Život

Poslednja stanica, posledanja stranica

 

POSLEDNjA STANICA, POSLEDNjA STRANICA

 

Čitala sam besomučno, često se vraćajući na pročitane stranice, stežući korice, vireći između rešetaka prizemne terase bolnice, u sobu gde je majka ležala. Ponekad je spavala, ponekad se umorno osmehivala. Čitala sam šizofrenično u parku ispred bolnice.

Poslednja stanica, posledanja stranica

Bolnice? Bila je to duga, prizemna zgrada, podsećala me je na radničke barake, podignute na brzinu, sklepane, tek da izdrže sezonu. Čitala sam na klupi, u parku, sa šoljom kafe u jednoj ruci i parčetom proje u drugoj, nju majka nije mogla do kraja da pojede. Taj park je bio jedina divna stvar na ovom brdu, sređen, sa krošnjama raznog drveća, podšišanom travom, stazicama od cigle i velikim klupama. Na jednoj sam danima sedela, bio je avgust, toplo, svetlo, tako rajski i životno, a baš na tom mestu su se gasile na desetine života dnevno.

Razmišljala sam kako su baš ovde, na ovom mestu, velika vrata, početak i kraj. Možda ne baš velika, ne znam kolika su vrata potrebna da bi se sve one duše, koje su se dnevno čekirale i odjavljivale sa poslednje stanice, ispratile nekuda. Bila sam baš tu, ispred tih vrata, po prvi put čekajući smrt. I spremala sam se ja, nije da nisam. Spremala i gledala kako se smenjuju kola hitne pomoći i pogrebnog zavoda.

 

Gordana Vlatković

Najlepša ostvarenja sa XIII konkursa za najkraću kratku priču IK Alma

Ostavite komentar

Ostavite komentar