Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Kultura

Ribarčeta san – Branko Radičević

 

RIBARČETA SAN

 

Al’ se nebo osmehiva!
Al’ se reka plavi!
A ribarče u čun sniva,
Jasno k’o na javi.

Ribarčeta san - Branko Radičević

On hitnuo udičicu,
Ribicu je stek’o,
Metnuo na žeravicu,
Pa je tako pek’o.

„Žeravice, de se trudi,
Nemoj tako sporo!“…
Ribica mu veće rudi,
Gotova je skoro.

Rudi riba – jošte malo
Sad mu je pečena!
Srce mu se zaigralo:
„Amo sad, milena!

„Dole ćemo jako sesti;
Al’ će da se sladi!
Mor’o bih te, ribo, jesti
I da nije gladi!“

Pa je uze, pa njom brže
da primakne k usti
Čun se ljuljnu – on se trže
Ode sanak pusti!
Branko Radičević

 

Branko Radičević (Slavonski Brod, 28. mart 1824 — Beč, 1. jul 1853) je bio srpski romantičarski pesnik. Radičević je uz Đuru Daničića bio najodaniji sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u književnost. Napisao je svega pedeset četiri lirske i sedam epskih pesama, dva odlomka epskih pesama, dvadeset osam pisama i jedan odgovor na kritiku.

Branko Radičević je pored Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Kostića bio najznačajniji pesnik srpskog romantizma.

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar