SRPSKA FINLANDIJA
Srpska Finlandija u srcu hladnokrvne zemlje. Škola finskog jezika za Srbe u Finskoj
Ukoliko pomislite da u togu avgustovskog perioda ne možete da naletite na zemljake u toku posete ledenoj severnoevropskoj zemlji Finskoj, pogrešili bi ste. Tamošnje selo Toholampi (fin.-jezero) je leti okupirano od strane došljaka iz Srbije, prvenstveno učenika takozvane ,,Finske škole’’ iz Beograda i Obrenovca koju je osnovao Čedomir Cvetković, prvi srpski govornik ovog nordijskog ugro-finskog jezika. Meštani Toholampija zaista definišu svoj kraj kao srpsku Finlandiju i smatraju ga dvoetničkim u toku najtoplijeg godišnjeg doba.
Toholampi – Finska
Inače, Čedomir Cvetković je za života bio jugoslovenski diplomata i Titov prevodilac. Često putujući u Finsku je shvatio da obraćanje na švedskom domaćini doživljavaju nelagodno, jer, kako navode, sa Šveđanima su oko 6 vekova ratovali ne bi li stekli dozvolu za korišćenje svog maternjeg jezika u javnosti koji, stoga, veoma vrednuju. Potkrepili su ga adekvatnom literaturom, te je uspešno savladao ovaj naizgled neobičan jezik. Nedugo zatim se sprijateljio sa finskim ambasadorom u Srbiji, Pekom Orpanom koji je u znak srpsko-finskog prijateljstva u dvorištu rezidencije zasadio skandinavsko sveto drvo pihlaja uz koje ponosno stoji istaknuta ploča sa natpisom: ,,Za uspomenu na Čedomira Cvetkovića koji je doneo finski u Srbiju’’ na finskom i srpskom.
Vlada stereotipno uverenje da je finski sličan mađarskom i grub nalik istom, no taj podatak je netačan. Iako dva gorepomenuta jezika vode zajedničko poreklo, finski nudi daleko veću milozvučnost i ne promoviše zastupljenost oštre kombinacije suglasnika nalik sebi srodnom srednjeevropskom.
I zaista, ni za Finsku kao državu, ni za njenu kulturu uključujući i jezik ne vlada interesovanje u državama bivše Jugoslavije. Stereotipne asocijacije o ovoj državi su: hladnoća, sneg, patološka depresija, asocijalno stanovništvo, alkoholizam. Retko ko bi nabrojao Jana Sibelijusa, pa čak i Deda Mraza.
Finski broji oko 5 miliona govornika. Izuzetno je težak za učenje, jer koristi preko 10 padeža, no odsustvo predloga je olakšavajuća okolnost. Ne zaboravimo da je Finska vodeća u svetu po ulaganjima u naučno-tehnološka istraživanja, te je i prva po statistici indeksa tehnološkog razvoja iz čega možemo da zaključimo da bi učenje finskog samo po sebi moglo da bude od izuzetne koristi.
Iako je finska kultura u okruženju nalik izolovanom ostrvu, Finci odlično poznaju engleski jezik, pa je sa njima veoma lako da se stupi u komunikaciju na zavidnom nivou bez pomuke. Ipak, iz jasnih i gorepomenutih razloga će da budu daleko otvoreniji i prijatniji ukoliko im se obrati na maternjem time im ukazujući neverovatnu količinu poštovanja, što bi moglo da predstavlja idealnu priliku za sklapanje veoma uspešnog biznisa u tehnološkoj prestonici planete.
Autor: Miodrag Milutinović