nemam devojku“ – (Smeh) – Piter Bakus pokušava da oceni svoje šanse da pronađe ljubav. Piter nije pohlepan čovek. Od svih slobodnih žena u Ujedinjenom kraljevstvu, Piter samo traži nekoga ko živi blizu njega, nekoga ko je podesnog starosnog doba, nekoga sa fakultetskom diplomom, nekoga s kime bi se verovatno dobro slagao, nekoga ko je verovatno privlačan i nekoga ko bi verovatno njega smatrao privlačnim. (Smeh) Došao je do procene od 26 žena u celom Ujedinjenom kraljevstvu. Piteru, ne izgleda baš dobro, zar ne? Da stavimo to u kontekst, to je oko 400 puta manje od procena broja inteligentnih oblika života u svemiru. To Piteru takođe daje šansu od 1 u 285 000 da naleti na jednu od ovih posebnih dama bilo koje veče. Mislim da se matematičari baš zbog toga više naročito ni ne trude da izlaze.

Stvar je u tome da ja lično nisam tako pesimističnog stava. Zato što ja znam, baš kao i svi vi, da ljubav zapravo ne funkcioniše tako. Ljudske emocije nisu uredno složene i racionalne i lako predvidive. Ali takođe znam da to ne znači da matematika nema nešto da nam ponudi, zato što je ljubav, kao i većina stvari u životu, prepuna šablona, a matematika se suštinski bavi proučavanjem šablona. Šabloni za sve od predviđanja vremena do variranja vrednosti na berzi, preko kretanja planeta do rasta gradova. Ako ćemo biti iskreni, ništa od toga takođe nije uredno složeno i lako predvidivo. Verujem da je matematika toliko moćna da ima potencijal da nam ponudi novi način gledanja skoro na sve. Čak i nešto tako misteriozno poput ljubavi. Da bih pokušala da vas ubedim u to kako je matematika neverovatna, odlična i bitna, želim da vam dam moja najbolja tri matematički dokaziva saveta za ljubav.

U redu, Savet broj 1: kako biti uspešan u sastancima preko interneta. Moj omiljeni sajt za upoznavanje preko interneta je OkCupid, dobrim delom zbog toga što ga je osnovala grupa matematičara. Pošto su matematičari, skupljali su podatke o svakom ko koristi njihov sajt, skoro deceniju. Pokušali su da nađu šablone u tome kako pričamo o sebi i u načinu na koji međusobno komuniciramo na internet sajtu za upoznavanje. Došli su do nekih veoma zanimljivih rezultata. Ali moj omiljeni je taj da se ispostavlja da na internet sajtu za upoznavanje to koliko ste privlačni ne povlači to koliko ste popularni, i zapravo kada ljudi misle da ste ružni, to može da vam ide u prilog. Hajde da vam pokažem kako ovo funkcioniše. U delu OkCupid-a koji je srećom dobrovoljan, možete oceniti koliko mislite da je neko privlačan, na skali od jedan do pet. Ako uporedite ovaj, prosečan rezultat, sa time koliko poruka dobije određeni broj ljudi, možete otprilike da shvatite kako je povezana privlačnost sa popularnošću na internet sajtu za upoznavanje.

Ovo je grafikon do koga su došli ljudi iz OkCupid-a. Bitno je primetiti da nije potpuno tačno da dobijate više poruka, što ste privlačniji. Ali onda dolazi do pitanja šta je to sa ovim ljudima koji su toliko popularniji od ovih ljudi dole, iako imaju isti rezultat na skali privlačnosti? Razlog leži u tome što nije bitan izgled sam po sebi. Dozvolite da pokušam da prikažem njihove rezultate kroz primer. Recimo, ako uzmete nekog poput Porše de Rosi, svi se slažu da je Porša de Rosi prelepa žena. Niko ne misli da je ružna, ali nije ni supermodel. Ako uporedite Poršu de Rosi s nekim poput Sare Džesike Parker, dosta ljudi bi reklo, uključujući i mene, da je Sara Džesika Parker veoma zanosna i verovatno jedno od najlepših stvorenja koja su ikada hodala Zemljom. Ali neki drugi ljudi, npr. većina interneta, izgleda da misle da ona izgleda pomalo kao konj. (Smeh) Mislim da kada biste ljude pitali koliko misle da su atraktivne Sara Džesika Parker ili Porša de Rosi, i zapitate ih da im daju rezultat na skali od jedan do pet, mislim da bi se došlo do toga da je prosečan rezultat manje-više isti. Ali način na koji bi ljudi glasali bio bi potpuno drugačiji. Poršini rezultati bili bi grupisani oko broja četiri jer se svi slažu da je prelepa, dok su kod Sare Džesike Parker mišljenja potpuno podeljena. Kod njenih rezultata bilo bi velikih podela. Ove podele su zapravo ono što se računa. Ove podele su ono što vas čini popularnijim na internet sajtu za upoznavanje. To onda znači da ako neki ljudi misle da ste privlačni, bolje je ukoliko neki drugi ljudi misle da ste potpuni grob. To je puno bolje od toga da svi misle da ste simpatična devojka iz komšiluka.

Mislim da ovo počinje da ima malo više smisla kada mislite o ljudima koji šalju ove poruke. Recimo da mislite da je neko privlačan, ali sumnjate da drugi ljudi neće nužno biti toliko zainteresovani. Ovo znači da za vas ima manje konkurencije, i to je dodatni podsticaj za vas da kontaktirate tu osobu. Uporedite to sa nekim za koga mislite da je privlačan ali sumnjate i da će svi ostali pomisliti da je ta osoba privlačna. Iskreno, zašto uopšte da se trudite da biste se ponizili? Ovde sledi veoma zanimljiv deo svega. Kada ljudi biraju slike koje koriste na internet sajtu za upoznavanje, često pokušavaju da umanje stvari za koje misle da će neki ljudi smatrati neprivlačnim. Klasičan primer su ljudi koji možda imaju mali višak kilograma i namerno biraju prilično isečenu sliku, ili na primer ćelavi muškarci, koji namerno biraju slike gde nose šešir. Ovo je zapravo suprotno od onoga što treba da radite ukoliko želite da budete uspešni. Umesto toga treba da iznesete to što mislite da vas čini drugačijim, čak i ako mislite da će neki ljudi to smatrati neprivlačnim. Jer ćete se svejedno svideti ljudima kojima biste se inače svideli, a nebitni gubitnici kojima nećete, pa, oni vam samo idu u korist.

U redu, Savet 2: kako odabrati savršenog partnera. Zamislimo da ste na sceni za upoznavanje neverovatno uspešni. Ali javlja se pitanje toga kako preobratiti taj uspeh u dugotrajnu sreću, a naročito kako odlučiti kada je pravo vreme da se skrasite? Uopšteno govoreći, nije preporučljivo da se zaletite i venčate se prvom osobom koja naiđe i pokaže neko interesovanje. Ali isto tako, ne želite da čekate predugo ukoliko želite da uvećate svoje šanse za dugotrajnu sreću. Kako to kaže moja omiljena spisateljica, Džejn Ostin: „Neudata žena od dvadeset sedam godina ne može se nadati da će ikad ponovo osetiti ili pobuditi naklonost“. (Smeh) Mnogo ti hvala, Džejn. A šta pa ti znaš o ljubavi?

Pitanje je onda sledeće, kako znate kada je pravo vreme da se skrasite ako uzmete u obzir sve ljude s kojima u životu možete izaći? Srećom, u matematici postoji nešto sjajno što možemo iskoristiti da nam pomogne, i naziva se teorijom optimalnog zaustavljanja. Hajde da onda zamislimo da počnete da izlazite sa 15 godina i u najboljem slučaju, želite da se venčate do svoje 35. godine. Postoji određeni broj ljudi sa kojima biste potencijalno mogli da izađete u toku života, i oni variraju na skali dobrote. Pravila su takva da jednom kada povučete potez i venčate se, ne možete da gledate unapred ka tome šta ste mogli da imate i isto tako ne možete da se vratite i da se predomislite. Makar iz mog iskustva, otkrila sam da ljudi obično ne vole da ih se setite godinama nakon što umesto njih odaberete nekog drugog, možda sam to samo ja.

Matematika vam kaže šta onda treba da uradite – u prvih 37% svojih šansi za izlaske, jednostavno treba sve da odbijete zbog nedostatka potencijala za brak. (Smeh) Onda bi trebalo da odaberete sledeću osobu koja naiđe, a koja je bolja od svakoga koga ste do tada videli. Evo primera. Ako uradite ovo, zapravo se može matematički dokazati da je ovo najbolji mogući način da uvećate svoje šanse za pronalazak savršenog partnera. Nažalost, moram da vam kažem da ovaj metod ima svoje rizike. Na primer, zamislite da vaš savršeni partner dođe tokom vaših prvih 37 procenata. Nažalost, moraćete ga odbiti. (Smeh) Ako pratite matematiku, bojim se da neće doći niko drugi ko je bolji od svih koje ste videli pre toga, tako da morate da nastavite sa odbijanjem dok ne umrete sami. (Smeh) Verovatno okruženi mačkama koje grickaju vaše ostatke.

U redu, drugi rizik – zamislite umesto ovoga da su prvi ljudi sa kojima ste izašli u vaših prvih 37% procenata prosto neverovatno dosadni, bezlični, užasni ljudi. To je u redu, jer ste u fazi odbijanja, tako da je to okej, možete ih odbiti. Ali onda zamislite da je sledeća osoba koja naiđe samo neznatno manje dosadna, bezlična i užasna od svih koje ste do tada videli. Ako pratite matematiku, bojim se da se morate venčati tom osobom i završiti u vezi koja je iskreno nezadovoljavajuća. Izvinite. Ali zaista mislim da ovde postoji prilika da Holmark unovči ovo i zaista se prilagodi ovom tržištu. Čestitka za Dan zaljubljenih poput ove. (Smeh) „Moj dragi mužu, samo si neznatno manje užasan od prvih 37% ljudi sa kojima sam izašla.“ Ispalo je romantičnije nego što to obično uspevam.

U redu, ovaj metod vam ne daje stopu uspeha od 100%, ali ne postoji nijedna druga strategija koja ima bolji rezultat. Zapravo, u prirodi postoje određene vrste ribe koje prate i koriste baš ovu strategiju. One odbijaju svakog mogućeg udvarača koji se pojavi u prvih 37% procenata sezone parenja, i onda odaberu prvu narednu ribu koja se pojavi nakon tog perioda, koja je, ne znam, veća i muževnija od svih riba koje su do tada videle. Mislim da i mi ljudi ovo radimo podsvesno, na neki način. Sebi dajemo malo vremena da istražimo igru, steknemo osećaj za tržište ili slično, kada smo mladi. Počnemo ozbiljno da gledamo potencijalne kandidate za brak tek kada uđemo u srednje i kasne dvadesete. Mislim da je ovo krajnji dokaz, ako je ikad bio potreban, da su svačiji mozgovi predodređeni da budu makar malo matematički.

U redu, to je bio Savet broj dva. Savet broj tri: kako izbeći razvod. U redu, zamislimo da ste odabrali svog savršenog partnera i navikavate se na doživotnu vezu sa tom osobom. Želela bih da mislim da bi svako voleo da izbegne razvod, osim možda supruge Pirsa Morgana. Ali tužna činjenica modernog života je to da se 1 u 2 braka u SAD završi razvodom, dok ostatak sveta nije daleko od toga. Možda vam se može oprostiti što mislite da svađe koje prethode rastavi braka nisu idealne za matematičku istragu. Prvo, veoma je teško znati šta treba da merite ili šta treba da brojite. Ali ovo nije zaustavilo psihologa Džona Gotmana, koji je uradio upravo to. Gotman je posmatrao stotine parova u toku razgovora i snimao u principu sve čega biste mogli da se setite. Snimao je šta je rečeno u razgovoru, snimao je provodljivost njihove kože, njihove izraze lica, otkucaje srca, krvni pritisak, zapravo sve osim toga da li je supruga uvek bila u pravu ili ne, a sasvim slučajno ona to jeste. Ali Gotman i njegov tim su zapravo pronašli jedan od najbitnijih prediktora toga da li će se par razvesti ili ne – koliko je svaki partner pozitivan ili negativan u razgovoru.

Parovi sa niskom stopom rizika imali su puno više pozitivnih nego negativnih poena na Gotmanovoj skali. Sa druge strane, u lošim vezama, mislim na one gde će se par verovatno razvesti, zatekli su se u spirali negativnosti. Koristeći samo ove jednostavne ideje, Gotman je sa svojom grupom mogao da predvidi da li će se određeni par razvesti ili ne sa preciznošću od 90%. Ali sve dok se nije udružio sa matematičarom Džejmsom Marejem, nije razumeo šta je uzrok ovih spirala negativnosti i kako se one dešavaju. Rezultati do kojih su došli po mom mišljenju, neverovatno su prosti i zanimljivi. Ove jednačine predviđaju kako će muž ili supruga reagovati kada je njihov red u razgovoru, koliko pozitivni ili negativni će biti. Ove jednačine zavise od raspoloženja osobe kada je ona sama, od raspoloženja osobe kada je ona sa svojim partnerom, ali najbitnije je da zavise od toga koliko muž ili supruga utiču jedno na drugo.

Mislim da je u ovom trenutku bitno istaći da je dokazano da upravo ove jednačine mogu savršeno da opišu šta se dešava između dve zemlje u toku trke za naoružavanje. (Smeh) Tako da je to – ljudi u zavadi koji srljaju u negativnost i vise na ivici razvoda – to je matematički jednako početku nuklearnog rata. (Smeh)

Ali termin koji je zaista bitan u ovoj jednačini je uticaj koji ljudi imaju jedni na druge, a naročito nešto što se naziva granicom negativnosti. O granici negativnosti možete razmišljati kao o tome koliko iritantan muž može da bude pre nego što žena zaista počne da ludi, i obrnuto. Uvek sam mislila da su osnove dobrog braka kompromis i razumevanje i dozvoljavanje osobi da ima prostora da bude ono što jeste. Mislila sam i da bi najuspešnije veze onda bile one gde je granica negativnosti veoma visoka. Tamo gde parovi prepuštaju i iznose stvari samo ako su zapravo velike. Ali zapravo, matematika i otkrića tima pokazali su da je istina upravo suprotna. Najbolji parovi, ili najuspešniji parovi su oni kod kojih je granica negativnosti veoma niska. Ovo su parovi kod kojih ništa ne prolazi neprimećeno i gde jedni drugima daju prostora za prigovaranje. Ovo su parovi koji se stalno trude da poprave svoju vezu, koji imaju mnogo pozitivniju sliku o svom braku. Parovi koji ne zaboravljaju stvari i parovi koji ne dopuštaju da trivijalne stvari postanu velike.

Naravno, potrebno je više od niske granice negativnosti same po sebi i nepravljenja kompromisa da biste imali uspešnu vezu. Ali mislim da je prično zanimljivo znati da zaista postoje matematički dokazi koji kažu da nikada zaista ne bi trebalo da potpuno obuzdate svoj bes.

To su moja tri saveta za to kako matematika može da vam pomogne s ljubavlju i vezama. Ali nadam se da će vam osim kao saveta koristiti i kao uvid u moć matematike. Za mene, jednačine i simboli nisu samo stvar. Oni su glas koji govori o neverovatnom bogatstvu prirode i zapanjujućoj jednostavnosti šablona koji se uvijaju i izvrću i razvijaju svuda oko nas, od toga kako svet funkcioniše do toga kako se ponašamo. Nadam se da će makar za nekoliko vas, uvid u matematiku ljubavi pomoći da vas ubedi da matematici pružite malo više ljubavi. Hvala vam. (Aplauz)

 

 

Hannah Fry

Izvor: Ted konferencije

Ostavite komentar

Ostavite komentar