ŽIVETI PRAVOSLAVNO

Zašto je neko pravoslavac i čime je to postigao. Zašto sam hrišćanin kad mogu da izaberem da budem šta god hoću

Biti pravoslavni hrišćanin je jednostavno i lako. Treba samo poštovati i slušati šta je rečeno i zapovedjeno u Jevandjelju i živeti po tome. Ko prati i poštuje Božije zapovesti i zapovesti Crkve, njemu život postaje lak i bezbrižan, on sija vedrinom i radošću, on poznaje duhovnu istinu. To zbunjuje mnoge koji nisu u veri i pitaju se zašto sam ja hrišćanin ako je to sada demode, predstavlja zaostalost, umišljenost, zaludjenost. Ljudi vrte glavom i sažaljevaju hrišćanina, kao da je on lud i izgubljen. Jer hrišćanin ne živi u skladu sa savremenim načinom života, stalno se nečega „plaši“, izbegava ovo i ono, bezveze posti i iscrpljuje se, eno ga tamo se stalno nešto klanja i dobija proširene vene i boli ga kičma od stajanja na liturgiji. Pravoslavni hrišćanin je jedna zanesene budala – mudro zaključuju mudraci ovoga sveta.

I ne možeš tom pravoslavnom hrišćaninu fundamentalisti objasniti da je hrišćanstvo zapravo opijum za narod, fatamorgana, da gore na nebu ne sedi čika Bog sa velikom bradom koji ljude odvodi u raj ili tera u pakao, jer je nauka objasnila da na nebu ima samo oblaka i po koja munja.

Zašto sam hrišćanin i pravoslavac

Monah nakon upokojenja prima od andjela krunu Božije slave kao znak svetosti

A onda ti razumni i objektivni mislioci sveznalice počnu da objašnjavaju zaludjenom hrišćaninu da su popovi zli i pokvareni, da mrse za vreme posta, da je Crkva jedna velika kompanija u kojoj se obrću velike pare, da popovi šišaju sirotinju naplaćujući im skupo venčanja, krštenja i crkvene obrede, da je Crkva nanela najviše zla na svetu svojom inkvizicijom (mada pravoslavni nikada nisu imali inkviziciju) i progonima pagana, da je religija zaludjenost i sve tako redom, niz predrasuda i paušalnih ocena bez pokrića i smisla. Samo kada bi se malo bolje razmislilo i proučilo videlo bi se da su to predrasude, ali ljudi ne razmišljaju, oni delaju na prvu misao, koju im obično nečastivi ubaci u mozak.

Kažu mi još, bolje budi šta hoćeš, pa ti sad možeš da biraš šta ćeš da budeš, i niko se neće osvrnuti na tebe, šta će ti hrišćanstvo. Eto, možeš da poželiš da budeš malo budista, pa hindus, pa musliman, pa pagan, pa veštac, indijanac, isprobaj sve varijante pa izaberi onu koja ti najviše odgovara – govore lažni dušebrižnici koji ne znaju ni ko su a ni šta su. Pravoslavni preci im se prevrću u grobu od te njihove religiozne pameti i duhovne neobrazovanosti.

Eh dragi moji dušebrižnici, zašto sam hrišćanin ima samo jedno objašnjenje. A ono je jednostavno, doživeo sam istinitost vere i Biblije, doživeo sam opitno, eksperimentalno, iskustveno, ono što su nam sveti oci ostavili kao njihovo lično svedočanstvo. A njihova svedočanstva su uvek ista, ma ko da ih je od njih pisao i iz kog vremena, doba ili geografskog kraja dolazio, jer oni uvek pišu o večito istom. A istina je na svim meridijanima i u svim vremenima ista. Doživeo sam i spoznao da postoji nevidljivi svet Svetih koji se brinu o nama, osetio sam blagodet Majke Božije i video sam Božija čuda. Ja znam da to sve tako postoji, imam lično iskustvo. I to ne zaboravljam, jer ima nekih ljudi koji dožive Božije prisustvo pa zaborave.

Vi to niste doživeli?

Nemate dokaza?

Nemate iskustvo?

Mislite da to ne postoji jer se vama nije desilo?

Imate svoje mišljenje šta je istina?

Hm, da pojednostavimo stvar, da vas upitam ključno pitanje: A šta ste vi neznabošci, agnostici, nevernici, pagani, ateisti, uradili da dodjete do duhovne Istine pravoslavlja? Da li ste je tražili po uputstvima kako se do nje dolazi, po Predanju kakvo nam je ostavljeno, po Crkvenim kanonima i uputstvima iz Biblije i Poslanica apostola, po duhovnim poukama svetootačke literature? Da li ste duhovne zakone upoznavali po duhovnoj metodologiji kako je propisano?

Ne. Čitali ste neke druge knjige? Otišli ste par puta u Crkvu i videli da tamo nema ništa? Imate svoje mišljenje o svemu tome? Neke stvari vam nisu logične? Nije to za vas? Osećate se glupo dok stojite u Crkvi sa narodom? Smešno vam je da čitate molitve, niste vi za to, to je možda za decu? Nemate vi vremena za to? Šta imate da se kajete, zbog čega, pa vi ste pravedni i pošteni? To je sve forma, važno je ono što čovek ima u srcu i duši? Postoje i drugi načini da se dodje do Boga, što sad pravoslavlje? Bog je ostavio ljudima mnoge puteve, imam ja svoj. (Znate li koliko je glupo i nelogično mišljenje da je Jedan i Istiniti Bog jednom i jedinstvenom čoveku ostavlja različite puteve za spasenje?)

Ništa niste uradili kako treba, ali ste doneli pravilan zaključak da u veri i religiji nema ništa. Bravo! Potpuna ste besmislica mudrijašu, jer duhovni i Božiji zakoni su apsolutniji i čvršći od prirodnih zakona kojima se klanjate i smatrate ih za nepogrešive i pouzdane. Da bi se duhovni zakoni videli i shvatili morate da živite po njima, morate da se ponašate po njima, da ispunjavate Zapovesti Božije, da se molite, da postite, da se kajete za svoje grehe, da se ispovedate i da na liturgiju idete da vas blagodet Svetog Duha učini dostojnim da primite duhovna znanja. Jer, ne sipa se čisto vino u prljave sudove, niti se Božije prisustvo i volja objavljuje u prljavoj duši vašoj.

Tek kada stvarno živite pravoslavno i pobožno, razumevanje sveta počinje da se odvija u vašoj duši. Postajete kristalno čisto svesni sveta, borbe izmedju dobra i zla koje nas u greh tera, prepoznajete delovanje djavola i njegova iskušenja, postajete svesni svoje grešnosti, ali dobijate i nadu, nadu u večni život. Tada vaš život postaje osmišljen, postaje svrsishodan, dobija smisao. Kada ste pravoslavni hrišćanin što revnosnije se držite Zapovesti to vam se dublje i šire otvara duhovni svet, Bog vas kroz san i dogadjaje podučava i objašnjava zakonitosti života i smrti, razjašnjava vam se šta su pagani i druge religije, uočavate lako prisustvo djavola u ljudima i simbolima, dogadjajima i učenjima. Postajete mudri, vedri i smireni, trpeljivi i krotki, jer shvatate najosnovnije: Bez Boga vam nema spasa! I mirno možete da prihvatite sve okolnosti života, čak i smrt, jer On je pobedio smrt! Nikakvo lično postignuće, vaša snaga, grandiozna pamet, uzvišena lepota, velika veština, bogatstvo, tehnički uredjaji i sprave, ništa vas neće spasiti od pakla i ništa vam ne može pomoći do Božija blagodat i milost. To shvatanje naše nemoći i grešnosti sveta, radja u hrišćaninu strah Božiji, strah da nas Bog ne napusti i ne ostavi na milost i nemilost našim grehovima i demonima samoljublja, gordosti, umišljenosti, da nas On ne ostavi da propadnemo sami od sebe. Zato se molimo, ispovedamo i pričešćujemo, da očistimo dušu da bi ona dostojnija bila Božije pomoći, da nas Bog čuje kada mu se molimo, da budemo dostojni života sa Bogom.

A vi ništa niste učinili da budete hrišćani i da očistite dušu svoju, da primite blagodat, da bi razumeli hrišćanstvo i njegovu spasonosnu misiju. Umesto toga hulite i pljujete na put Spasenja, tačnije nepojamnik kroz vas huli na Hrista i Crkvu a vi niste čak ni svesni toga, kako ta mržnja izvire iz vas. Čim se pomene Isus Hristos ili Crkva a u vama se sve uskomeša, gnev izbije jer vas je djavo zabo svoju otrovnu strelu mržnje u vas. Okrenite se i pogledajte koliko ljudi strašno i strasno mrzi crkvu i veru a da i ne znaju zbog čega, objektivno nemaju razloga, jer ni nemaju kontakte sa Crkvom, ali kada im se god pruži povod ili prilika, zasiktaće na Crkvu, veru, popove. To nisu oni koji govore, to je djavo u njima ali su oni grešnim životom dozvolili da djavo udje u njih i da caruje njihovom dušom do smrti i odvede ih u pakao.

To je djavo i u tebi, koji te je zajahao, vodi um tvoj i odvraća te od Crkve, podučava i uči pameti, satanskoj pameti.

Zato sam ja hrišćanin, da pobegnem od te pameti i vlasti djavola nadamnom.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.