Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Život

Grešenje i 7 smrtnih grehova od početka do danas

 

7+ SMRTNIH GREHOVA

Šta je grešenje i kojih 7 smrtnih grehova imamo od početka do danas

 

Greška je pre pojave materijalizma bila tek lično prolazno stanje od kojeg se učilo da bi jačanjem materijalizma postajala sve važnija i stalnija karakteristika življenja. Greška je nešto što nam se svima dešava i od čega evolucijski učimo, preko, kako ne treba, do, kako treba te samim tim je greška milenijumima bila alat napretka. Greška kao problem je stanje koje je u raslo do današnjeg trajnog stanja a nastalo je sa nastankom pokreta materijalističkih duhovnosti (državnih religija) koji su izmislili svet greške i grešnika (pakao) te tako retko prolazno stanje pretvarali i pretvorili u trajno stanje.

7 smrtnih grehova od početka do danas - Žena ostavljena da umre od gladi u Mongoliji 1913
Žena koja je kažnjena i ostavljena da umre od gladi u Mongoliji 1913

Greška je karakteristika inteligentnih, slobodnih osoba koje se trude poboljšati stanje a koji na tom svom putu napretka, prave mnoštvo malih grešaka, preko kojih dolaze do većih i manjih napredovanja. Oduzimanje ljudima prava na grešku, je veoma snažan “pasiv-agresiv” alat u suzbijanju intelektualno duhovne slobode naroda, kojim se slobodarski, radoznali ljudi pretvaraju u uplašene sledbenike (ovčice).

Sve dok postoji svest o neizbežnoj proporcionalnoj odgovornosti, mogućnost greške je veoma korisna alatka svakog živog bića ali ako se uspostavi nepravedni sistem u kojem je odgovornost relativna kategorija, greška postaje ovo što je danas – moćan alat za proizvodnju ljudskog mesa, samoodržavajućeg sistema robova/robota.

Sedam smrtnih grehova je okosnica današnjeg hrišćanstva iako se ne nalaze u orginalnom Hrišćanstvu koje je bilo krajnja suprotnost ovoj današnjem. Prvu listu tih 7 grehova je složio monah Evgenije Potinski u 4 veku, da bi ih u 6 veku (590 godine) Grgur “veliki” postavio za službene grehove novostvorenog državnog Hrišćanstva kojima je dodato i da su “smrtni”. Širenju i popularizaciji tih 7 smrtnih grehova kao i novostvorenoj ideji pakla je presudno doprineo Dante Aligijeri sa svojom “Božanskom komedijom”.

Ti prvi smrtni grehovi su:

– Požuda (lat. LUXuria = luks – svetlost, ur-gospodin, i ja) (luksuz)

– Zavist (lat. inVIDIa = in – u, vidi, ja)

– Proždrljivost (lat. gula = guliti)

– Lenjost (lat. acedia = a-prvo, cedi-sedi, i ja)

– Pohlepa (avaRITia = ava/evo, riti/stvari/rite, i ja)

– Gnev (lat. ira = i, RAs = pržiti na suncu)

– Oholost  (lat. SuperBia = super, bija/bio)

U latinskim nazivima ovih grehova vidimo opisne “etrurske” korene iz kojih su proizašli a koje još i danas prepoznajemo u našem jeziku.

Razvojem matetijalnog sistema grehovi su jačali dobivajući na razornosti po okolinu pa je dolaskom kapitalizma u Indiju  već 1925 godine Mohandas Karamchad Gandhi objavio novu listu 7 smrtnih grehova socijalnog življenja;

– bogaćenje bez rada

– uživanje bez savesti

– znanje bez karaktera

– poslovanje bez morala

– nauka bez ljudskosti

– religija bez žrtve

– politika bez principa

Ova lista jasno ukazuje na zastranjivanje kojim Kapitalizam gura čovečanstvo. Besprizornog bogatstva i bogaćenja je bilo i pre kapitalizma ali je to bilo iznimka dok je u kapitalizmu taj nesrazmer sirotinje i enormnog bogatstva postao pravilo i sveopšti uzor. Sveprisutnost te i takve ekonomske nepravde se odražava na sve sfere ljudskog života pa tako imamo zastranjivanje kao trajnu kategoriju i u politici, religiji, nauci….svim sferama života.

To zastranjivanje je toliko postalo jasno i bolno da je čak i Vatikan morao bar prividno da reaguje iako je upravo Vatikan jedna od glavnih poluga kapitalističkog sistema, pa je tako Papa Benedikt 16, 2008 godine objavio listu novih 7 smrtnih grehova;

– zagađivanje okoliša

– genetski inženjering

– neumereno bogaćenje

– uživanje opojnih sredstava

– abortus

– pedofilija

– socijalna nepravda

Ovi smrtni grehovi priznaju razornost Kapitalističkog sistema ali pokušavaju da skrenu pažnju sa sistema na sirotinju sa abortusima i narkomaniju te pedofiliju koja im je “kućni” problem.

2015, nakon 15 godina provedenih u središtu kapitalističkog sveta objavljujem ovu listu 7 grehova koje Kapitalistički sistem nameće kao jedini dozvoljen način življenja;

– nametanje nepravde, nasilja i sebičluka kao “normalnog”

– nametanje straha i fizičko-intelektualne lenjosti kao osnove življenja

– nametanje života bez osećanja i znanja

– uništavanje individualne intelektualne duhovnosti

– uništavanje celine  (naroda, osobe…)

– uništavanje prirode radi profita

– takmičarski sport – slavljenje vežbanje uništavanja duha i tela (svog i tuđeg)

Ovi grehovi Kapitalističkog Sistema su izvor svih pojedinačnih nesreća i svih pojedinačnih grehova tako da bi promenom sistema, postepenim prelaskom na balansirani intelektualno-duhovno-telesni sistem nestali i grešni grehovi.

Milenko Grubor

15 komentara

  • Kako pojedinac, koji je deo sistema (nametnutog ili izabranog), može da menja taj isti neodgovarajući sistem koji ga uništava, ako se ne stvara drugi sistem – kolektivni, jer pojedinac nema tu snagu i moć da utiče na nešto što se vekovima gradilo da bi dobilo današnji oblik, oblik koji ga stavlja u inferioran položaj?

    Na koji način može da se stvori taj „balansirani-intelektualno-duhovno-telesni sistem“ ako su marginalizovani svi oblici otpora, medijski, fizički, intelektualni i ako oni koji nam kroje kapu drže sve poluge bez kojih je, u današnjem svetu, nemoguće izvesti promene? Duhovno sazrevanje je dug i neizvestan proces i zahteva žrtve mnogih budućih generacija. Ko to uopšte treba da bude nosilac promena, jer religije nisu na strani naroda, bez obzira na uzvišene duhovne poruke?

  • Gospodine Zlatar, na razmisljanja tipa „pojedinac ne moze nista sistemu“ ja sam svojevremeno hteo da pripremim tv seriju o pojedincima koji dokazuju drugacije ali nikada da uhvatim dovoljno vremena za taj project.
    Evo za primer – bio je jedan pojedinac koji je zavrsio skolu za inzenjera ali nije se vratio kuci jer ne potice iz bogate familije te je otisao na jug USA I tamo izmislio masinu za predenje pamuka. Masina je toliko bila uspesna da je jug doziveo ekonomski procvat ali on od toga koristi nije imao jer su mu uzeli planove za masinu I bez njegove dozvole (njegovog ekonomskog udela) masinu sami pravili. Ekonomski rast juga je doveo do situacije da se jug pobuni.
    Nas pojedinac je razocaran napustio jug I otisao na sever gde je izumeo prvu masinu za serisko pravljenje pusaka (do tada su sve puske bile unikati-rucni rad) I sklopio ugovor sa vladom te tim velikim brojem pusaka omogucio vladi severa da odnese pobedu u ratu.
    Tako da je pojedinac (uslovno receno) odgovoran za rast juga a onda I za njegovu propast.
    Sto se tice moje milenkosti kao pojedinca, idem logikom, pojedinac je izumeo tocak a mnostvo drugih pojedinaca su tocak upotrebili na mnostvo razlicitih nacina (od prevoza do mehanickog mehanizma sata) tako da iako je pojedinac imao pocetnu ideju to ne znaci da drugi pojedinci nemaju pravo I mogucnost da to koriste I unapredjuju. Pojedinac da bi bio stvarno uspesan (u istorisko prirodnom smislu) ima svoju ulogu ali nikada nije odvojen oz/iz celine.
    Sistemi se ne stvaraju vekovima, iako traju I nadogradjuju se vekovima jer ako pogledamo kapitalizam on je stvoren I rasirio se u toku jednog zivota, radom jedne bankarske porodice (opet moc pojedinca ali ovaj put negativna)
    Shvatajuci tu istorisku cinjenicu, shvatamo da u sledecih deceniju dve mi imamo REALNU sansu da MIRNIM putem promenimo ovaj nepravedni, nasilni sistem sa pravednim.
    Kapitalisticki sistem nam je nakon francuske revolucije nametnuo ulicne proteste, revolucije, politicku „borbu“ itd kao „jedine“ oblike borbe iz prostog razloga jer su izgradili sisteme da ne zaustavljajuci te oblike borbe preuzimaju kontrolu nad njima stvarajuci osecaj njihove nepobedljive moci.
    Pogledajte filozofsku scenu, danas, 20 vek, 19 vek, uvek isto „desna misao“ se forsaira bez ozbiljne kritike jer je toliko nepotpuna da je to smesno, „leva misao“ se toliko zavrce i obezsmisljava (pogledajte samo npr Zizeka koji izigrava levicara a ne moze biti veci desnicar a putuje kao cirkuska atrakcija „ha ha opet je opsovao“, „ha ha bas je smesan“) da je to naivno. Filozofija u Kapitalizmu se usavrsila u samosvrsishodnosti, filozofi citiraju jedan drugoga pokazujuci pripadnost grupi ali sve to nema nikakvu primenjivost i svrsishodnost za narod.
    Stvaranje pravednog sistema balansiranih duhovnog – intelektua;nog – fizickog je lakse no sto iko od nas veruje i trazi samo „malo“ znanja, istrajnosti i vere u bolje.
    Prvi korak je recimo za Srbiju obuciti stotinjak (za celu planetu desetine hiljada) pojedinaca koji su dovoljno obrazovani i slobodni da prepoznaju situaciju te dovoljno intelektualno snazni da je iskoriste da budu svetionici u svojoj okolini, sprecavajuci razbijanje ljudi sopstvene okoline o hridi kapitalistickog sistema.
    Posto je ovaj sistem Sveizma veoma drugaciji od danasnjeg sistema mnogi ce plaseci se promena reagovati otporom (i to je u redu) ali zadatak pojedinaca je da primerom pokazu kako promena moze biti i na bolje a ne kao u kapitalizmu.
    Sveizam nije sistem zapovedi „kako ziveti“ vec sistem alata kako izbeci nevolju (prevencija), ako se u nevolju upadne ukazati na najkraci i najlaksi put izlaska iz nevolje te alati kako se najbrze i najlakse oporaviti nakon nevolje. Sloboda izbora je na svakom pojedincu, jer mazohisti su realnost i ne bih da im ukidam zadovoljstvo da pate (ako tako vole).
    Nakon pocetnih par idealno meseci ali realno godina vecina ce proveriti i prihvatiti Sveizam jer im olaksava i poboljsava kvalitetu zivljenja i onda se sledecim izborima preuzima upravljanje sistema koji se bez revolucija, unistavanja itd menja uklanjajuci sve nepravde, nelogicnosti, viskove….
    Kad sam smisljao ovaj sistem, trudio sam se da ne izmisljam toplu vodu vec da iskoristim ono sto vec dokazano postoji i funkcionise bilo sada (negde) ili u proslosti, spajajuci tradiciju sa savremenim mogucnstima.
    Cilj Sveizma nije da svi zive jednako ili obicno ili siromasno ili… vec da svi zive sigurno (obezbedjen stan, hrana, garderoba, transport, zdravstvo, skolstvo…) a koliko ce i kako ko napredovati zavisi samo od pojedinca koliko je spreman uciti (ucenje nije samo iz knjige) jer ucenje omogucava napredovanje, te koliko je spreman uzivati (uzivanje nije samo lenjstvovanje vec uzivanje u plodovima svoga rada, svojih stvaralackih mogucnosti…) jer uzivanje znaci ziveti.
    Duhovno sazrevanje, kao i intelektualno sazrevanje zavisi direktno od okolnosti u kojima se pojedinac nalazi tako da u siromasnom kapitalizmu pojedinac biva osudjen na nemogucnost sazrevanja i to se onda namece kao „ljudska priroda“ iako istina ne moze biti dalja od toga. Davanjem sanse ljudima da uce (ne samo citajuci vec i slusajuci, pricajuci, radeci tj aktivno proveravajuci na delu itd) ja sam siguran da bi svi bili iznenadjeni kolicinom i brzinom razvoja duha i intelekta kolektiva te naroda u celini
    Danas niko ni ne razmislja o otvaranju „itelektualnih radionica“ na selu, po predgradjima itd nema mogucnosti druzenja naroda sa intelektualcima(raznih struka), umetnika itd vam urbanih i turistickih centara, jedino se politicari pred izbore sete da oni postoje
    Sveizam je u tu ruku povratak zajednici, povratak druzenju, povratak u zivot koji smo napustili samoizolirajuci se u „privatno vlasnistvo“
    Sto se tice Religije, ona ima ulogu u materijalizmu (odrzavanje sistema) tako da povratkom direktnom komuniciranju sa duhovnim sferama (Bogom) pojedinac i na tom planu dobiva mogucnost da upravlja svojom duhovnom sudbinom. VERA nije skupljanje novca, moci, niz ceremonija…. sve ono sto religija jeste vec je VERA stara (visemileniska) tehnika komunikacija sa licnim predcima iz koje su organizujuci religije sakrivajuci tu tehniku napravili molitvu i meditaciju
    Zbog toga Sveizam nas ponovo uci Slobodi i Odgovornosti (samo u kompletu sa odgovornosti je Sloboda kvaliteta inace bez odgovornosti Sloboda je pokora) u kojima neodvojivo rastu pojedinac i zajednica

  • Gospodine Grubor,
    Kad govorimo o pojedincu koji može „da promeni svet“ – govorimo o izuzetku, nikako o „kritičnoj masi“ koju čini dovoljan broj onih koji mogu svojim sposobnostima i položaju da utiču na tako krupnu promenu za koju se zalažene i za koju se na kraju krajeva i ja zalažem, ali pokušavam da budem realan, racionalan i logičan. Ako je u pitanju „poseban“ pojedinac koji je svojim delovanjem zadužio čovečanstvo – to su oni koji se ne bave promenama sistema, već su to ljudi „od nauke“. Tesla je, bar za mene, najbolji primer i dobrog i lošeg: sa jedne strane genije o čijem naučnom doprinosu ne treba mnogo govoriti, a sa druge strane neko ko nije zaštitio čovečanstvo od destruktivnosti svojih izuma, iako ih je bio svestan. Koliko dobrog, toliko i lošeg. Njegovi pronalasci su u dobroj meri postavili osnove današnjeg kapitalističkog sistema, jer su omogućili (zlo)upotrebu pronalazaka u svrhu osvajanja vlasti, premoći, bogatstva.

    Svaki sistem, ma koliko dobro zamišljen, i u čije „dobre namere“ se ne sumnja, ostaje mrtvo slovo na papru ukoliko nema razradjen način implementacije. Dva su, po meni, ključna elementa (diskutabilna) u Vašoj postavci koja navodite: „stotinjak“ obučenih pojedinaca i pobeda na izborima. Ne bih ulazio u broj pojedinaca, njihov izbor, način rada – sve to je u ovom momentu nebitno, u odnosu na način preuzimanja vlasti na „demokratskim“ izborima. Da li mislite da su bilo koji „demokratski“ izbori u Srbiji, u ovih 25 godina, bili pošteni, da nije bilo manipulacija, falsifikovanja rezultata, političke korupcije u dogovoru stranaka? Da li mislite da interesno orijentisan strani faktor nije imao presudnu ulogu u tim istim slobodnim izborima? Da li mislite da se postojeće, stečene pozicije neće braniti svim državnim instrumentima sile – tužilaštvo, pravosudje, policija, tajne službe, mediji? Da li mislite da bi taj koncept dobio „zeleno svetlo“ od „demokratske Evrope“ ili bilo kog drugog stranog faktora koji ima presudan uticaj na politiku koju sprovode sadašnja i sve prethodne srpske vlasti? Teška pitanja.

  • Gospodine Zlatar, etvrti puta pisem ovu poruku jer mi je svaki put sajt – kompjuter ili sta ko vec obrise.
    Nasa gledista su koliko primecujem veoma slicna a glavna razlika je u pogledu na zivot. Jeste, slazem se, menjati sebe a zatim svojim primerom i okolinu je dug, neizvesan process koji zahteva mnogo strpljenja i vere u sebe te ono sta radimo ali kad je to vredno bilo lako i brzo?
    Naucio sam da ne gledam sta i kako rade drugi te da se ne uporedjujem sa drugima, moje je da radim najbolje moguce ovo sta radim a drugi ako prepoznaju kvalitetu i svoj interes ce da se pridruze ako ne…. bar sam uzivao radeci. Uceci i ziveci naucih da cesto nije bitan cilj koliko je bitan put tako da ja ucim i pokusavam da podelim znanje sa onima koje to mozda zanima svo vreme uzivajuci, kako u ucenju tako i u deljenju naucenog ili bilo cega treceg.
    Nekoliko puta sam vec spomenuo da ovo radim sam i da nemam podrsku organizacija, grupa, religija, kompanija……. To sto nemam podrsku je rezultat sto takvu podrsku nisam ni trazio jer naucih ako neko da pare ili neki drugi uticaj on/ona/oni za to traze uslugu a to bi znacilo kompromis tj gubitak slobode da pratim istinu, pravdu, dobrotu. To je razlog zasto nikada nisam pokusao unovciti ovo moje delovanje iako sam svestan da zbog toga sebe (i one koji zavise od mene) uskracujem veceg i sigurnijeg ekonomskog standard zivljenja.
    To sto je sistem u Srbiji, Americi ili bilo gde drugde korumpiran, nepravedan itd mi je nekada bilo prepreka a sada izazov koji me upravo i tera da radim ovo sto radim. Egoisti sirom planete aktivno rade na unistavanju prirode i drustva a „pozitivisti“ uglavnom ako imaju neki uticaj sebe svode na „salonske borce“ koji vole „Cegevaru“ i sl u miru svoje malogradjanstine ili ako nemaju dovoljno predznanja i/ili uticaja beskorisno protestuju na ulici i sl. vodjeni „salonskim borcima“
    Moj put je malo drugaciji – ja pozivam da ucenje, Ucenje o zivotu, kako zivot funkcionise, zasto tako i bas tako zivot funkcionise. Ucenje o duhovnosti, kako i zasto duhovnost bas tako funkcionise. Ucenje o zajednici, kako zajednice mogu funkcionisati i kako se koja vrsta funkcionisanja reflektuje na zivot pojedinca te buducnost zajednice
    A kad naucimo osnove zivota i o zivotu ide licna nadogradnja koju svako bira prema svojim zeljama i potrebama.
    Ti pojedinci bivaju zdravi zadovoljni i mirni te svojim primerom menjaju okolinu jer svi mi imitairamo one koje mislimo da su uspesni, bolji….
    tako bez revolucija i velikih stresova menjajuci sebe menjamo okolinu da bi vremenom promena bila dovoljno velika da se promeni ceo system
    Moji alati za promenu na bolje nisu moc, novac, tajna drustva itd vec Istina, Pravda, Mir… a to iako mozda nije brzo niti moderno je ipak mnogo snaznije od svega sto mocni imaju
    U vasoj proceni Tesle se nacelno slazem s tim da mislim da ste isuvise blagonakloni (kao i vecina) prema Tesli jer iako je bio izuzetan izumitelj, kao covek je druga prica jer nije se odlikovao velikom ljudskom hrabroscu tako da mislim da sam upoznao mnoge „nepoznate“ ljude koji su mnogo veci karakteri, dobricine, postenjacine nego sto je bio slavni Tesla (koji je i takav mnogo bolji od recimo Edisona, Ajnstajna itd)

  • Dodatak o Tesli jer sam primio par poziva sa istim pitanjem, objasnjenje mog misljenja o Tesli.
    Dakle 1-Tesla, nije bio naucnik vec vizionar.
    2-Tesla se druzio samo sa najbogatijim a poznato je (bar onima koji iole povrsno poznaju materijalno bogate) da bogati nisu to postali svojom dobrotom, humanoscu itd vec upravo suprotnim stavovim I ponasanjem, A poznato je „s kim si takav si“
    3-Tesla iako se druzio sa najbogatijima tog vremena koji su bili veoma skupo i dobro obuceni je vazio za najbolje (citaj najskuplje) obucenog Njujorcanina, sto govori o kolicini njegove tastine
    4- Tesla je zaradio veliku kolicinu para ali je potrosio puno vise a takvo ponasanje bi skoro svi osudili kod „normalnih ljudi“ ali Tesli se to ubraja u vrline
    5- Tesla (inace veliki pobornik kapitalizma sto opet govori o kvaliteti njegove licnosti) je razorni eksperiment (praznjenja Jonosfere) izveo u SSSRu a ne Americi iako je nju vise I bolje poznavao pa kao amerikanac bi to imalo I vise smisla. Takav nasilni potez jednog Amerikanca na teritoriju druge drzave se moze smatrati agresijom tj objavom rata – zamislimo da neko Ruski drzavnik ili naucnik izazove takvu eksploziju u USA…..
    6- Tesla se oblacio kod najskupljih, hranio kod najkupljih, imao labaratorije po centru Manhattna (opet najskuplje), itd pa onda u starost „bio siromasan“
    7- Tesla prodavao ratne masine Nacistima (o njihovom zlu nadam se ne treba trositi reci), UK (u vreme, pre nacizma, kad je njihova reputacija bila najgora na svetu), USA (u to vreme je njihova imperijalisticka politka strahovito bujala), SSSRu (u vreme nakon strasnog krvavog obracuna sa sopstvenim narodom)….. I sve to u ime mira i vojne ravnoteze – argument koji svaki prodavac oruzija koristi da bi umirio savest
    8- Tesla odbio Pupinovu pomoc preko YU ambasadora pri potencijalnoj prodaji patenata pod Teslinu starost da bi Tesla to glat odbio jer (da parafraziram) ti patenti vise vrede od kompanija koje bi ih pokusale odkupiti ALI istovremeno je pristao da uzme mesecnu novcanu pomoc u danasnjim parama u izmosu preko 10 000$ od kraljevine Jugoslavije tj od naroda koji je ispacen ratovima jos uvek grcao u siromastvu
    9-ima ovoga jos ali za sada toliko o Tesli koji je bio veliki vizionar ali koliko je bio dobar i human covek

  • To što o Tesli nisam više napisao, a napisao bih slično ono što ste i Vi, ne znači da sam blagonaklon prema njemu. On jednostavno nije tema. Uzeo sam ga samo kao primer pojedinca koji je imao konkretan uticaj na svet kroz svoje pronalaske, ali ne i kao čovek. Čak, kao što i Vi pominjete, ne smatram ga klasičnim naučnikom, već pre svega kao nekoga ko je preživeo traumu u životu i zahvaljujući toj traumi zadobio posebne sposobnosti komunikacije sa ko zna kim ili čim, iz čega su proizašli i njegovi pronalasci. On je izgleda, jednostavno, imao sposobnost da pročita (za obične ljude nedostupne) informacije negde zapisane (možda u akaša poljima ako postoje), a to je posle u svesnom stanju pretvarao u konkretne materijalne oblike – pronalaske. Po tome, ako je tačno, Tesla je više bio vidovnjak nego klasični naučnik. Toliko o Tesli, ne bih da se zameram supruzi (rodna linija).

    Put koji ste izabrali za svoju životnu filozofiju me podseća na olimpijske igre. Važno je učestvovati, ostaviti trag, imati ličnu satisfakciju, ali na tome i završiti. Mislim da je vreme toga prošlo, odnosno došlo je neko novo vreme, koje više ne uvažava taj „romantizam“. Važno je biti medju pobednicima, odnosno najvažnije je pobediti, jer se jedino tako ostavlja neizbrisiv trag koji može imati uticaj na sve. Stereotipi su prevazidjeni i služili su ličnoj satisfakciji, ali ko ima ambicije da nešto više uradi za sebe i druge, mora ipak i da uloži više. Takvo je današnje vreme, takvi su današnji standardi koji se ne mogu vraćati unazad i njih diktiraju neke nove generacije čije vreme tek dolazi i njima, mi stariji, treba da se prilagodjavamo. Možda na žalost, ali to je neumitna istina, prošlo je vreme učestvovanja bez pobede, pameti bez lepote, tehnike bez ……… To nije uzrok, to je posledica ovog načina života protiv koga se borimo, ali i mi treba da iznadjemo način kako da uputimo svoje poruke i što je najvažnije proverimo njihov smisao. Možda smo u zabludi.

  • Gospodine Aleksandar, na vas prvi deo o Tesli bih vas pitao, zar niste primetili da svi „veliki“ (u smislu uslovno receno pozitivno znacajni) imaju prelomni trenutak ili trenutke u svom zivotu kroz koji/koje dozive katarzu I oslobadjanje od svog predjasnjeg/roditeljskog JA. (naravno da sam I o tome ispisao tekst objasnjavajuci tu pojavu ali …. Basta Balkana ima svoju brzinu objavljivanja pa….)
    Sto se tice „romantizma“ a narucito „olimpiskih igara“ ne bih se mogao sloziti jer mislim da ste me pogresno shvatili. Vidite, naucih da u zivotu ne valja biti nestrpljiv (gledanje u paradaiz ili njegovo povlacenje nece ubrzati njegov rast kao sto ni samaranje ili pricanje skakljivih viceva I doskocica necce uciniti da brze pocrveni) jer ideja trazi svoje vreme da naraste. Gore pomenuti Tesla nam je jos 1900 dao internet ali je isti zaziveo tek vek kasnije kad su se materijalisticke okolnostvo mocnika tome prilagodile. Razlog ovoj ovisnosti o vlasnicima kapitalizma nije u prirodi ljudi ili prirodi kao takvoj vec u cinjenici da je Tesla radio za njih I da je njima ostavio svoje izume.
    Vidite Gospodine Zlatar, ja imam obicaj da budem u pravu i ma koliko god nesto cudno ili neobicno tvrdio, vreme dokaze da sam bio u pravu. Tako i ovaj put, ja tvrdim da ce sistem da se promeni i to mnogo brze i lakse no sto vecina moze i da poveruje. Ja sam siguran da ce „obican narod“ da shvati prednosti Sveizma i da ih iskoristi visestruko popravljajuci kvalitetu svog zivljenja. To sto ja ne pravim pijedestal za sebe ili neko „posebno“ mesto za zasluge, mislim da nije pogresno jer samim uspostavljanjem Sveizma i moj zivot (kao i svih drugih) ce se visestruko poboljsati i to je vise nego dovoljna nagrada.
    Pisete o „pobednicima“ a ja pomislih u nizu – hitler izgubio rat ali njegov cilj je ispunjen, Bizmark izgubio bitku opsade Beca ali upravo zbog toga dobio „rat“, hrvatska ideologija gubi ratove a izlaze kao pobednici…… Tako da, sto bi rekao pesnik „moja je pesma lagana“ ili jedan drugi „ti ispucas sanzer za par sekundi A moj metak putuje duuugggoooo“, ne radim ja ovo sa ciljem da sutra bude sve gotovo vec da u miru i na zadovoljstvo svih Zivotologija, Sveizam i VERA dodju da pobuljsaju zivote svih.
    Sto se tice „ostavljanja traga“ pa licno – zasadih drvo (cak veci broj njih), napisah knjigu, dobih dete, sazidah kucu, voleh i bijah voljen…. za mene dosta tako da je sve ovo „bonus pakovanje“ ostvarene osobe koja zeli da pomogne narodu jer zna da moze.
    3/4 ljudskog ponasanja je oponasanje a najvise oponasamo uzore ili ako se tu pokazemo kao nesposobni, onda oponasamo one kojih se plasimo (na sta, dosta uspesno, igra kapitalizam)
    moja zivotna filozofija je i gradjena na nacelu „sta mogu ja, to mogu svi“ tako da svako ko bude pozeleo manje problema a vise zadovoljstva i uzivanja moze da mi se pridruzi
    a mlade generacije su pametne i siguran sam da ce u velikoj vecini izabrati uzivanje a iskusnije generacije su iako navikle na problem vec dovoljno mudre da izaberu uzivanje – tako da ne vidim razlog brigi
    naravno da ce biti protivnika, pljuvaca, itd ali to je samo mali „bamp“ ba putu ka zadovoljstvu i napredku
    ne zaboravite Gospodine Zlatar da je noc najtamnija pred zoru a da patoloski virusi/bakterije i svako drugo zlo biva najjace pred svoj pad jer svojom snagom unistavaju i sami sebe tako da snagu kapitalizma vidim kao neizbeznu pripremu za njegov pad i nestanak

  • Grubor / Zlatar, hvala, mnogo se moze nauciti i uzivati iz vasih tekstova /komentara. Iako se ne oglasavam na vase komentare, ne znaci da ih i ne citam/ upijam, kao verujem i mnogi drugi.
    Etar nije prazan, mada se to tvrdi, svetlost, fotoni su u njemu. 🙂

  • Grubor / Zlatar, hvala, mnogo se moze nauciti i uzivati iz vasih tekstova /komentara. Iako se ne oglasavam na vase tekstove/komentare, ne znaci da ih i ne citam/ upijam, kao verujem i mnogi drugi.
    Etar nije prazan, mada se to tvrdi, svetlost, fotoni su u njemu. 🙂

  • @Draga
    Pozdrav.

    Gospodine Grubor, prilično me je oraspoložila Vaša izjava, do sad nezabeležena u mojoj komunikaciji sa drugima, ali i u drugim autorskim tekstovima: „….ja imam običaj da budem u pravu….“ U isto vreme ova poruka me je pokolebala, jer izgleda da je sve što sam napisao u dijalogu sa Vama unapred osudjeno na odbacivanje, jer za ime Boga Vi imate običaj da budete u pravu – znači polemika sa Vaše strane je kurtoazija, nema preispitivanja stavova. Čemu onda priča? Ako je to jedan od načina da se skrene pažnja na Vaše stavove, na njihovu popularizaciju u smislu bespogovornog prihvatanja, onda u meni nemate više sagovornika.

  • Inače, niste me baš razumeli po pitanju onih koji su preživeli traumu. Ne odnosi se to na velike, poznate i sl. već na one koji imaju ograničenu sposobnost da nam „pročitaju prošlost ili predvide budućnost“, ciganka koja Vas zaustavi na ulici da Vam gleda u dlan, monah u nekom manastiru, seljak u nekoj zabiti. Većina tih „vidovnjaka“ je preživela neke fizičke traume, otvoren im je neki nepoznati koridor, ali su im po pravilu ograničene mogućnosti da daju konkretne odgovore. Ili ih bar ja do sad nisam upoznao.

    U Vašem pristupu, ne i smislu filozofije (za sad), osporavam izbor ciljne grupe, odnosno pretpostavljam da su svi ciljna grupa, ali do sad je to korisnik interneta, odredjenog bloga. Koliko njih u Srbiji ima računar, internet i koliko njih uopšte će pristupiti „Bašti“ ili drugom blogu? Koliko je njih uopšte kompjuterski pismeno? Dobro je što ste strpljivi, ali to ovde nije vrlina. Kako uopšte mislite da „običan narod“ sazna i prihvati Vaše ideje, kad evo i ja postavljam tolika pitanja, a da ne budem skroman (po uzoru na Vas) i nisam baš „običan“ po shvatanju? Suprostavljate se mnogo jakom neprijatelju, a računate na strpljenje, sazrevanje svesti, volontersko prosvetiteljsko delovanje medju običnim narodom i sl. Zar mislite da će Vam „neprijatelj“ tek tako dozvoliti da širite ideje ukoliko oceni da mu predstavljate pretnju? Da li ste spremni da ugrozite integritet što lični, što porodice ili naivno mislite da se to samo dešava nekom tamo, po nekom osnovu, a da Vama to ne može da se desi?

    Ako mislite, kako kažete, da na nekim budućim izborima ponudite alternativu ovakvom lošem življenu, šta mislite, koliko bi „botova“ već bilo instalirano u toj stranci? Koliko je važna ideja, toliko je važna i njena implementacija. Sve ostalo je čist voluntarizam.

    A još nema rasprave o suštini, ili je izgleda i neće biti „ukoliko ste u pravu“ bespogovorno.

  • Gospodine Zlatar, poistovecujete „ja sam uvek u pravu“ sa „imam obicaj da budem u pravu“, Da sam napisao prvu tvrdnju, onda bi vasa pretpostavka odbacivanja imala smisla ali po mojoj logici, preispitivanje i kriticka analiza je neophodni deo provere misli, ideja…. a tek nakon toga se vidi da li (u ovom slucaju ja) biva(m) u pravu. Gospodine Zlatar, ja nemam problema da cujem i saslusam tudje kritike, cak bih rekao da mi je to postao omiljeni deo komunikacije jer mi testira celost filozofije ali sam navikao da me drugi (narucito nepoznati) dizu u nebesa ili bacaju u blato tako da na kraju dana najvise cenim svoj sud o sebi. Mislim da sam u razmisljanju o sebi veoma realan te da nemam problema videti-priznati ili sta drugo da sam mnogo i tesko gresio ali od tih greski i ucio, da sam mnogo, strasno mnogo izgubio a dosta (obicno s namerom) i propustio ali isto tako nemam problema ni uvideti-priznati i svoje mnoge kvalitete. Sad ako je nekom cudno kad ja za sebe kazem da sam obicno u pravu (jer kad nisam, pokusavam odmah da se korigujem i da od toga ucim) ili bilo sta drugo, kao da znam dosta toga (pa zato punim glavu korisnim informacijama a ne sportskim rezultatima, pevaljkama itd), da sam dobra osoba (pa kako bi drugacije mogao da se svako jutro pogledam u ogledalo, da zaspem i probudim se sa lepom misli, da….) itd – to mozda nekima jeste cudno ali ja zivim po mojim merama i potrebama a tudje postujem ali da su vredne, bile bi i moje. Mozda upravo zato i imam ovu unutrasnju snagu i veru u sebe te svoju okolinu, svoju planetu da sve ovo radim.
    Ja koliko se secam ni od vas niti od bilo koga drugoga nisam trazio bespogovorno prihvatanje ali ima primera da sam trazio konstruktivnu kritiku i ukazivanje na gresku tako da nemam pojma odakle vam te pretpostavke a da li zelite biti ili ne sagovornik te koliko dugo i o cemu ipak mislim da odlucujete samo vi (osim ako vas ko placa (u sta sumnjam), onda odlucuje „gazda“) a nikako ja.

    Sto se tice prezivljavanja trauma – posledice se razlikuju od vrste sadrzaja jer kad stisnete limun – izlazi limunov sok, kad stisnete jabuku – izlazi jabukov sok, tj iz svega izlazi ono cime se dotadasnjim zivotom punilo
    tako da, ako se neko puni mislima o novim tehnologijama (sto je u Teslino vreme bio veliki trend) nakon „ciscenja traumom“ vidi upravo to
    ako se neko puni tudjim zivotima (svestenstvo, „komsinice i komsije“, itd) onda nakon „ciscenja traumom“ vidi upravo to
    inace postoje tehnike kojima se to stanje „vidjenja“ moze pojacati ali kao i sa svim u zivotu, moramo umeti sa tim ziveti tako da ako nesto dodje isuvise brzo, pre nego smo istinski spremni za to na svim nivoima, to nas i unisti
    Tako da mislim da sam vas razumeo iako sam pisao o drugoj pojavi te manifestacije
    O vasem misljenju da sam pogresio u ciljnoj grupi se moze raspravljati kao i o mom i upravo zato cu pokusati objasniti zasto mislim da mi stav nije pogresan.
    pristup moze biti Narodni (zasluzuje veliko slovo ako nicim drugim jer postoji i napreduje uprkos vekova nesposobne (da ne upotrebim grublju rec) vlasti) ili elitisticki. Elitizam, ma koliko bio privlacan istaknutim pojedincima i ma koliko imao argumenata za svoje postojojanje ima uvek jedan argument koji ga sprecava da (uslovno receno) pobedi. Taj kontra argument Elitizmu je – nepravda koju svojim postojanjem prirodno stvara te samim tim Elitizam UVEK zavrsava negativno tj propascu.
    Da ne bih osudio sebe i svoje napore na propast a i zbog vere u ljude koji su ipak dobri, umni, posteni …. iako ih sistem tera da se ponasaju drugacije pa na prvi pogled ponekad izgleda drugacije, ja sam se odlucio na pristup narodu kao celini.
    Mogu da se slozim sa vasim pitanjima o prednostima i manama interneta jer ipak ste mi dokazali za ovo vreme nase komunikacije da ste veoma inteligentna i kulturna osoba (hvala vam na tome) ALI (uh uvek to ali da nam srecu kvari) ali zbog mojih zivotnh okolnosti (ipak zivim vec 15 godina na drugom kontinentu) nisam trenutno (naglasavam trenutno) u mogucnosti da fizicki posecujem narod po mestima gde internetsko komuniciranje nije postalo svakodnevica. Tako da u nedostatku boljih sredstava, koristim ono sta mi je dostupno a vremenom ovo seme ce da proklija i pocne svoj nezaustavljiv rast
    Uskoro planiram da pocnem i sa Youtube kanalom, tako da ce i grupa korisnika internet koja nema obicaj da cita imati mogucnost upoznavanja tematike. (saradnike znane i neznane koji ce da se pridruze necu da spominjem jer to nije pod mojom kontrolom)
    Strpljivost, Postenje, Iskrenost, Istina, Dobrota…. mozda nije negde i nekada popularna zbog uticaja mocnika i sistema vladanja ali je UVEK VRLINA pa cak i kad se neko bori protiv njih, mora da ih postuje i da bar podsvesno shvata svoj licni i kolektivni pad
    Moja ideja nije da nekome nametnem „ovo mora ovako“ i tacka, vec upravo da objasnjavam smisao zivota i zivljenja dok ga ljudi ne shvate i private, nakon cega (znanje obavezuje) ti isti ce da nastave sirenje razumevanje zivota i zivljenja i lavina ucenja i uzivanja je pokrenuta
    Koliko se mocnom neprijatelju suprostavljam mi je jasno vec dve decenije ali odrastao sam izmedju ostalog na prici o Caru Lazaru i njegovom „nije bitna snaga neprijatelja vec svetinja koju branim“ koja mi nije samo prica iz davnina vec uzor ponasanja i zivljenja. Prosle godine sam se u zelji da ubrzam proces zaleteo i …. zavrsio na pumpanju u bolnici otrovan, Spasila me moja velicina (2 metra i preko 120 kg), dobro zdravlje, i genetika (snaga volje i tela) te brzina reagovanja i blizina bolnice (znam ko je, znam cime je, znam gde je, znam kako je ali ne reagovah jer „kadija te tuzi, kadija te sudi“),
    Par puta sam izbegao pokusaje fizickog uklanjanja (malo sreca, malo obazrivost, malo spretnost, malo,,,,) relativno cesto mi se namerno ukazuje da sam fizicki i digitalno pracen (jer takve grube greske se ne prave slucajno niti toliko cesto u tom svetu). I da ne nabrajam, poenta – znam koliko su mocni neprijatelji i koliko brzo i koliko snazno da reaguju ALI (eto nekad i ali ume da zabavi) ali neprijatelj ima um i dusu a ja koliko upoznah pravila „igre“ pokusavam da ih se drzim i da polako, postepeno osvajam teren (dozvoljavaju jer u ovom ucenju nema zla, licnog interesa, itd ni „zere“ a kako je moja pokojna mater govorila „sine, ni djavo nije totalno crn“)
    Moje ucenje SVIMA poboljsava kvalitetu zivljenja, pa i „mocnicima“ tako da … ako bi se neko i zrtvovao ali zrtvovati svoju decu i decu njihove dece eeeee za to niko iole normalan nije dovoljno lud
    Dakle, jeste, dugo sam vec svestan realne opasnosti po licni integritet i integritet okoline sto pokusavam spreciti ali da li cu i koliko cu u tome nastaviti biti uspesan – pokazat ce vreme
    Prvo, relativno cesto cujem taj termin „bot“ ali niko da mi kaze definiciju znacenja te reci (jedino sto nadjoh kao definiciju na internet mi rekose da nije ali niko da mi kaze sta je)
    nikada ne bih osnivao partiju jer je to piramidalni system funkcionisanja sto uvek vodi u nepravdu ali pokretanje pokreta je vec druga stvar jer u pokretu su svi jednaki a organizatori ili izvrsioci moraju da rade 100% javno, te da pre pocetka delatnosti javno potpisu ugovor (kao i njihova okolina koja moze da uziva koristi od njihovog delovanja) o nihovoj materijalnoj i krivicnoj odgovornosti
    funkcionisanje pokreta bi bilo jednostavno, zajednicki se javno donose odluke a napustanje zajednickih odluka od strane izvrsioca je automatski nezakonit i nevazan cin
    svako uzdizanje ili spustanje vaznosti, prava itd pojedinca ili grupe ukljucujuci i mene te moje okoline i sl. je velik prekrsaj za koji su predvidjene viske kazne i jos niz takvih ogranicavajucih mera koje imaju za cilj sprecavanje koncetrisanja moci kod pojedinca ili grupe pojedinaca te javnost svih javnih funkcija kao i organizovanja pokreta je obavezno (ovo je ukratko davanje skice funkcionisanja)
    tako da ubacivanje „botova“ (shvatam da je to nesto lose) biva sistemski onemoguceno
    Sustina – biti ce i to ili kako bi to rekla moja pokojna Majka „strpljen, spasen“
    ili sto bi mi cesto spominjao moj pokojni otac „sto brzo to i kuso“

  • Dosta smo se ispričali u nekom „uvodnom“ delu, da ne kažem da smo dovoljno „filozofirali“. Pre prelaska na suštinu, dve stvari treba objasniti.

    Vaša filozofija je univerzalna, narodna, a razrada mora biti lokalna. Drugačije i ne može biti. Srbija je specifična po mnogo čemu i sva moja pitanja su u stvari lokalizovana na ovo podneblje, ljude, sistem, nasledje, dostignuti nivo obrazovanja, odnosno sve ono što utiče na razumevanje i shvatanje ovakve filozofije-inicijative. Zato uporno i insistiram na osnovama i primeni.

    Što se tiče „botova“, to je termin relativno novijeg datuma i vezan je za deklerativnu „medijsku slobodu“ u Srbiji. Možete da komentarišete tekstove sa sajtova elektronskih medija, tvitera i sl. bez ograničenja, a ti komentari su 99% negativni kad se govori o radu vladajućih partija, ali se aktuelna vlast dosetila da angažuje svoje „obožavaoce“ da piše samo pozitivne komentare, što više nije ni smešno, jadno je i sramotno. Oni to rade organizovano i čak su i plaćeni za to.

    Let the games begin.

  • gospodine Zlatar vasi tekstovi obiluju enteligencijom i svakolikom pamecu! dosta toga moze se nauciti mislim cak i vise nego u skoli citajuci vasu prozu…prosto ste jedinstveni u pisanju nekih belosvetskih mudrolija…pozz

  • Podseca na moje komentare ali sa mnogo pravopisnih gresaka.
    Nema proze u istini niti ironicnosti u mojim komentarima.
    Dobar pokusaj, draga II

Ostavite komentar