Podeli dobar sadržaj sa prijateljima:

 

Kako uživati u životu

ČETRDESET DRUGI DAN

 

Naša čuvena i najbolja

Godine 1978. negde u proleće, utrčavam u dvorište iz škole:”Babaaaaaa, babaaaaa!“ Prababa mirno čita novine dok ja sav uzbuđen „verglam“: “Rekla je učiteljica da je moj rad najbolji rad o kućnom ljubimcu, pisao sam o našem kanarincu kako peva kad tata svira, i kada… pa ti se uopšte ne raduješ?!“ – „A šta tu ima da se raduje, ti si naš a naše je navek bilo najbolje.“

Kako uživati u životu – Naša čuvena i najbolja

Biti najbolji u bilo čemu zahteva vežbu, strpljivost, trud i talenat

U toj mojoj Staroj (Bačkoj) Palanci učvrstio se jedan viševekovni sistem, koji je te sedamdeset osme godine još uvek predstavljao podrazumevajući društveni barometar i red,  po kome se tačno znalo koja je „kuća“, što je sinonim za „porodica“, i u čemu tačno najbolja. Od najboljih kulinarskih recepata i dokazanih i prikazanih domaćica eksperata za određena jela i poslastice, vlasnica najboljih koka nosilja sa najkrupnijim jajima (skoro k’o guščija) najlepših kuća, do najboljih pevača i muzičara na nivou ulice ili kraja ili „varoši“, vinara, majstora za kobasice, majstora za dimljeno meso (šunke posebno, vrat posebno kao uža „specijalnost“), krojača, krznara, obućara, licidera ( licidersko srce simbol ljubavi, kolačarskog zanata, ali i svake ckvene slave, vašara, kirbaja…) najboljih voćara, vlasnika najboljih kukuruza, žita, repe, najboljih konja, dresera ždrebaca, najbolje održavanih fijakera, najboljih sanki dvoprega, stolara, električara, molera, pa najboljih doktora, veterinara, advokata, i van svih kategorija veoma poštovanih a opet JEDNAKO kao i svi drugi uspešni ljudi, najboljih/omiljenijih parohijskih sveštenika…

Mnogo je toga bilo i potrajalo do danas, jer nema broja veštinama koje ljudi mogu da usavrše samo nisu sve više toliko tražene, ali je zauvek ostalo traženo i cenjeno biti dobar u životu i u svom „zanatu“, po mogućstvu, najbolji. A kad zna čovek da je najbolji u nečemu? Jedno je kada ima mnogo posla jer je veoma tražen kao dokazani „ekspert“ za tu oblast a drugo je kada za to ima iskreno najdobronamernije javno priznanje. Istinsko javno priznanje je moguće u onim porodicama, sredinama, društvima i državama gde postoji zdrav sistem vrednosti kod svakog pojedinca, gde postoji divljenje prema nečijoj veštini, zanatu, profesiji, obrazovanju. U uspehu, složićete se, ima nekog uzvišenog osećanja. Uzvišenosti ima u doživljaju tog uspeha od drugih ljudi a da bi je prepoznali, morali bi u sebi da imaju odnegovanu uzvišenost. Uzvišenost ne može da živi bez dobrote, poštovanja, uvažavanja, iskrenog divljenja, ljubavi prema svima, posebno prema onima koji ulažu znanje, trud, posvećenost uz veliku ljubav prema onome što rade. Uzvišenost prepoznaje drugu uzvišenost. Plemenitost prepoznaje drugu plemenitost. Vrednost prepoznaje vrednost.

Dok sam odrastao, slušao sam razgovore starijih, u kući, u komšiluku u dugim i zimskim i letnjim večerima, kod baba, deda, tetaka i babatetaka, babaujni i dedaujaka u Beogradu, Novom Sadu, Bosanskoj Krupi, na moru u Vodicama, na najživopisnijim mestima koja se mogu zamisliti sa najveselijim ljudima koji se mogu zamisliti i svima je bilo zajedničko jedno, ODAVALI SU PRIZNANJE DRUGIMA ZA ONO ŠTO RADE NAJBOLJE. U našoj kući se uvek u razgovoru o nekom pričalo da je završio te i te škole, taj i taj zanat kod „čuvenog“, da jako dobro radi to i to ili da su mu preci bili dobri u tome i tome. I danas mi odzvanjaju rečenice koje počinju sa “naša čuvena, naš čuveni“ a odnosile su se i na mlekaricu i na pozorišnu glumicu sa jednakim uvažavanjem jer je „naša“ a jako dobra u tome što radi i zbog toga se oseća najiskreniji ponos.

Kad se zaposlite u velikom kolektivu, kad krenete na studije, kad vas život ponese prema njemu znanom planu, nekako ne možete a da ne primetite da se broj ljudi koji prepoznaju dobro i uspeh drugih sve više smanjuje, sve do onog dana kada shvatite da vas ili nekog vašeg cene samo prijatelji, porodica i jedanipo kolega a većina njih to podrazumeva i nikada vam to neće izgovoriti. Već smo pričali na temu „podrazumevanja“ i opet je ono i ovde simbol osiromašenja odnosa među ljudima, u raznim odnosima po raznim osnovama. I ako niste do sada to činili, počnite da primećujete glasom i dobrim stavom sve ono dobro što čine ljudi oko vas. Recite to njima, uvek i sa iskrenom radošću ali i drugima uvek kada pričate o nekom. Neka dobrota, plemenitost, ponos na nečiji uspeh, ljubav, budu  vaše najvažnije priče o drugim ljudima. Naučite svoju decu da prepoznaju vrednosti i što je jednako važno da o njima lako i lepo govore, svima.

Plemeniti vetar u leđa životnom uspehu, jedan je od najlepših načina negovanja odnosa među ljudima. Jedan čovek, njegovo dete, detetovo dete, prijatelji čovekovi, prijatelji njegovog deteta, prijatelji deteta njegovog deteta, bačeni kamenčić koji širi svoje talase po površini vode, prema komšiluku, ulici, kraju, mestu, gradu, oblasti i na kraju državi. Onda i država ozdravi i postane daleko uspešnija. Radujte se uspehu drugih jer tako činite najviše moguće i za njih i za vas. Bez iskrene radosti zbog uspeha drugih vaš život stoji, ne razvija se a tako i svaki uspeh izostaje. Na jednom seminaru na temu smirivanja uma, predložena je vežba da se svakog trenutka kada naiđu tamne misli počne sa izgovaranjem reči „uspeh, uspeh uspeh…“ sve dok se ne oseti smirenje. Mozak će na svoj dobar način procesuirati često pominjanje ove reči i postepeno, uvodeći je u vaš rečnik, uvesti i u vaš život. Mnogi koji su ranije pohađali seminar ustajali su i pričali o svojim zadivljujućim iskustvima i ozdravljenju, posebno poslovnog dela života, nakon primene ove jednostavne vežbe.

Kakav vam je rečnik? Koliko često koristite reči kao što su uspeh, odlično, savršeno, inspirativno, najbolje, cenjeno…? Proporcionalno tome je negde i vaš život zauzeo poziciju. O čemu stalno pričaju uspešni ljudi? O uspehu, kako da ga uvećaju, unaprede i o uspesima drugih, vrednujući ih visoko. O čemu stalno pričaju neuspešni? O neuspehu, lošem stanju u državi i preprekama. I nikada, ali nikada ne primećuju uspehe drugih.

Branislav Mihajlov

Tekst preuzet iz knjige Kako uživati u životu i sajta: http://kakouzivatiuzivotu.blogspot.com

Podeli dobar sadržaj sa prijateljima: