U Srbiji su zmije otrovnice malo zastupljene, samo su dve otrovne zmije koje kod nas borave – šarka i poskok. Obe zmije otrovnice su generalno gledjući retke kod nas, žive u prirodi, uglavnom dalje od čoveka. Ima jako mali broj ujeda zmija otrovnica godišnje. Zmija ujede čoveka ako ih neko slučajno nagazi u gustoj travi ili zavuče ruku ispod kamena gde spavaju, ako ih neko uznemiri pored legla ili prodrma granu na kojoj leže (poskoka ima na granama pored potoka i rečica gde lovi), ali uvek treba znati kako postupiti u slučaju ujeda.

Ujed zmije otrovnice i prva pomoć kod ujeda zmije Poskok ili Vipera ammodytes
Poskok ili Vipera ammodytes

Poskok. Prosečna dužina poskoka je 50—70 cm, a maksimalna dužina je oko 1 m. Izražen je polni dimorfizam koji se odlikuje u veličini jedinke. Jedinstvena karakteristika poskoka, po kojoj je lako prepoznatljiv, je „rog“ na prednjem delu glave, izgrađen od 9—12 pločica organizovanih u 2 (ili 4) reda. Boja poskoka jako varira, od sive, blago žute do svetlo braon, u zavisnosti od podneblja u kojem ga nalazimo. Zajednčko obeležje svih jedinki je tamno braon ili crna cik-cak pruga koja se proteže celom dužinom leđa. Donja strana, inače kratkog repa, prebojena je kod jedinki oba pola žutom, crvenom ili svetlo zelenom bojom.

Zmije napadaju čoveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite. Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povučete bez naglih pokreta, neće napasti. Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najčešće u visini čuklja.

Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod neotrovnih to nije slučaj.

Otrovne zmije imaju jedan do dva šuplja zuba vezana sa jednom kesicom punom otrova. Taj otrov luči jedna žlezda povezana sa kesicom. Čim zmija zarije svoje zube u meso žrtve, iz kesice se izruči izvesna količina otrova u ranu.

U zmijskom otrovu postoje, zapravo, dve vrste otrova. Jedan deluje razorno na nervni sistem, njega toplota ne uništava, drugi deluje na krv i krvarenje.

Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom otpornošću rađaju, a drugi je steknu ujedom zmije sa blažim otrovom ili davanjem seruma protiv ujeda zmije.

Šarka je zdepasta i spora, veoma kratkog repa, ovalne i pljosnate glave, koja se jasno odvaja od trupa. Mužjaci, koji su manji od ženki, imaju sivu boju, dok su ženke crvenkasto-smeđe. Jedinke oba pola duž leđa imaju tamnu, vijugavu prugu sa tamnim mrljama po bokovima. Trbuh je od sive do crne boje posut belim tačkama, a donja strana repa od žute do crvene boje. Obično naraste oko 70 centimentara u dužinu.

Ima veliku glavu, uski vrat i debelo telo koje je manje i elegantnije od poskokovog, sa kosom isprekidanom prugom koja joj služi za prikrivanje. Jezik joj je dug i rašljast.

KAKO IZGLEDA UJED ZMIJE

Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost.

Kad jednom uđe u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani oseća i slabost i javljaju se drhtavica, vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je, može nastati delimično ili potpuno otkazivanje bubrega. Krv može da prestane da se zgrušava, ujedena osoba često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna neosetljivost (koma). Delirijum, smetenost i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje koje je najčešci neposredni uzrok smrti.Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.

Za razvoj simptoma vrlo je važno mesto ujeda. Najopasniji ujedi su na glavi ili vratu, ili ako je zmija ubrizgala otrov direktno u krvni sud.

Otrov poskoka. Evropski poskok je naša najotrovnija zmija. Otrov sadrži supstance koje izazivaju nekrozu tkiva i uništavaju krvne pločice trombocite usled čega može doći do krvarenja u unutrašnjim organima. Sam ujed često nije bolan ali se nakon nekoliko minuta javljaju prateći simptomi u vidu glavobolje, vrtoglavice, ubrzanog rada srca, otežanog disanja i povraćanja. Zubi poskoka mogu biti dugi i do 1 cm što omogućava zmiji da efikasno ubrizga otrov u dublje delove tkiva i mišiće, što doprinosi bržem širenju otrova kroz organizam. Zato je važno da se protivotrov dobije u što je moguće kraćem roku. Ujed poskoka je često smrtonosan, a kod starijih osoba i dece, smrt je gotovo zagarantovana u slučaju nepravovremeno pružene pomoći.

BioRelax biljne kapi za smirenje i nesanicu biljni lek za slabe živce
BioRelax biljne kapi za smirenje i nesanicu biljni lek za slabe živce

PRVA POMOĆ KOD UJEDA ZMIJE

Ne paničiti jer ima dovoljno vremena (i više sati ) da se stigne do lekara. Ne postoji opšta saglasnost u vezi sa lečenjem. Svi se slažu da je neophodno apsolutno mirovanje, jer se kretanjem ubrzava cirkulacija krvi i apsorpcija otrova.

Pojedini autori ne preporučuju stavljanje poveske iznad mesta ujeda, zabranjuju stavljanje leda zbog pojačane nekroze, zabranjuju inciziju rane i isisavanje sadržaja. Preporučuju imobilizaciju i hitan transport u ustanovu u kojoj se može primiti antiotrov.

Većina autora ima skoro suprotno mišljenje i predlažu sledeće postupke: ujedeni ekstremitet treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo „X“) u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova.

Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne. Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Treće što treba urediti kod ujeda zmije to je da se na ranu stavi jak rastvor hipermangana i, ako ima mogućnosti za to, da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor hipermangana. Unesrećenom davati što više tečnosti: ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog ujeda.

Otrov Šarke. Kao i ostale vrste iz istog roda, šarke ne progone svoj plen nego čekaju da dođe u blizinu i tada ga napadaju sa smrtonosnom efikasnošću. U poređenju sa svojim većim srodnicima, šarka je retko pretnja za čoveka, ali je za male životinje trenutno smrtonosna. Njeni otrovni zubi leže preklopljeni u čeljustima a izbacuju se prema napred kad napada. Nakon što napadne, šarka čeka da otrov počne da deluje, jer će plen pojesti tek kad bude mrtav. Njen otrov je hemotoksičan, što znači da se tkivo raspada te deluje na krvotok. Neki naučnici šarkin otrov smatraju otrovnijim i od poskokovog, svrstavajući ga čak među najotrovnije u zmijskom svetu, ali veruju da šarka zbog manje količine otrova koji može ubrizgati u ranu ne predstavlja ni približnu opasnost kao poskok.

Brojne statistike ukazuju da u većem delu Evrope ljudi češće umiru od uboda pčela nego od ugriza ove zmije.

Izvor: Stetoskop.info, Wikipedia

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.