MUĆKE U SRBIJI

Poznati Mr Troter iz serije Mućke objašnjava povodom godišnjice vlade šta je šta i ko je ko u Srbiji

 

Ko ima razloga da slavi u Srbiji

Mućke u Srbiji i Mr Troter - razgovor sa povodom

Intervju povodom proslave godišnjice Vlade Srbije

1. Gospodine Troter, povod našeg razgovora je proslava godišnjice Vlade Srbije. Naše gledaoce zanima Vaše mišljenje o prilikama u Srbiji i da li je Srbija stvarno na dobrom putu. Dobar ste poznavalac dešavanja u Srbiji i potencijalni strani investitor, pa bih Vas posebno zamolio i da se osvrnete na rad aktuelne vlasti u prethodnih godinu dana.

Zahvaljujem na pozivu, ili kako bi rekli kod vas „bolje vas našao“. Tačno je da sam dobar poznavalac prilika u Srbiji, jer evo već tri godine imam stalni kontakt sa vašim sadašnjim premijerom, odnosno prethodnim prvim potpredsednikom Vlade. Iskreno, nisam uočio suštinsku razliku izmedju te dve funkcije, a i sama Vlada je imala problem kad je za loše stanje u Srbiji optuživala prethodnu vlast. Bio sam u nedoumici da li misli na tandem Dačić-Vučić, ili na Tadića, odnosno demokrate. Ali to sad nije važno. Premijeru je uvek bila zanimljiva koncepcija rada naše firme „Only Fools and Horses“ koju vi krstite kao „Mućke“, a u stvari ime je stara engleska poslovica da samo budale i konji rade da bi preživeli, odnosno da je poenta u izbegavanju posla i plaćanju poreza. Iz nekog razloga naša delatnost i stil rada su mu uvek bili zanimljivi.

Vaša Vlada zaista ima razloga za slavlje. Pa ko je još ostao na vlasti tri godine, a da je ostvario toliko malo od predizbornih obećanja? Čak i ono što je ostvareno nije uradjeno u obećanom roku. Za tri godine morao je da bude zaustavljen sunovrat životnog standarda stanovništva i da se stvore uslovi da se svi privredni i vanprivredni tokovi usmere u pozitivnom pravcu. Svako ko ne može to da ostvari u ovom periodu je ili nesposoban ili ima druge prioritete. Zato i zabrinjava izjava vašeg ministra Vulina, koji kaže da je Vlada radila najbolje što je mogla.

Možda ćete biti iznenadjeni, ali ima onih kojima se životni standard popravio i koji imaju korist od ove Vlade. Pogadjate verovatno da su to parlamentarne partije i strukture privrede i vanprivrede gde su rasporedjeni partijski kadrovi, kao i Crkva. Oni i te kako imaju razloga da podržavaju aktuelnu vlast. Oni ne nose teret „bolnih i teških reformi“.

Profitabilno poslovanje

Treće najuspešnije preduzeće u Srbiji

2. Zašto do sad niste ulagali u Srbiju?

Poziv stranim investitorima da ulažu u Srbiju je namenjen  unutrašnjem političkom marketingu. Zašto se ne poziva srpska dijaspora da ulaže u Srbiju, kad je Srbija kako premijer navodi, raj za investitore? Pa ta ista srpska dijaspora je pobegla iz Srbije jer je dobar poznavalac prilika u Srbiji i što nema nameru da se vraća i ulaže kapital sve dok je takvo stanje u pravosudju, dok je ovakav poreski sistem, dok je ovakav stepen korupcije u vlasti. Oni koji su došli i uložili u Srbiju ili su totalno neobavešteni, što je malo verovatno, ili imaju pogodnosti koje su dogovorili sa Vladom Srbije, a koji su po pravilu strogo poverljivi i nose oznaku državna tajna, odnosno nisu dostupni javnosti.

Svaki investitor hoće da zaradi i ne zanimaju ga ni politika, ni istok ni zapad, ni bivši ni sadašnji predsednici ili premijeri. Investitor hoće da ima pravnu sigurnost, niske poreske stope i kvalitetnu radnu snagu. U Srbiji je pravosudje u rasulu, od osnovnih do Ustavnog suda, što znači da nema pravne sigurnosti ne samo za potencijalne investitore već i za gradjane Srbije. Poreski sistem je daleko od nekog poreskog raja, jer je sve oporezovano visokim stopama. Sve što stoji, sve što se kreće, ste šta se poseduje ili upotrebljava, sve što se kupi ili proda, a pogotovo sve što se zaradi bilo kao firma ili kao zaposleni. Samo na zarade ili druga primanja plaćaju se porezi ili doprinosi po stopi većoj od 60%. Zar je to dobar privredni ambijent?

3. Kako Vam se čini demokratizacija Srbije imajući u vidu zemlju iz koje dolazite?

Godinama partije u Srbiji stvaraju ambijent u kome se demokratija prikazuje kao nešto što je ideal kome treba težiti, jer je to, za ime Boga,vladavina naroda, za razliku od prethodnog perioda u kome je vladala diktatura pojedinca ili manjine. Kako to u praksi izgleda: višestranački, demokratski izbori služe da se dokopa vlasti partija ili koalicija i tu se demokratska uloga naroda demokratski završava. Pobednik na izborima, bez obzira na koji je način pobedio i uz čiju logističku ili softversku pomoć, preuzima sve poluge vlasti- izvršnu, zakonodavnu i pravosudnu. Demokratija se pretvara u tiraniju i diktaturu, a narod tek onda shvata koliko je zloupotrebljen, jer je izborima dao pokriće organizovanim grupama da prisvoje sva bogatstva koja se mogu prisvojiti. Demokratija je za ovih dvadeset pet godina dovela i Srbiju i narod do prosjačkog štapa.

4. Kako Vlada vlada u Srbiji?

Uglavnom virtuelno, preko strogo kontrolisanih medija. I pisani i elektronski mediji su prekoračili granicu podnošljivosti u veličanju lika i dela premijera, njegovim žalopojkama ili hvalama i njegovom nastojanju da se prikaže kao autoritativan i hrabar političar, koji želi dobro srpskom narodu čak više nego što to sam narod sebi želi. Lično sam izgubio poverenje i počeo da sumnjam u sve izrečeno posle primitivne cirkuske prestave u Feketiću, na šta se dovezala slična predstava u Obrenovcu, zatim nesuvisla obećanja bez reda i poretka, kontradiktorna objašnjenja, svečana otvaranja firmi koje će možda početi da rade za jednu do pet godina, a posebno svečana otvaranja pešačkih prelaza, magacina uz sadejstvo sveštenika, zatim liftova i slično.

Da li zaista verujete u podatke koji se serviraju o uspešnosti preduzetih mera, manjem budžetskom  deficitu zbog navodno pogrešnog budžetskog planiranja, povećanom prihodu po osnovu PDV iako je još više opala kupovna moć ili povećanom prihodu penzionog fonda iako su smanjene zarade? Da li zaista verujete u istraživanja agencija o podršci partiji na vlasti i premijeru, ili ugledu koju uživaju vojska ili Crkva? Jednostavno, možda nekad i govore istinu, ali im ne verujem.

5. Da li to znači da sumnjate i u informacije date povodom tragičnih i drugih aktuelnih dešavanja, da ne kažem afera?

Tragična stvar, kao što je udes helikoptera, najbolje odslikava zbog čega je aktuelna vlast izgubila poverenje. Od svih mogućih scenarija uzroka tragedije izabrali su da obelodane, verovatno zbog istraživanja javnog mnjenja zbog sklapanja konačne verzije uzroka tragedije, da su piloti bili pod uticajem alkohola. Zamislite, sve je bilo idealno, samo su piloti bili pijani. Ima li granice njihovom cinizmu, besprizornosti i nečovečštvu kad preko mrtvih gaze da bi prikrili svoju odgovornost i sačuvali položaje?

Zapitajte se gde je istina u slučaju fakultetskih diploma, kantrimena, afere oca i sina Pink Mitrovića, ombudsmana Jankovića, potapanja Obrenovca, falsifikovanja indentiteta premijerovog brata, doktorskih diploma, sukoba na relaciji policija i vojska i ko zna koliko još slučajeva. Po već vidjenom scenariju, posle senzacionalističkih natpisa sve se ubrzo zataškava, a kada nema natpisa u štampi ili informacija u elektronskim medijima, afere odlaze u zaborav. Medjutim, sve je arhivirano i nikad se ne zna kad će biti upotrebljeno. Ko god se drzne da poželi više nego što mu je odredjeno, ili ako misli da je važniji nego što je zacrtano, ili ako ne plati koliko je potrebno može da računa da će mu se gresi preispitati, bez obzira od kad datiraju. To znači da Kurta i Murta imaju kontinuitet u vašem političkom životu, da su uvek prisutni, mada ih možda i ne poznajete.

6. Deo vlasti, ali ne i proslave je predsednik Nikolić.

Da nije tužno bilo bi smešno. U kojoj normalnoj državi bi se dozvolio takav luksuz da se strahuje šta će predsednik reći, da li će obrukati i sebe i naciju, da mu se ne zna istorijat ličnog bogatstva ili ličnog obrazovanja. Ne bih pominjao Vivaldija, društvene mreže, žute ljude, jesen u mom kraju, prvu damu i prvog sina. Možda je rakija kriva za sve.

7. Pomenuli ste najnoviju aferu oko zaštitnika gradjana Jankovića. Šta je po Vašem mišljenju razlog medijskog obračuna?

Nema nevinih u ovom slučaju. Zaštitnik gradjana, poverenik za informacije i državni revizor su deo folklora nametnut od strane Evrope. Nihova uloga je da stvaraju privid da se neko nezavisan brine o pravima gradjana i da postoji kontrola transparentnosti rada vlasti i trošenja budžetskih sredstava. Nejasno je ko se otrgao kontroli – Saša Janković ili zaštitnik gradjana, ko je umislio da je važniji više nego što to vlast dozvoljava. A da je taj isti zaštitnik gradjana deo političke nomenklature najbolji je pokazatelj način njegovog rada i izveštavanja. U svom poslednjem izveštaju navodi vrlo precizno da je 90.259 predstavki upućeno ombudsmanu, što je po njegovim rečima dokaz poverenja gradjana u tu instituciju. Teško da je to pokazatelj stepena poverenja gradjana u instituciju zaštitnika gradjana, pre će biti da je to pokazatelj opšteg bezakonja i nezakonitog rada institucija. U nastavku izveštaja više nema konkretnih podataka. Paušalno se kaže da je od nekoliko hiljada upućenih preporuka državnim organima prihvaćeno izmedju 60 i 70%.  Na koga vas podseća ovaj način izveštavanja? Ni kod aktuelne vlasti nema preciznosti kad treba odgovoriti na teška pitanja. Za dan ili pet, za mesec ili dva, u maju ili junu, za godinu ili dve, a u poslednje vreme i za dvadeset do trideset godina.

8. Kad pominjete te duge rokove, da li ste možda pokazali interesovanje za kupovinu stana u kulama Beograda na vodi?

Znate, nešto u svemu tome nije logično. Ako se kule izgrade za dve godine, a ostalo u narednih deset do trideset godina kako poručuju gradonačelnik Beograda i premijer, to znači da do kula i stanova u njima bićete prinudjeni da dolazite preko podzemnih i nadzemnih gradilišta vodovoda, kanalizacije, elektromreže, ulica, prodavnica, škola, obdaništa, šoping molova. Ne izgleda baš atraktivno, da se drugačije ne izrazim.

9. Vlada je pokazala čvrstinu i odlučnost u nameri da brani reforme, ne popuštajući pred zahtevima prosvetnih radnika, ali ni pred zahtevima drugih štrajkača.

To je, po mom mišljenju, najdrastičniji primer na koji način vlada aktuelna vlast. Štrajk prosvetnih radnika je bio na prvom mestu socijalnog karaktera, jer je smanjenjem plata ugrožena njihova egzistencija, odnosno egzistencija njihovih porodica. Vlada može da trenira strogoću, ukoliko je teret reformi ravnomerno rasporedjen i ukoliko ne postoje mogućnosti da se kroz odredjene preraspodele zadrži, da ne kažem poboljša, socijalni status zaposlenih u prosveti, zdravstvu i drugim delatnostima. Medjutim, ako se na jednoj strani zaposleni u prosveti ili zdravstvu dovode na rub gole egzistencije, a na drugoj izdvajaju ogromna sredstva za partijske činovnike, onda se radi o licemerju vlasti koja time gubi svaki kredibilitet.

Šta su pokazali rebalans budžeta za 2014. i budžet za 2015. godinu? Skoro milijardu dinara je dodeljeno zaposlenima u Skupštini Srbije po osnovu pomoći zaposlenima. Parlamentarne partije dobile su više od milijardu dinara za redovnu delatnost. Za izgradnju crkvi i uplatu doprinosa sveštenim licima odvojeno je više od milijardu dinara. U parlamentu sedi neprimereno veliki broj narodnih poslanika, sa visokim primanjima i privilegijama. Šta sve to znači?

Zbog čega svi gradjani Srbije kroz budžet finansiraju političke stranke, umesto da se iste izdržavaju same putem članarina ili donacija? Zbog čega svi gradjani Srbije kroz budžet finansiraju izgradnju crkvi ili socijalne doprinose sveštenim licima, kad ta ista crkva ne deli svoje prihode sa državom, a posebno kad se ne zna da li su ti isti gradjani vernici, odnosno kojoj veri pripadaju? Znači, sve što ima predznak partije je važnije od obrazovanja ili zdravstvene zaštite. Ni posle tri godine nema smanjenja broja agencija, komisija, radnih tela i sličnih budžetskih korisnika, čiji se troškovi mere miijardama  dinara. Javna preduzeća su i dalje nedodirljiva. Zar zaista verujete da će u EPS izgubiti posao četrdesetak direktora? Koliko će biti novih zamenika i pomoćnika direktora, savetnika i ostalih sa istim primanjima, kao i kad su bili direktori? Da li će biti novih sponzorstava sportskim klubovima, estradnim zvezdama ili paradnih crkvenih manifestacija? Demagogija.

A što se tiče prosvetnih radnika, koju je vlast – moram tako da se izrazim – “popišala” a onda se cinično zahvalila na razumevanju što prekidaju štrajk, teško je naći prave reči. Očigledno da vlast ne zanima ni obrazovanje, ni školska godina, ni deca, jer za razliku od partijskih činovnika, prosvetni radnici moraju da obrazuju decu i da budu srećni što uopšte nešto primaju. Vlast ima vremena da čeka, njoj se nigde ne žuri. Imaju dežurnog krivca za pad sistema.

10. Čini se iz svega izrečenog da baš niste naklonjeni aktuelnom premijeru? 

Ja nemam razloga da budem ili ne naklonjen premijeru Srbije. Ono što je očigledno je da sve počinje od njega i kod njega se sve završava, bilo da je u pitanju Vlada, Narodna skupština, pravosudje, tužilaštvo, policija, vojska. Članovi Vlade deluju nekako uplašeno, konfuzno, kao da se plaše da će pogrešno pročitati ono što im je napisano kad se obraćaju novinarima, odnosno javnosti. Inicijativa koju navodno pokazuju deluje izveštačeno, programirano.  Za sve one koji su bliski aktuelnoj vlasti u Srbiji postoje izrazi: podguzi ili dajguzi. Vrlo ilustrativno. Opšta je histerija kako će članovi partije, novinari i ostali zavisnici iskazati svoju privrženost vodji. Ne biraju se ni načini ni sredstva.

Ono što kod mene stvara nedoumicu je da li premijer sam kreira svoj imidž u javnosti, ili ima savetnike. Već više od tri godine premijer je u tolikoj meri prisutan u elektronskim i štampanim medijima, da se mnogi bune zbog te medijske torture. Pretpostavljam da je smisao pojavljivanja da se saopšte odredjene poruke, ali način na koji se to radi upućuje na to da vlast tretira gradjane kao idiote kojima je potrebno neprestano nešto ponavljati da bi na kraju i poverovali da je to istina.

Savetnici premijera

Premijerovi savetnici

Oni sa kojima sam razgovarao navode naslov teksta iz pera Nadežde Milenković u „Peščaniku“ –  „što mi ne veruješ kad te lažem“. Oni vide premijera kao babu narikaču, jer neprestano lamentira nad sudbinom Srbije, nad teškim i bolnim reformama, nad sudbinom penzionera, prosvetnih radnika, zdravstvenim radnicima, nad prirodom koja nam nije naklonjena, nad pritiscima koje trpimo od istoka i zapada. Premijer se stalno zaklinje da je pošten, da je iskren, da ima dobre namere. Premijer je radnik sa dvadesetčetvoročasovnim radnim vremenom, pun energije, pesimistično optimistički raspoložen, koji ima stav i zna da podvikne kako članovima Vlade, tako i Albancima, Evropskoj uniji, Americi i Rusiji. Premijer je uvek spreman da rizikuje u spašavanju ljudskih života, da obilazi Srbiju i razgovara sa gradjanima, da obilazi Evropu i svet i razgovara sa stranim ulagačima. Premijer ima lične prijatelje u celom svetu, a posebno medju arapima. Premijer trpi velike pritiske, pa čak i pretnje fizičkom likvidacijom, a ni zdravstveno stanje mu nije baš najbolje.

Zašto je onda premijer izgubio poverenje? Koliko ima istine u onome što nam saopštava neprekidno preko pisanih ili elektronskih medija? Izgleda da je priča jedno, a praksa nešto drugo.

11. Na kraju, posle ove vrlo iscrpne analize, koje je Vaše mišljenje kojim putem treba Srbija da ide da bi se konačno vratila u svetlu prošlost, a onda nastavila nekim drugim originalnim putem na dobrobit svih gradjana?

Rusko –kineska medicina ima tri faze u lečenju obolelih organa čoveka. Prva faza podrazumeva čišćenje organizma od svega lošeg što i prouzrokuje bolest. U drugoj fazi primenjuje se terapija za regeneraciju bolesnog organa. Treću fazu čini regeneracija funkcije tog organa.

Srbija je bolesna i fizički i psihički, onoliko koliko su bolesni i njeni gradjani. Mnogo je godina prošlo u stalnom propadanju i došlo se u fazu kad je potrebno ili napraviti zaokret ili se prepustiti. Ono što uliva nadu je činjenica da se bolest može zaustaviti i da se može krenuti na put oporavka bez obzira do koje se faze došlo, medjutim ono što brine je da brzina oporavka zavisi od toga koliko se dugo bolest razvijala

 

Aleksandar Zlatar