Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

HOZE MILjAN ASTREJ

Španska legija stranaca i prvi „Mladoženja smrti“ – neobični španski general i legionar i usklik Živela smrt!

 

Malo je onih vojskovođa u istoriji koji su i fizičkom pojavom govorili o svojoj ratničkoj karijeri. Jedan od takvih bio je španski general Miljan Astrej (1879‐1954). Osakaćen u brojnim borbama, on je svojim spoljašnjim izgledom, često zastrašujućim za civilni svet, pričao priču o svojoj jedinici ‐ jedinici čiji je moto bio „Živela smrt!“.

Španski general Hoze Miljan Astrej i španska legija stranaca

Španski general Hoze Miljan Astrej (Jose Millan Astray)

Dete umetnika

Hoze Miljan Astrej i Tereros rodio se 1879. godine u galicijskom gradiću La Korunja, u Španiji, u umetničkoj porodici. Njegov otac bio je po profesiji pravnik, ali i pesnik, dok je njegova majka, Pilar Tereros Segade, bila slikarka i pisac komedija. Miljan nije nasledio umetničke talente svojih roditelja i nikada u životu nije mario za umetnost. Od rane mladosti opredelio se za vojnički poziv. Prema nekim tvrdnjama to je bila posledica njegovog osećanja krivice za jedan očev greh. Miljanov otac jedno vreme je službovao kao upravnik Madridskog zatvora. Primao je mito od zatvorenika koje je povremeno puštao na slobodu, sve dok jedan od njih nije u toku boravka na slobodi počinio ubistvo. Zbog ovog incidenta Miljanov otac je bio pod krivičnom istragom.

Iako je otac insistirao da on studira prava, Astrej je u petnaestoj godini upisao Pešadijsku Akademiju u Toledu. Sa sedamnaest godina je diplomirao i stekao čin pešadijskog potporučnika. Kolege sa Akademije pamte da je Miljan za vreme studija bio patološki opsednut čistotom svoje uniforme, oružja i opreme, kao i disciplinom.

Odmah po proizvođenju Miljan se dobrovoljno prijavio za učešće u gušenju pobune na Filipinima 1896‐1898. Istakao se u odbrani grada San Rafaela, boreći se na čelu voda od 30 španskih vojnika protiv 2.000 pobunjenika. Već tada je odlikovan nekim od najviših španskih vojnih odlikovanja.

KREDO ŠPANSKE LEGIJE

Kredo Legije postoji od njenog osnivanja i predstavlja etički kodeks ove jedinice. Ona se svečano čita legionarima od strane oficira, ponavlja se svaki dan i živi svakog trenutka. Tekst Kreda nalazi se u džepu svakog legionara, na vratima svake prostorije, u svakoj kancelariji, na zidovima, uvek uramljen u najsvečanije ramove. Autori Kreda su Generali Miljan Astrej i Francisko Franko.

I DUH LEGIONARA je jedinstven i bez premca, slep i surovo agresivan i uvek žudi da se obruši bajonetom na neprijatelja.

II DUH DRUGARSTVA predstavlja svetu zakletvu da nikada ne ostaviš druga na bojnom polju dok posljednji legionar stoji uspravno. To je najuzvišeniji oblik prijateljstva.

III DUH PRIJATELjSTVA je zakletva između dvojice legionara koja ublažava teškoće napornog života u ratu. To je prijateljska veza u kojoj svi legionari postaju kao jedan.

IV DUH JEDINSTVA I POMOćI Kad se začuje glas „K meni Legijo!“, bilo gde, svi će poleteti kao jedan, i po svaku cenu će braniti legionara koji zatraži pomoć.

V DUH MARŠA Legionar nikad neće reći da je umoran, dok se ne sruši od iscrpljenosti, a do tada će biti najbrži.

VI DUH PATNjE I IZDRŽLjIVOSTI Legionar se nikad neće žaliti: na umor, na bol, na glad, na žeđ, na neispavanost.

VII DUH ODGOVORA NA ZVUKE BORBE Legija će kao jedan odgovoriti kad čuje zvuke borbe, danju, noću, uvek, i bez da je data naredba.

VIII DUH DISCIPLINE Legionar će vršiti svoju dužnost i pokorno slušati svaku naredbu do smrti.

IX DUH BITKE Legija će uvek tražiti od legionara da se bori, bez smene, bez brojanja dana, meseci, godina. To je uvek bio i biće duh Legije.

X DUH SMRTI Umreti u borbi je najveća čast. Samo jednom se umire… Najstrašnije je živeti kao kukavica!

XI ZASTAVA LEGIJE je najslavnija jer je natopljena krvlju legionara.

XII SVI LEGIONARI SU HRABRI Svaka nacija ima uzvišene trenutke, ali je Legija najhrabrija.

ŽIVELA ŠPANIJA! ŽIVEO KRALj! ŽIVELA LEGIJA!

To su pokliči bitke i smrti. Španija je zemlja, Kralj je vrhovni komandant, Legija je sveto bratstvo. Ovi su ideali, koji se žive u momentima sreće i momentima tuge, pri ulasku u bitku i pri sahrani palih drugova.

Rađanje legende

Po povratku sa Filipina, Hoze Miljan Astrej je završio Višu Vojnu Akademiju i potom dobio službu u Generalštabu Španske vojske u Madridu. Međutim, štapska služba nije bila privlačna mladom poručniku. On je sanjao o davnim viteškim vremenima španske rekonkviste.

Ratujući u Španskom Maroku 1909‐1912, Astrej je uvideo sve nedostatke regularnih kolonijalnih trupa španske vojske. Proučavao je organizaciju i uređenje Francuske Legije stranaca. Međutim, uprkos sličnosti u nazivu, inspiraciju za stvaranje Španske Legije Astrej nije pronašao samo u Francuskoj „imenjakinji“, već pre svega u nepobedivim španskim Terciama (pukovima, regimentama) iz 16. veka, katoličkim viteškim redovima srednjevekovne Španije, kao i posebnim jedinicama Francuske legije stranaca i Britanske legije koje su se borile u Španiji u vreme Prvog Karlističkog rata 1835‐1838.

Miljan Astrej zamislio je osnivanje manje vojne jedinice sastavljene pre svega od Španaca, a po mogućnosti i od stranaca. Njeni pripadnici trebalo je da budu vaspitavani na tradicijama španskog nacionalizma, monarhizma i katolicizma, u viteškom duhu i bezrezervnoj odanosti jedinici, komandantima, veri i Kralju. Njihova obuka trebala je da bude stroga i surova, ne bi li se navikli na najsurovije uslove ratovanja i prezir prema patnji, bolu i smrti.

Tako je, prema zamisli Hoze Miljana Astreja i njegovog nerazdvojnog ratnog druga i političkog istomišljenika Franciska Franka, ukazima Kralja Alfonsa XIII i ministra rata Kraljevine Španije Hoze Viljalbe Rikelmea, 28. januara 1920. osnovana jedinica pod nazivom „Stranačka Regimenta“ ili „Puk stranaca“ (Tercio de Extranjeros), kasnije nazvana „Marokanska Regimenta“ a poznatija kao „Španska Legija stranaca“. Regimenta je bila smeštena u Španskom Maroku. Potpukovnik Astrej je postavljen za njenog prvog komandanta, a major Franko za njegovog zamenika.

Mladoženje smrti

„Stranačka Regimenta“ je bila sastavljena iz više bataljona, tzv. bandera (špan. zastava). Obuka i etički kodeks predstavljali su kombinaciju pruskog militarizma i samurajskog bušido kodeksa. Popunjavana je pre svega samim Špancima, jer mobilizacija stranaca nije bila preterano uspešna. Tako su stranci činili svega petinu ljudstva Legije, dok su komandni kadar činili isključivo Španci. Plate legionara nisu bile toliko privlačne, iako su bile tri puta veće od plata običnih vojnika. Presudnu ulogu u popunjavanju Legije imali su legionarski etos i elitistički duh koji se gajio u ovoj jedinici.

Španski legionari učeni su da zaborave svoj prethodni život, ne zato što za njih u Legiji počinje novi, već zato što je stupanje u Legiju značilo „venčanje sa smrću“. Po dolasku u kasarne legionari su dočekivani rečima: „Vi ste ustali iz mrtvih i ne zaboravite da ste mrtvi, da su vaši životi završeni… Došli ste ovde da umrete.“ Smrt španskog legionara u borbi smatrala se „njegovom drugom smrću, krunom njegovog postojanja, njegovim herojskim preobraženjem“. Miljan Astrej je objašnjavao da „kao što u katoličanstvu monahinje postaju Hristove neveste, tako u Španskoj legiji legionari postaju mladoženje smrti (Novios de la muerte). Oni tako prevazilaze sebe i postaju zatočnici večnosti.“

Slavni invalid

Ovakva ideologija učinila je da španski legionari postanu borci kod kojih je strah da se ne izneveri Kredo Legije snažniji od straha od smrti. Legija se pokazala kao formacija bez mane i straha i sa maksimalnim učinkom.
Legionari su obučavani za kontragelirsko ratovanje, ali ne i za gerilsku borbu. Oni su se uvek borili viteški, prsa u prsa. U toku tzv. Prvog Rif rata, protiv Abdel Krima i marokanskih pobunjenika 1920‐1927, gubici u Legiji bili su veći nego u bilo kojoj jedinici ‐ 38% vojnika i 45% oficira. Međutim, kada bi neprijatelj čuo da mu u susret dolazi Španska legija, moral bi mu automatski opadao.

Komandant Legije Miljan Astrej tokom čitavog rata nalazio se u prvim borbenim redovima. Tri puta je teško ranjavan: izgubio je desno oko, amputirana mu je leva ruka, a zbog ranjavanja u desnu nogu do kraja života je hramao i koristio se štapom. Međutim, posle svakog ranjavanja i kratkog oporavka, Astrej se vraćao na čelo svojih legionara, čime je zadobio njihovu beskrajnu odanost i divljenje.

Viteštvo i disciplina

Španska legija je verovatno jedina vojna formacija u istoriji koja za svoje 93 godine postojanja nije imala ni jedan jedini slučaj dezerterstva. Međutim, u jedinici sastavljenoj od dobrovoljaca „s koca i konopca“ i „različitog kova“ bilo je slučajeva neposlušnosti, ali su oni uvek brutalno sankcionisani.

Iako su legionari često bili ljudi sumnjive prošlosti, Astrej je uvek insistirao na tome da su oni po pristupanju Legiji postali gospoda odnosno vitezovi. U jednom obraćanju legionarima Astrej je rekao: „Ko ste vi? Vi ste mladoženje smrti! Vi ste gospoda Legije! Oprali ste prljavštinu sa sebe došavši ovamo da umrete! Međutim, vi ne smete zaboraviti da ste sada španska gospoda… U vašim venama teku kapi krvi Pisara i Kortesa i mnogih drugih nemirnih duša koje su osvajale svet!“ Danas svi pripadnici legije nose titulu Gospode legionara (Caballero Legionario), a pošto danas postoje i žene‐legionari, njihova titula je Dame legionarke (Dama Legionaria).

Španska Legija nije poštovala ono što se smatralo „civilizovanim ratovanjem“. Njihovo poimanje viteštva podrazumevalo je i srednjevekovno poimanje ratnog morala. Na jednoj paradi 1925. predsednik vlade i deo posmatrača su bili zaprepašćeni kada su na vrhovima legionarskih bajoneta videli glave i uši mavarskih neprijatelja.

Neprijatelji su se plašili legionara, dok su njihovi drugovi iz regularnih jedinica španske vojske imali neku vrstu mešavine strahopoštovanja, ljubomore i netrpeljivosti.

Španska legija

Španska legija 1959 godine

Smrt inteligenciji!

Posle Rif rata Legija nije imala puno angažmana. Republikanska vlada radikala posegnuće za Legijom tek 1934, kada je trebalo ugušiti ustanak radnika u Asturiji.

Na samom početku Španskog građanskog rata, na proslavi Dana Kolumbovog otkrića Amerike, Astrej je, na kraju govora u kome je branio fašističku ideologiju uzviknuo „Smrt inteligenciji! Živela smrt!“. Rektor univerziteta u Salamanki, profesor Unamuno, mu je na to odgovorio: „Ovo je hram inteligencije, a ja sam njegov prvosveštenik. Vi hulite na njenu svetost.

Pobediti ćete zato što imate silu, ali nas nikada nećete ubediti.“

Španski građanski rat

Španska legija, pod komandom generala Franka odigrala je presudnu ulogu, ne samo u pobuni protiv republikanske vlade 1936, već i tokom čitavog građanskog rata u Španiji 1936‐1939. Takođe, Miljan Astrej je imao veliku ulogu u postavljanju svog ratnog druga generala Franka na mesto vođe ustanka, a kasnije i na mesto „Po milosti Božijoj Kaudilja Španije“ 1939‐1975.
Legionari su svakako bili najbolji borci Falange u toku građanskog rata. Ostali borci osećali su se sigurnijim kada su se pored njih borili legionari, a kroz republikanske redove širio se strah kada bi se proneo glas da stižu legionari. Po običaju, legionari nisu imali milosti prema zarobljenim republikancima, naročito ne prema pripadnicima Internacionalnih brigada. Za Legiju nije bilo zarobljenika. Sa druge strane, ni pripadnici republikanskih jedinica nisu imali milosti prema zarobljenim legionarima. Oni su likvidirani na mestu, bez ikakvog suđenja. Za legionare i internacionalne brigadiste bio je to rat do istrebljenja.

Žene i viteška pisma

Od legionara se, prema Astrejovoj ideji, očekivao i idealistički i viteški odnos prema suprotnom polu. Život prožet kontaktima sa svetom prostitucije, kakav je postojao u Francuskoj legiji stranaca, bio je strogo zabranjen. Oficiri su španskim legionarima organizovali dopisivanja sa damama koje su živele u Španiji. Među njima je bilo i devojaka, ali i udatih žena iz viših društvenih slojeva. One bi postajale „kume“ svojim mladoženjama smrti. Legionari bi svojim kumama u pismima pripovedali o svojim podvizima na bojnom polju i izražavali svoje divljenje prema njihovoj dobroti, plemenitosti i čestitosti, a one bi ih hrabrile i divile se njihovim ratničkim poduhvatima. U sačuvanim pismima nema ni traga od bilo čega ljubavnog ili erotskog, čega obično ima u vojničkim pismima upućenim ženama i devojkama.

Hoze Miljan Astrej se oženio 1906. godine Elvirom Gutjerez de la Tore, ćerkom čuvenog generala Gutjerez Kamare. Međutim, odmah po venčanju Elvira je saopštila Miljanu da ima nameru da ostane nevina. Astrej je prihvatio ovu njenu odluku i njih dvoje su proveli 35 godina u braku bez seksualnih odnosa. Ovaj platonski brak Astrej je nazivao „bratskom vezom“ i ona se na neki način uklapala u ono što je i sam propovedao svojim legionarima. Elvira je, prema svedočanstvima savremenika, bila veoma odana, često čak „ponizna i servilna“ supruga.

Nije poznato da li je Astrej bio veran Elviri svo to vreme, ali njegova prva javnosti poznata ljubavnica bila je, krajem tridesetih godina čuvena pevačica i glumica argentinskog porekla, 21 godinu mlađa Selia Gamez Karasko. Ova femme fatale i ikona Frankističke Španije bila je u ljubavnim vezama i sa više drugih javnih ličnosti tog vremena, između ostalih i sa španskim Kraljem Alfonsom XIII.

Posle veze sa Gamezovom, Astrej je na jednoj partiji bridža, 1941. godine upoznao Ritu Gaset, ćerku bivšeg Frankovog ministra javnih radova. Odmah se zaljubio u daleko mlađu devojku i odlučio da se konačno razvede od Elvire. Po razvodu venčao se sa Ritom, ali ga je Francisko Franko, da bi sprečio skandal, smenio sa mesta ministra propagande i poslao kao diplomatu u susedni Portugal. Godinu dana kasnije, Astreju i Riti se rodila jedina kći Peregrina.

Komandant informisanja

Posle pobede Frankista u građanskom ratu, Miljan Astrej se povukao iz vojne službe, a Franko ga je postavio za ministra propagande u svojoj vladi. Astrej je vodi svoje ministarstvo isto onako kako je komandovao u Legiji. Zaposleni su padali s nogu čitav dan progoneći liberalne novinare i pišući paskvile protiv onih koji su njihovom ministru zamerali legionarsku karijeru.
Posle smene i odlaska u Portugal, Astrej se gotovo potpuno povukao iz javnog života. Često je gostovao u Hitlerovoj Nemačkoj i u toku II svetskog rata javno podržavao naciste. Nadao se da će Hitlerova pobeda omogućiti svetski poredak u kome će Španija ponovo postati svetska kolonijalna sila.

Osnivač i prvi komandant Španske legije, počasni divizijski general Španske armije i počasni pukovnik Španske legije Miljan Astrej preminuo je od posledica srčanog udara 1954. godine u Madridu, gde je i sahranjen. Španska legija postoji i danas i predstavlja najelitniju jedinicu Španske armije. Njihov nadimak je i dalje „Mladoženje smrti“.

Španska legija

Danas Stranačka regimenta nosi naziv Španska legija. Sastavljena je iz jedne brigade, dva samostalna puka i Bataljona specijalnih snaga. U Legiju se primaju regruti oba pola stari između 18 i 29 godina, iz Španije i drugih zemalja španskog govornog područija i sa besprekornom prošlošću. Poklič Legije više nije „Živela smrt!“, već „Legionari u borbu, Legionari do smrti!“. Maskota legije je koza.

Španska legija danas i jarac njihova maskota

Španska legija danas i njihova maskota

 

Nikola Giljen

Ovaj tekst je nastao u okviru naučnoistraživačke delatnosti Fonda „Princeza Olivera“

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: